Митрополит Амфилохије: У Црној Гори се уништава српски језик и ћирилица замјењује „чиргилицом”

amfilohije-mitropolit-200У Црној Гори се данас ћирилица замјењује „чиргилицом”, уништава се српски језик и претвара у непостојећи језик овог народа и његових вјекова, у такозвани црногорски, а ја бих прије рекао монтенегријски језик, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Он је то рекао на синоћној Светосавској академији у храму Христовог васкрсења у Подгорици.

Он је истакао да смо обиљежавајући 520. годишњицу Октоиховог осмогласника дужни да се подсјетимо непроцјењивог доприноса Светог Саве, његове књижевне, богословске, црквене и просвјетне школе у формирању, како духовности и укупне средњовјековне културе, тако и језика.

„То нарочито треба истаћи овдје у Црној Гори, али и не само овдје, него и у Србији и другим нашим крајевима, с разлога што се српски, србуљски језик, што се азбука кирило-методијевска, светосавска, звана ћирилица, потпуно потискује из живога ових народа који су преко те азбуке постали зрели земаљски народи. У Црној Гори се потискује и уништава српски језик, који је био вјековни језик од времена Светог Јована Владимира, у епохи Немањића, Балшића, Црнојевића, па све до Петровића и наших времена. У Црној Гори данас се уништава српски језик и као говорни и као азбука. Српски језик се претвара у непостојећи језик овог народа и његових вјекова, у такозвани црногорски, ја бих прије рекао монтенегријски. Азбука која је стварана од времена Светог Ћирила и Методија, ћирилица, замјењује се „чиргилицом” и тако долази до једног радикалног прекида, да не кажем уништења свеукупне културе овог народа“, казао је митрополит Амфилохије.

То је, како је навео, јединствени подухват у Европи и свијету да се један народ одриче имена свог језика и свог писма, на коме је створио све оно што је створио и кроз шта је ушао кроз све историјске народе.

Митрополит Амфилохије је истакао да би стога 520. годишњица Октоиховог осмогласника требало да буде подсјетник свима који припадају овој култури и писму да се замислимо куда смо кренули.

„Треба да размислимо да ли је то истински, прави пут којим треба ходити у будућности, или је то једно од многих искушења наших времена; искушења за која се надамо да ће подстаћи све разумне људе од културе и памети, свијести и савјести, да размисле да се врате себи, памети, знању, свом наслеђу“, казао је он.

Митрополија Црногорско-приморска

(Православие.ру, 28. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3eL



Categories: Вести над вестима

1 reply

  1. Треба имати на уму да су извесни београдски рајетини, интернационалци, бечко-берлински баљезгари, комунисти-марксисти, расисти и њихови денационализовани потомци тз. „шесте личке“ забранили другу књигу „Крајина и Крајишници“, која је публикована у приватном издању професора Јована Зубовића, одлуком суда у Београду 16. априла 1970. године, ради тз. Авнојевског „братства и јединства“, али су зато помогли штампање „мемоара“ Ивана Мештровића, Брозовог и Павелићевог заступника у римској католичкој темпларској ложи „Аlpe Adria” у Швајцарској у Другом св. рату, који је клеветао Србе.

    Проф. Јован Зубовић, се залагао за очување ћирилице у Крајини. Ево шта он каже:

    „У ‘Независној Држави Хрватској’ ћирилица је била забрањена и свима наметнута латиница. У приватном животу међу Србима ипак се одржала, а једно време се држала и међу Србима партизанима у шуми. Када је и како је уведена латиница и у шуми и на слободној партизанској територији треба да се утврди… Захтев неких људи, и Срба по рођењу, у Хрватској, да се укине ћирилица, писмо ‘попадија’ и ‘жандара’, како они кажу, нико паметан не узима озбиљно. Они не познају ствар о којој говоре или, некоме се подворивајући, свесно обилазе истину, по чему су управо бедни…“ (Види: Проф. Јован Зубовић, Крајина и Крајишници, Књига друга, Београд, 1970, стр. 89).

Оставите коментар