Дејан Бараћ: Милован Ђилас о Црногорцима – завршни рез

Како се све више грађана ослања на литературу доступну у електронском облику, у мени се родила снажна потреба да принесем неколико – чини ми се – недоступних (интернет) коцкица које употпуњују мозаик теза Милована Ђиласа о Црногорцима и Србима.

a.-Milovan-Djilas

Милован Ђилас

Колико је појам народ прилично јасно одређен у савременој етнологији и антропологији, толико су одреднице нација и етнос, као и однос између нације и етноса проблематизовани.[1] Ако бисмо, пак, у успостављању релације нација-народ економисали речима, нацију дефинишемо као народ на вишем степену историјског, политичког и културног развоја.

Иако, према теорији, постоје два типа нација: грађански (француски, државни, западни) и етнички (немачки, романтичарски, источни), ниједна нација током свог развитка није, у свим аспектима, искључиво следила један или други образац.[2] (Отуда одредница национални интереси може да се односи на државне и/или етничке интересе, зависно од контекста).

***

Корице књиге „Речено или прећутано“

Корице књиге „Речено или прећутано“

У тренутку док настају ови редови (март 2015. године), „Википедијине“ странице[3]  сасвим довољно информишу о тезама Милована Ђиласа изнетим у чланку О црногорском националном питању објављеном у „Борби“ 1. маја 1945. године, али шкртаре на речима када су у питању Ђиласове накнадне ревизије поменутих теза – почев од оних саопштених у париском „Монду“ од 30. децембра 1971. године.

Почетком деведесетих овај политички теоретичар, писац и дисидент дао је четири интервјуа подгоричком новинару Николи Ивановићу. У интервјуу објављеном 14. маја 1992. године у „Профилу“, (тадашњем) листу Демократске партије социјалиста, на дословно Ивановићево питање „Јесу ли Црногорци – Црногорци или Срби?“ Ђилас је у неколико реченица срочио одговор:

Нијесам био „загрижљив“ ни у истицању, ни у негирању црногорске посебности. Напротив, спадао сам у „умјерене“,  настојећи да помирим и уравнотежим црногорске националне крајности – „бјелаше“ и „зеленаше“. То се види из послијератних чланака, у којима тврдим да су Црногорци Срби који су временом формирали нацију. Посљедњи став је узет из партијског програма и по угледу на Стаљина – као такав је погрешан. Али ако се државност схвати као националност – то није толико погрешно. Због поменутог свог гледања био сам изложен поругама од клана Брковића. Црногорци су Срби у ширем смислу, али нису Србијанци. Препирка око тога је догматска – у основи борба политичких бирократија за власт. У бити је то увијек и била, макар што су бирократије биле различите.[4]

Кликните на слику за увећање

Кликните на слику за увећање

_________________________

[1] Иако се на интернету може пронаћи сијасет чланака о појмовима народа, нација и етнос, мање упућени читалац може се поуздано ослонити на следећи:

http://www.antropologija.info/forum/narod-nacija

[2] Исто.

[3] Видети српски, српско-хрватски и хрватски „Википедијин“ чланак о Миловану Ђиласу.

[4] Интегрални интервју са Милованом Ђиласом под насловом „Ја сам вишеумни једноумник“ за „Профил“, који је пренела и подгоричка „Побједа“, доступан је у Ивановићевој књизи интервјуа „Речено или прећутано“ (издавач: ОКТОИХ, 1993). Цитат је преузет са 41. и 42. странице књиге.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3NS



Categories: Судбина као политика

2 replies

  1. Хвала г. Бараћ. Ако се, као што је о стогодишњици његовог рођења 2011.г. рекао Добрица Ћосић, ради о „најзначајнијој српској политичкој личности друге половине 20. века“, онда је овај Ваш труд утолико потребнији младим генерацијама.

  2. Поздрављам труд г. Бараћа, али саме изјаве покојног Ђиласа неће ни помоћи ни одмоћи дилеми око нове црногорске нације. Вјероватно је скривена агенда учинила своје, свести на најмању могућу мјеру Србе (u СССР-u, odnosno Rusiji- Ruse). И овдје је, додуше само дјелимично успјела… Имам част да познајем неке црногорске Србе -то су Срби „са дна каце“ , ништа не заостају за Србима из Србије или из БиХ… А ово Ђиласово је личило на „море бит’ бидне, море бит’ не бидне“. Kакве смо имали (и имамо) руководиоце добро нас и оволико има…

Оставите коментар