Љиљана Смајловић: Теоретичарима завере, уредницима опскурних сајтова и хејтерима

ljiljana-smajlovicПет дана је прошло откако се срушио војни хеликоптер који је за Београд превозио болесно новорођенче из Новог Пазара, усмртивши поред малог Шахина још шест људи који су покушали да га спасу. Хистерија на друштвеним мрежама постепено јењава, чак и међу онима који су први лансирали сулуду причу да су министри жедни публицитета олако послали војни и медицински тим у смрт, само да би се појавили на телевизији.

Политичка мржња овде није нова појава. Мене је више поразила реакција једног броја новинара. Ту пре свега мислим на колеге из НУНС-а, удружења које одскора неуморно трага за диктатуром и цензуром, али је зато усвајање истински скандалозног медијског закона, у режији својих политичких пријатеља, својевремено дочекало речима да је „батина из раја изашла”.

Овог је пута НУНС искористио ненамерну грешку новинске агенције „Бета” и пропусте на интернет сајтовима неколико других редакција да конструише тезу како су српски медији плански упрегнути да промовишу „поједине министре” уз помоћ „смишљених сценарија” и „унапред срочених саопштења”. Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић уверен је да сви деле његов утисак да није реч о грешци и погрешно пренетој изјави, „већ је вест о успешном спасавању бебе унапред смишљена и пласирана”.

Лист „Политика” је један од оних који су у петак увече на сајту пренели нетачну „Бетину” вест. И „Бета” и „Политика” су читаоцима пружили извињење и објашњење због пропуста. Теоретичаре завере, уреднике опскурних сајтова и хејтере по друштвеним мрежама то није спречило да у тој вести нађу „доказ” цензуре и диктатуре које тобож дрмају Србију. Не вреди расправљати са људима који су у стању да тврде да је „Политика” наумила да превари нацију и прикрије смрт бебе и њених пратилаца како би уздигла овог или оног министра.

Али не могу да кријем озлојеђеност због сличних изјава колега, професионалних новинара.

Поштеније би било да се отворено боре на политичкој сцени. Да своју политичку нетрпељивост не проглашавају етичким стандардом у новинарству. Да се не пресвлаче у борце за слободу медија кад без доказа сумњиче све који не деле њихове политичке страхове и партикуларне интересе.

Наслов: Стање ствари

(Политика, 18. 3. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3NZ



Categories: Преносимо

5 replies

  1. Не знам шта је госпођа Смајловић хтела да каже овим текстом? Чак и да није било политички инспирисане намере да се јавност обмане погрешним вестима (а вероватно ни наши политичари нису толико глупи) огроман је проблем нашег новинарства да се таква вест уопште пласира. То је неко морао да измисли, или да добије погрешну вест из неког извора. Шта год да је од та два могућа сценарија неко мора да буде одговоран.

  2. НЕМА, НИТИ ЋЕ ИКАД БИТИ НЕЗАВИСНОГ НОВИНАРА

    Ни ја тачно не разумем увек шта Смајловићева хоће да каже кад (на)пише. „Политика“ је увек била кућа која је „истину саопштавала углавном међу редовима“. Међутим, ја сам сигуран шта хоћу „независно“ да кажем нешто о „независним новинарима“.

    Четрдесетак година је моја маленкост радила у новинарству, па никад нисам ни видео ни осетио да постоји некакав „независни новинар“. И данас кад видим да се често помињу „независни новинари“ (они могу бити независни само од свог мозга!), одмах ме тера да што ниже „чучнем“ да ми буде лакше од те навале „независних новинара“. Ни по природи ни по могућности нити је икада постојао нити ће постојати неки „независни новинар“. То је професија у којој, по природном „стању ствари“ не може бити ни речи о озбиљној, стварној, истинитој независности. Чињеница је у томе да су новинари, мање или више писци за нечији интерес. А најнезависнији су новинари који пишу бесплатно, као на сајтовима, на пример. Па ни ту, ипак, нема некакве пуне независности.
    Зато ми је смешно кад видим да постоји „Друштво независних новинара“. Независних — од чега и кога!?

    Хајде да видим, нека се јави „независни новинар“ да реагује!

  3. po nekom redosledu ljudskog mizerija.Novinari su vrh tog ljudskog otpada,sljama,smrada ispod kojih su odmah svi politicari na planeti,a zatim ih slede,tuzioci,sudije,advokati,tajne sluzbe i tako redom,da ne nabrajam dalje,zdravstvo,skolstvo policiju itd.odprilike je to ta piramida otpada.o ne zavisnom novinarstvu,koje i ne postoji na planeti zemlja,ne treba trositi reci,tako nesto,jednostavno ne postoji.svi su isprepleteni i u necijem djepu.

  4. Од мене свака част Радомиру на гледиште о „независним новинарима“.

  5. Не знам откуд овако ниско мишљење о новинарима. За мене независно новинарство уопште није тако недокучив појам како можда делује на први поглед. То што нема (а можда ни не може бити) апсолутно независног новинара не значи да не постоје мање или више независни. И ту се пре свега мисли независни од закулисних центара моћи који нетранспарентно утичу на уредничку политику, садржај вести и све оно што чини рад новинара. Ако се зна ко је власник медија јасно се може наслутити и какве ће интересе тај медиј да штити и то није ништа проблематично, свако је слободан да чита и слуша шта му је воља. Али када постоје нетранспарентни утицаји и прикривање тих утицаја то је далеко већи проблем. Медиј је најнезаивснији када зависи од свог тиража – када га издржавају његови читаоци. Пошто је то сасвим искључено у садашњим условима онда квалитетних а независних медија у Србији нема.

Оставите коментар