Милош Милојевић: Трибина „Евроазијска унија – будућност Србије“

Након трибине посвећене негативним аспектима тежње српске Владе ка евроатлантским интеграцијама (Европска унија – пут у пропаст Србије) одржане 28. јануара, ове среде (25. фебруара) одржана је у организацији Месног одбора Теразије Српске радикалне странке трибина Евроазијске интеграције – будућност Србије. Спољна политика и геополитика су већ у више наврата биле тема трибина одржаним у просторијама Месне заједнице Теразије а последње две посвећене су српском геополитичком положају, односно разматрању какво би геополитичко опредељење требало да усвоји српски народ и српска политичка елита. Оно што се често спочитава критичарима евроатлантских интеграција је да не нуде јасну алтернативу овом геополитичком опредељењу па је идеја водиља одржане трибине била да се назначи да јасна алтернатива постоји и да њу представљају Евроазијске интеграције.

e-unija-tesa

Теша Тешановић, вршилац дужности председника Месног одбора Теразије СРС-а, у уводном излагању истакао да је Србија у стању окупације али да геополитички развој неумитно води ка све чешћем спомињању Евроазијске уније па и евентуалне српске перспективе у овој организацији. Тешановић је навео да Српска радикална странка, Образ и СНП Наши сматрају да Евроазијска унија може да понуди Србији оно што Европска унија не може ни својим тренутним чланицама. Штавише, према Тешановићевим речима, у СРС-у не верују да ће Србија икада ући у Европску Унију. Циљ водећих земаља Уније је да Србија буде у положају Румуније и Бугарске или, у још горем случају, потпуна дестабилизација Србије.

О најновијим геополитичким дешавањима у вези са евроазијским интеграцијама и њиховим економским перспективама говорио је економиста Јован Николић. Николић је указао да је до повезивања земаља на евроазијском простору дошло убрзо по распаду СССР-а основањем ЗНД-а где су се државе некадашње совјетске државе укључивале вођене снажним економским разлозима. Русија је представљала стожер овог савеза као и стожер окупљања земаља БРИКС-а. Не треба да изненађује што је Русија главни непријатељ у готово сваком геополитичком промишљању на Западу, укључујући и водеће теоретичаре попут Збигњева Бжежинског који је навео како су ресурси на светском нивоу неправедно расподељени у корист Русије и како треба радити да се постигне праведна расподела ових добара. Земље БРИКС-а могу да раде на потискивању долара из њихових међусобних плаћања и да стварају финансијске и економске институције које би пружале потпору чланицама – на овом пољу већ се далеко одмакло.

Западне државе праве санитарни кордон око Русије у који су укључене, између осталих, прибалтичке државе и Пољска. Николић је нагласио да је 2008. година представљала својеврсну економску прекретницу у геополитици коју су представљали рат у Грузији и почетак светске финансијске кризе.

За разлику од претходних деценија, током рата у Украјини када западне државе настоје да обарањем цене нафте изврше притисак на Русију и економски је униште то више није могуће због снажне залеђине коју Русији пружају савезнице из БРИКС-а.

Николић се запитао шта је за Србију алтернатива? Даља економска либерализација ће да разори нашу посусталу економију што ће водити све већем задуживању. Евроазијска унија може да представља важну економску алтернативу јер са овим земљама постоје могућности за широку сарадњу ако би се Србија изнутра ослободила евроатлантског туторства.

e-unija-publika

Хоакин Флорес, директор Центра за синректичке студије и политиколог из САД, говорио је о геополитичким и цивилизацијским основама евроазијских интеграција. Излагање на енглеском језику преводио је Новак Драшковић. Када се говори о овом интеграцијама, према Флоресовим речима, треба схватити да живимо у времену кризе, кризе која представља једно дубоко смутно време али која је истовремено прилика за напредак. Након разбијања СССР-а није се разложио НАТО већ је дошло до његовог ширења. Иако је Европска унија у својим формативним годинама служила за постизање помирења и дубоког економског прожимања појединих западноевропских држава након Другог светског рата сада видимо да се ЕУ не заснива на економском развоју већ на економији финансијских шпекулација. Шпекулативна природа економије ЕУ све више приближава ова друштва САД како по неправедној расподели богатства у самом друштву тако и по изазивању нестабилности у међународним односима.

Дугорочни план САД је да се Русија уситни на неколико десетина мањих држава. Опстанак Русије под снажним притисцима током 90—их година и њен опоравак осујетио је ове планове и довео до читавог низа преокрета у међународној политици, што се види у случају рата у Сирији. Као противтежа ЕУ и НАТО формира се економска Евроазијска унија и одбрамбена организација ОДБК. Пред Србијом се отворио избор који мора да направи али који није или—или као што би Запад желео да представи јер евроазијска опција садржи снажну, аутентичну европску компоненту.

Флорес је објаснио да више немамо две верзије модернистичке будућности јер је сама идеја једносмерног историјског развоја доведена у питање. Западни империјализам заснива се на погледу на свет који обећава неограничено материјално изобиље али пошто су ресурси ограничени то води ка непрекидним ратовима и кризама. Иако због величине Србије то може деловати чудно мора се нагласити да је она на кључном месту где се преламају ове две визије. Као често до сада српски геополитички значај превазилази њен територијални обим, економску и војну снагу.

Ослањајући се на геополитичке мислиоце евроазијства Флорес је навео да је сама идеја развоја коју заступа ЕУ односно Евроазијска унија другачија. За разлику од копнених империја које се заснивају на узајамности интереса њихових саставних делова, таласократске империје (империје мора) заснивају се на колонијализму и успостављању компрадорске владајуће класе. Узајамна сарадња карактеристична за копнене империје најјасније се види по сложеним инфраструктурним пројектима. У питању је процес који се одвија пред нама: Русија око себе окупља комонвелт слободних држава а једно од кључних политичких питања у САД је како ове процесе зауставити? Англосаксонске политичке теорије свет деле на језгро и околне територије и кључна идеја је не дозволити ширење евроазијског концепта изван његовог језгра. Сама идеја евроазијска настала је крајем 19. и почетком 20. века после напуштања панславистичких идеја.

Једини начин да се спречи разједињавање евроазијског простора је инсистирање на јединству између словенских и турско—монголских народа. Флорес је подвукао да евроазијска идеја није прост одраз у огледалу евроатлантске идеје већ фундаментално различити вредносни оријентир. Флорес је закључио да је велики оптимиста када је у питању евроазијска перспектива Србије: Срби подржавају Русију, жестоке се противе НАТО и подељени су када су по среди европске интеграције, сугеришу најновија истраживања. Иако промена власти српском народу није донела никакав бољитак незадовољство Срба отвара нове перспективе.

Након садржајног и опширног Флоресовог излагања уследила је краћа дискусија са публиком.

Присутнима је потом прочитано писмо Леонида Савина, уредника руског часописа Геополитика и једне од водећих личности Евроазијског покрета. Савин се захвалио што српска публика показује интерес према Евроазијском покрету и навео је како су он и његови сарадници радили на популаризовању геополитичких погледа раних Евроазијаца. Закључио је да је дискусија о Евроазијској унији важна и за будућност Балкана и за будућност Евроазијског савеза. Либерални лоби хоће да експлоатише евроазијске идеје док га поједини делатници прихватају из опортунизма или из личне користи. Савин је подвукао да он и његова организација пажљиво прате дешавања на Балкану и у Србији и пожелео је успешан рад.

Ив Батај, француски геополитички аналитичар присутнима се обратио на француском језику уз помоћ преводиоца Данице Дробац. Батај је навео како у време растакања бивше Југославије Русија није била способна да притекне у помоћ Србији и Југославији јер се и сама налазила у тешкој ситуацији. Та и данашња Русија немају међусобно готово никакве везе јер је данас на челу Русије много вреднија и моћнија особа.

e-unija-iv-bataj

Батај је навео чак и да је Србија данас у истој ситуацији као 90—их година, али под условом да је задржала више самосталности, одмах би приступила Евроазијској унији. Али како се, према Батајевим речима, на челу Србије налази клика издајника који су издали своју странку, Војислава Шешеља али и своје гласаче које су обманули овако нешто није могуће. Сада патриотске снаге морају само да делују у правцу обарања ове власти. Батај је навео да је он и као Француз веома заинтересован за Евроазију јер тај део света не треба сужавати већ га напротив треба посматрати као потенцијално ново европско континентално јединство.

Окретање европских држава ка Русији је један сложен и тежак процес који на сваки начин опструирају САД. САД страхују да ће се западноевропске земље отргнути. Српски случај завређује посебну пажњу: ЕУ ће се можда распасти а власти у Србији хрле ка овом савезу. Русија је изложена субверзивним нападима на пољу финансија али Русија се још држи на ногама – нарочито настоје да се реше Путина кога можда желе да и физички уклоне. Што се тиче Србије и проблема са којима је она суочена то су проблеми који трају од успостављања колаборационистичког режима. На власти се налази једна олигархија која има мало везе са народом. Судбина Србије зависи од ослобођења европског континента од америчке окупације. Треба тежити уједињењу свих политичких снага које су на овој линији.

e-unija-govornici

Последњи на трибини је говорио Иван Ивановић, председник СНП Наши који је још пре пет година предложио платформу евроазијских интеграција. Ивановић је своје излагање отпочео речима да иако је јединство са Русијом давнашњи сан српског народа то једноставно у ранијим историјским епохама није било могуће остварити. О евроазијским интеграцијама говори се задњих двадесетак година а још 1999. поднет је захтев да ондашња Савезна Република Југославија приступи савезу Русије и Белорусије али до реализације савеза тада није дошло. Почев од петооктобарских политичких промена у Србији нико није озбиљно размишљао о алтернативама. Из овог безизлазног стања једини спас за Србију је учлањење у Евроазијску унију, нагласио је Ивановић. Он је подсетио на речи Игора Панарина који је означио Београд као један од четири центара Евроазије.

СНП Наши истакли су ову идеју а Вјекослав Церовина је написао програм српских евроазијских интеграција. Друга значајна личност за најранији развој српских евроазијских интеграција је Вукашин Лутовац. И поред значајних геополитичких престројавања ова идеја се систематски прикрива од владајућих странака. Ниједна од странака које тренутно имају представнике у српском парламенту не заговара озбиљну сарадњу са Русијом, да не говоримо о савезу.

Ивановић је подвукао да СНП Наши, попут Српске радикалне странке, нису за неутралност већ се јасно морамо определити за коју смо политику. Уколико се Србија не окрене Русији нема никакву могућност за просперитет и бићемо збрисани са геополитичког простора. Србија и Београд као један од центара Евроазијске уније биће на границама према Европи са свим економским погодностима које носи овај специфичан положај. Србији би се отворили једно огромно тржиште. Српски економски капацитети су разорени и Русија нам је неопходна да би смо се ишчупали из такве ситуације. Србија мора да нађе заштиту и потребни су јој озбиљни партнери и зато се морамо борити за патриотску власт која ће повести Србију ка Евроазијском савезу. Економска обнова и заштита од безбедносних изазова је оно што ће Србији донети окретање евроазијским интеграцијама.

На трибинама које су се до сада средом одржавале у просторијама Месне заједнице Теразије говорило се о неким веома важним политичким темама и можемо да закључимо да публика показује све веће интересовање за ова дешавања. Контроверзна питања о којима је до сада било речи налазе се на маргинама водећих медија и њихово образлагање јавности са пронационалних позиција представља право освежење.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3C2



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

1 reply

  1. Хвала на професионалном извјештају. Још један поздрав МО СРС Теразије и констатација да би и друге странке требало више да раде на политичком профилисању присталица. Што се г. Ивановића и „Наших“ (ако уопште постоје) тиче више пута сам се увјерио, пошљедњи пут на Сретење прије две године (уочи Бриселског споразума=капитулације) испред Храма Светог Саве, да је радикалност његових ставова у обратној сразмјери са бројем присталица. Таква врста „радикалности“ само служи одржавању постојећег „режима истине“ у нашем политичком говору и дјелању.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s