Грчка: Историјска победа Сиризе

Грчка добила нову владу, Ципрас положио заклетву за премијера

АТИНА – Лидер ултралевичарске грчке странке Сириза Алексис Ципрас положио је данас заклетву за премијера Грчке, чиме је постао најмлађи носилац те функције у последњих 150 година.

Фото: АП

Фото: АП

Ципрас (40) је, супротно традицији, положио секуларну заклетву, уместо верске православне церемоније којом су грчки премијери досад ступали на функцију, обећавши да ће „увек служити интересима грчког народа”, пренела је агенција АП.

Лидер Сиризе је прекршио још једну традицију тиме што је на церемонију полагања заклетве за премијера дошао без кравате, коју иначе никад не носи.

Грчка је данас добила нову владу, после краћих преговора на којима је десничарска Независна партија Грка (АНЕЛ) пристала да подржи левичарску Сиризу, странку победницу јуче одржаних ванредних парламентарних избора у Грчкој, којој су недостајала само два места у парламенту да би освојила већину.

И Сириза и странка АНЕЛ, која је на изборима освојила нешто мање од пет одсто гласова, противе се мерама штедње, које је досадашња влада премијера Антониса Самараса увела као услов за добијање финансијске помоћи од Европске уније и Међународног монетарног фонда.

Лидер АНЕЛ-а Панос Каменос изјавио је јутрос након преговора да ће подржати именовање лидера Сиризе Алексиса Ципраса за новог премијера, пренела је грчка агенција АНА.

Након саопштења о договору две странке које се противе мерама штедње у Грчкој, финансијско тржиште је реаговало са стрепњом па је индекс Атинске берзе ослабио за готово четири одсто.

Немачки медији: Грци, не надајте се превише

БЕРЛИН – Немачки медији упозорили су Грке, у првим реаговањима на победу радикалне Сиризе на изборима, да се не заносе да им изборни тријумф те партије може донети нове преговарачке позиције о опраштању дугова код међународних кредитора.

„Жао нам је господине Ципрас, али то је отишло предалеко” – упозорио је најтиражнији европски лист „Билд” из Берлина.

Немачки лист је назвао „опасном” Ципрасову платформу о заустављању економских реформи које заговара Немачка.

„Еврозона није коцкарски сто за којим свако може да игра како хоће”, наводи „Билд” и јасно поручује „да је уговор – уговор”, а преноси АФП.

Немачки „Шпигел” у свом онлајн издању наводи да је могуће видети запањујућу победу Сиризе као „хорор сценарио”.

Лист, међутим, процењује да би „ови избори могли да буду упамћени у историји као дан кад су Грци узели судбину у своје руке”.

„Ципрас заслужује шансу. Да ли су Грци стварно желели да гласају за партију која је довела земљу на колена?”, наводи лист, мислећи на партију Нову демократију досадашњег премијера Антониса Самараса.

Конзервативни „Франкфуртер алгемајне цајтунг” назвао је резултате грчких избора „изразом дубоке фрустрације изборног тела мерама штедње у последњих неколико година”.

„Без обзира шта је Ципрас обећао, он не може да избегне истину – Грчкој је потребно још страног новца, било са тржишта, било из ЕУ”, оцењује лист.

Лист такође упозорава да лидер Сиризе мора да изабере између постизања компромиса са кредиторском тројком или комплетног државног банкрота који би „Грчку још више гурнуо у провалију”.

Ципрасова победа на насловним странама европске штампе

БЕОГРАД – Победа странке Сириза на парламентарним изборима у Грчкој ударна је вест на данашњим насловним странама утицајних европских листова, уз оцену да би тај тријумф могао бити изазов за постојећи поредак у Европи.

Британски Тајмс пише „Европа потресена грчким револтом против штедње”, Гардијан „Историјска победа Сиризе супротставила Грчку Европи”, Фајнешнл тајмс „Победа грчких левичара изазвала евро естаблишмент”, а Дејли телеграф „Грчка драма потопила евро”.

Шпански Паис оцењује да „Победа Сиризе предвиђа бурни период у Европи”, Мундо пише да је „Грчка изазива тројку”, а Вангардија да је „Грчка изазвала (Ангелу) Меркел”,

Француски Либерасион пише „Ново лице Европе” над фотографијом лидера Сиризе Алексиса Цирпаса на насловној страни, док Фигаро оцењује да је сада „Радикална левица на испиту реалности”, а Монд „Грчко упозорење Европи”.

Италијански Коријера дела сера наводи „Тријумф Ципраса, Атина потресла Европу”, док Република оцењује да ће „Земљотрес од победе Ципраса променити све у ЕУ”.

Немачки Велт пише „Историјски трзај на лево у Грчкој”, док Билд наводи да је „Грчка изабрала евро-страшило”

Бечки Курир пише „Потпуна моћ левици”, док Стандард преноси „Чиста победа левице у Грчкој”.

ЕУ: Уздржана реакција на победу Сиризе

БРИСЕЛ – У Европској комисији су уздржано реаговали данас на исход парламентарних избора у Грчкој, а већина функционера ЕУ још није честитала победнику.

„Поштујемо вољу грчког народа и очекујемо скоро формирање владе”, рекао је новинарима у Бриселу Маргаритис Схинас, портпарол председника Комисије Жан-Клод Јункера.

Он је навео да је Комисија спремна да настави сарадњу са новим грчким властима, али није честитао победнику, што је обичај кад је реч о изборима у земљама чланицама.

Међутим, ни Јункер, ни председник Европског савета Доналд Туск, који долазе из партија десног центра, данас нису послали честитке нити су коментарисали исход избора, а нема ни реакције шефице европске дипломатије Федерике Могерини, што одражава узнемиреност због могућности да Грчка одбије да извршава обавезе према страним кредиторима.

Изузетак је председник Европског парламента Мартин Шулц, политичар левог центра и оштар критичар наметнутих мера штедње.

„Честитам (Алексису) Ципрасу и Сиризи и желим што брже формирање владе која ће бити конструктивна и изнутра и према европским партнерима”, написао је Шулц на свом твитер налогу.

Њему се придружио и страначки колега Ђани Питела, шеф социјалдемократске групе у ЕП, који је у саопштењу истакао да победа Сиризе представља почетак краја мера штедње у ЕУ.

Честитке нису одаслане ни из већине европских престоница, али су из неких земаља већ стигла упозорења да Грчка мора да настави да се повинује диктату „тројке” коју оличавају представници Европске централне банке (ЕЦБ), Европске комисије и Међународног монетарног фонда.

Британски премијер Дејвид Камерон је преко твитера поручио да „исход избора повећава економску несигурност у ЕУ”, а његов коалициони партнер Џорџ Озборн је упозорио Ципраса „да се понаша одговорно”.

Председник ЕЦБ Јенс Вајдеман је изразио наду да будућа грчка влада неће доводити у питање досадашње аранжмане, док је веома сличну поруку упутио је и белгијски министар финансија Јохан ван Отервелт, који је затражио од Грчке да поштује правила монетарне уније.

Меркел: Очекујем од Грчке да поштује договорено

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел очекује да ће нова грчка влада поштовати договор који је постигла са међународним кредиторима Грчке, изјавио је данас њен портпарол Штефен Зајберт, након победе крајње левичарске странке Сириза на изборима у Грчкој.

„Наше је мишљење да је важно да нова влада настави да примењује мере за наставак економског опоравка Грчке. То значи и да Грчка треба да поштује оно што је раније договорила”, рекао је Зајберт, а пренела агенција АФП.

Лидер грчке левичарске странке Сириза Алексис Ципрас, који се оштро противи примени оштрих мера штедње у Грчкој, данас ће у 16 сати по локалном, односно 15 по средњеевропском времену, положити заклетву за премијера, саопштило је грчко Председништво.

Лагард: Нема брисања грчког дуга, на реду реформе

ПАРИЗ – Генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард изјавила је да нема говора о брисању грцког дуга и да је приоритет ММФ-а дијалог с новим грцким властима о програму структурних реформи.

„Нема говора о брисању грцког дуга, јер је то питање једнакости земаља Европске уније. Постоје интерна правила која чланице еврозоне треба да испуне. Не можемо да правимо посебне категорије за одређене земље”, рекла је Лагард у интервјуу за данашњи број париског листа Монд, коментаришући изјаву Алексиса Ципраса, лидера Сиризе која је победила на парламентарним изборима у Грчкој, који је најавио захтев за отписом великог дела дуга од 240 милијарди евра.

Лагард је рекла да је њен приоритет поновно покретање дијалога са грчким властима, пре свега о њиховом програму структурних реформи, упозоривши да постоји велико кашњење које треба надоместити.

Реформе које захтева тројка кредитора, ММФ, Европска комисија и Европска централна банка, услов су за исплату последње транше од 3,6 милијарди евра Грчкој у оквиру друге фазе међународне помоћи.

„Потребно је пре свега спровести реформу државног апарата и пореског система, као и скратити судске поступке”, изјавила је Лагард, додавши да се не ради о мерама штедње, већ о темељним реформама које треба спровести.

Упитана о обећању које је дао Ципрас о реструктурирању дуга земље, челница ММФ-а је била јасна да не може бити речи о брисању грчког дуга, али и да су „на столу” различите хипотезе, о којима ће се разговарати са грчким властима и европским партнерима.

Иако је Лагард одбила да изнесе више детаља о томе, извор Минда упућен у ту проблематику сматра да би разговори могли да се односе на обим, каматну стопу и рок отплате грчког дуга.

Танјуг

(Политика, 26. 1. 2015)

Историјска победа Сиризе

Лидер грчке левице Алексис Ципрас убедљиво победио досадашњег премијера Адониса Самараса на парламентарним изборима. – Ципрас: Отказује се споразум о штедњи

Опозициони лидер Алексис Ципрас прославља победу (Фото: Ројтерс)

Опозициони лидер Алексис Ципрас прославља победу (Фото: Ројтерс)

Атина – Грци су сами одговорили како убудуће намеравају да враћају дуг од 240 милијарди евра. Не више погнуте главе, доведени до очајања и сиромаштва, под сталним притиском мера штедњи, новог смањивања плата и пензија већ на начин који им је обећао Алексис Ципрас, победник парламентарних избора у Грчкој, за које многи кажу да су историјски.

Грци су, гласавши за Сиризу и озбиљан заокрет у политичком животу земље али и Европе, показали да желе да их међународни повериоци убудуће виде као нацију с којом ће се преговарати о праведнијим условима, другачијим дужничким обавезама, као земљу која ће се борити за обнову привреде и нова радна места. Досадашњи премијер Адонис Самарас, који је на овим изборима доживео свој најтежи политички пораз, до последњег тренутка је позивао нацију да „не допусти хаос који ће настати ако победи Ципрас” јер ће, по његовом мишљењу, политика левих радикала земљу лишити свих извора финансирања и довести је до финансијског краха, до сукоба с целом Европом.

Талас незадовољства и засићености, вишегодишње апатије био је, очигледно, снажнији од осећања страха које је многе Грке кочио у одлуци да на овим изборима глас и шансу дају Сиризи.

Лидер опозиције Алексис Ципрас, кога повериоци упозоравају да је Грчка дужна да испуњава обавеза и враћање кредита, донекле је последњих дана ублажио позицију и поручио да Сириза признаје институционалне обавезе у оквиру ЕУ, али да, у исто време, није обавезна да строго поштује мере драстичне штедње на којима инсистирају кредитори. Ципрас, наиме, сматра да ће управо кредитори бити приморани да прихвате преговоре и отпишу део дуга. Он поручује да ће странка тражити нове преговоре о грчком пакету помоћи и да се нада да ће тај посао бити завршен до јула. По његовом мишљењу, тврдње да су строге мере штедње донеле стабилизацију је само „произвољно извртање чињеница” јер, како каже, „грчки дуг не може бити отплаћен све док је економија под притиском константних фискалних проблема”.

Оно на шта Сириза може да рачуна јесте пристанак еврозоне на продужење рокова за отплату и евентуално укидање преостале камате на мањи део дуга. Рокови за отплату грчког дуга су су већ продужени у просеку на 30 година, а Атина има грејс период од 10 година на готово три четвртине укупних дуговања.

Ако би рокови били продужени на 50 година онако како Грчка жели, просечни трошкови сервисирања дугова би драстично пали. У том случају, веће суме новца би остале за подстрек привреде али и отплату дуга.

Моменат какве-такве сигурности коју је нудио Самарас није био довољан „милиону незапослених и гладних” које је иза себе имао Ципрас. Уз њега су били и млади, њих 200.000 без посла и будућности који су први пут добили право гласа. Глас су му дали припадници генерација које су се разочарале у политику последње владе, новинари и техничар државне РТВ ЕРТ коју је Самарас угасио, али којој Ципрас обећао кам бек.

Коначно, победа Ципраса има историјски значај јер никада до сада Грчка није имала левичарску владу и премијера. Само једном, далеке 1958, странка ЕДА (Уједињена демократска левица) била је надомак власти освојивши 24,89 посто гласова. Такође, Грчка никада није имала млађег политичког лидера, јер Ципрасу је 40 година, а који при том није ни из једне од већ познатих династија које су стварале историју модерне Грчке. Никада није постојала шанса да у конзервативној Грчкој, где је утицај Цркве огроман, на челу владе буде атеиста, неко ко годинама живи у ванбрачној заједници из којој је рођено и двоје деце.

Очигледно је дошло време за нешто ново и другачије, с тим што остаје дилема да ли је, с обзиром на деликатност ситуације у којој се земља налази, ово баш прави тренутак за радикалне заокрете.

Европа је узнемирена јер не зна какав ће је сценарио чекати у месецима који долазе. Европа зазире од чињенице да долазак Сиризе може да буде почетак политичких процеса у многим европским земљама у којима популистичке партије желе да започну властиту кампању против мера штедње.

Тако, шпанска партија Подемос, која је истомишљеник са Сиризом у ставу да треба одбацити наметнуте мере штедње и започети борбу против корупције, у њиховој победи види „наду, али и опрез”. Ципрас је сигнал за нове покрете у Европи који се супротстављају строгим мерама штедње и партије левице за које је оно што се десило у Грчкој само – пусти санак. Француски комунисти и левичари у Италији, Белгији и Ирској виде у грчком сценарију поновно рађање наде за левицу у Европи.

Уосталом, не без разлога, управо Сириза је тријумфовала на локалним изборима за Европски парламент и ушла у регионалну власт у Грчкој. Истовремено, Ципрас је био кандидат левичарских партија Европе за председника Европске комисије.

За све што се догађа, лидер социјалиста ПАСОК-а Евангелос Венизелос има своје тумачење. Алексиса Ципраса због његових магичних идеја праведности, планова за излазак земље из кризе и бољитка назива „грчким Харијем Потером”. Можда Ципрас заиста има магичну моћ, али то, свакако, Венизелосу не смета да му већ сада нуди своје евентуалне услуге. Као и многим другим који су спремни да поверују у – чуда!

Политичар који пркоси естаблишменту

Изборна победа лидера грчке левичарске партије Сиризе Алексиса Ципраса представља историјски догађај, будући да ће он вероватно бити први ултралевичарски премијер те земље икада, а самим тим и најмлађи премијер Грчке у новијој политичкој историји.

Ципрас је рођен 28. јула 1974. године – кључне за политичке промене у Грчкој јер је тада срушена војна диктатура која је прогонила левичаре и комунисте.

Младолики Ципрас важи за атипичног политичара за земљу из које долази, а тајна његовог успеха је што не припада ни социјалистичком Пасоку ни конзервативцима Нове демократије.

Он представља освежење у грчком традиционалном политичком спектру јер су бирачи сити две етаблиране партије које деценијама воде познате политичке династије.

По професији инжењер, Ципрас је прошао дуг пут од комунистичког омладинца до лидера партије која је основана 2000. године.

Грчка јавност је први пут чула за њега 1990. године, кад је 17-годишњи Ципрас током школског протеста рекао у изјави грчкој телевизији: „Желимо да имамо право да сами одлучимо да ли ћемо да идемо на час”.

Сарадници кажу да је Алексис Ципрас „много више од лепог лица” – да је темељан у раду и перфекциониста, те да је његов успех пре свега резултат стратегије и вредног рада, наводи Ројтерс.

И политички аналитичари се слажу да не би успео без пажљивог планирања, а кључни став који га одваја од осталих политичара је доследна позиција да је решење у рукама Атине – ако се одупре ригорозним захтевима штедње које је пред њу поставила ЕУ.

Политички противници замерају му неискуство, коментаришући да би после само неколико година у парламенту, без искуства у финансијским и правним пословима, Ципрас био „до гуше” у проблему када би се нашао за преговарачким столом с представницима Међународног монетарног фонда или Европске централне банке.

Да ће вероватно нови грчки премијер остати доследан својим предизборним обећањима говори и његова изјава: „Можете мењати позиције, али не и своје принципе”.

Ципрас је у недавном интервјуу, да би показао да није спреман на компромисе кад су у питању кључни принципи, рекао и: „Ако ме нисте видели до сада да носим кравату, сумњам да ћете и од сада”.

Осим што никад не носи кравату, зна се и да је много радио како би унапредио своје знање енглеског језика.

Од претходних избора 2012. до данас ојачао је своју позицију на међународној сцени сусретима с многим виђенијим личностима и политичарима, попут папе Фрање, председника Европске централне банке Марија Драгог и чак немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, особе коју је Ципрас често нападао због чврстог става да Грчка мора да покаже већу фискалну дисциплину.

Осим неконвенционалне гардеробе и неконвенционалног односа с грађанима, Ципрас је познат и као заљубљеник у моторе.

Танјуг

———————————

Ципрас: Отказује се споразум о штедњи

Победник превремених посланичких избора одржаних у недељу у Грчкој, вођа левичарске странке Сириза, Алексис Ципрас (40) најавио је отказивање споразума Грчке с међународним повериоцима и обећао народу тешку борбу у интересу Грчке већ од сутра.

„Данас је грчки народ исписао историју; нада је исписала историју“, рекао је Ципрас у говору хиљадама присталица на тргу у центру Атине.

„Грчки народ је дао јасан, јак и неоспоран налог: Грчка окреће лист, Грчка засобом оставља катастрофалну штедњу, страх и самовлашће, оставља засобом петогодишње понижење“, рекао је Ципрас и најавио да његова земља „с надом и достојанством иде ка Европи која се мења“.

Ципрас је рекао да је „данас славље, а од сутра почињемо тежак рад… несумњиво се завршава зачарани круг штедње“.

„Отказује се споразум о штедњи и уништењу, ‘тројка’ (међународних поверилаца) постаје прошлост, народ нам је дао налог за национални препород и обнављање друштвене кохезије“, рекао је Ципрас.

Најавио је „формирање владе свих Гркиња и свих Грка, на чврстим и праведним основама правде и напретка“.

Ципрас је оценио да је „данас побеђена Грчка елите, отимања и прикривања“, а „победила је Грчка културе, Грчка која се нада, која тражи место и време да достојанствено гради будућност“.

Будући премијер је захвалио „хиљадама из свих крајева Европе“ за „талас солидарности грчком народу, без преседана“.

„Наша победа (Сиризе) је и победа свих народа Европе који се боре против штедње“ што ће чинити и његова влада „спремна да сарађује и први пут преговара с партнерима о праведном, обострано корисном и одрживом решењу“ за проблем јавног дуга, рекао је Ципрас уз најаву својих предлога и плана реформи.

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика, 25. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3ds



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Комунисти Србије имају непоколебљив став да се капитализам данас не може поправити ни хуманизовати, већ се мора срушити и то искључиво револуцијом. Тешка је заблуда, што показује историја парламентаризма да ће комунисти на изборима у некој европској држави узети апсолутну власт. Да будемо јасни КС нису против парламентарне борбе кроз коју комунисти јачају своју организацију и пласирају своје идеје у јавност, али смо резолутно против учешћа комуниста у буржоаској власти где постају икебана западне демократије и активни учесници у процесу одржавања капитализма. Комунисти морају коначно очистити штеточине из своји редова, који отворено или прикривено пактирају са десницом и социјалдемократском псеудо левицом, чиме збуњују раднике и друге слојеве који су нам наклоњени и наносе велику штету угледу комунистичких и радничких партија. У нашим партијама треба да остану кадрови који имају храброст револуционара који су срушили капитализам у Русији, Југославији, Кини, Вијетнаму, Северној Кореји, Куби, итд. Сигурни смо да и данас постоје храбри људи који то могу урадити. Када је НАТО пакт 1999. године напао Савезну републику Југославију преко 200.000 људи је обукло униформе и узело пушке да се бори против 100 пута јачег непријатеља. То су све били радници и незапослени који су сви до једнога незадовољни својим друштвеним статусом. Таква сила би извела револуцију у Србији без икаквих већих проблема. Нажалост, у Србији не постоји јак и јединствен комунистички покрет који би повео радничку класу у класну борбу и припрему за револуционарни преображај, укључујући и оружану револуцију ако би се за то створили повољни услови.

Оставите коментар