Ђакон Ненад Илић: Можемо ли се назвати народ Божији?

djakon-nenad-ilicСвети Јован Крститељ упозорио је Јевреје свог времена:

„Родите, дакле, род достојан покајања.

И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути децу Аврааму.

А већ и секира код корена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца.“ (Матеј, 3, 8-10)

Његове речи су записане у Јеванђељу, како не би Бог морао свако мало да нам шаље неког пророка кога нећемо слушати, него ћемо га обезглавити. Јованове речи опомена су не само Јеврејима него Народу Божијем до краја историје, до Другог Христовог доласка.

Ми Срби ако за тренутак ућутимо, можемо да чујемо и превод, одјек Претечиних речи: „…и не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Светог Симеона Немању, и Саву, и Светог кнеза Лазара и ђакона Авакума и Вукашина из Клепаца и Светог владику Николаја и Аву Јустина, имамо и патријарха Павла, јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути децу светима из рода вашег…“

Огуглали смо на опомене. Огуглали смо на претње. Престали смо да се плашимо, или се можда плашимо толико силно, да ни не смемо да помислимо куда смо се то запутили, без путоказа и компаса, без „Џи-Пи-еС-а“.

Зато нам Бог шаље људе који не прете и не вичу. Људе тихе и добре, не из нашег рода, људе као што је Самарићанин о коме нам је Христос причао пре почетка Великог поста. Шаље нам људе који ће нас постидети и натерати нас да размислимо – можемо ли се називати Народ Божији. Ако не можемо – који је смисао целокупне наше мученичке историје?

Погледајте ово:

ni-1332015 ni-1332015-2

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3KU



Categories: Преносимо

Оставите коментар