Михаил Кликушин: Нову Украјину воде хуље, секси даме, господари рата, лудаци и олигарси

Истакнути украјински посланик Антон Герашенко јавно оптужује Обаму због слабости и назива га „палим борцем“

(New York Observer, 14. 1. 2015)

Била су времена у недавној украјинској историји када су војни званичници клечали пред САД. Заиста, јуна 2013. војни званичник високог ранга клечећи је уручио сабљу украјинских Козака тадашњем амбасадору САД у Украјини Џону Тефту. Данас је Тефт амбасадор у Русији где је оваква почаст више него незамислива.

Али, то су била времена претходног режима.

Сукоб антивладиних протестаната са полицијом у Кијеву, 20. фебруара 2014. (Фото: Jeff J Mitchell/Getty Images)

Сукоб антивладиних протестаната са полицијом у Кијеву, 20. фебруара 2014. (Фото: Jeff J Mitchell/Getty Images)

На први поглед данашња Украјина у заносу трансформације је много више окренута према свему што долази са Запада и САД. Данашња политичка култура изгледа модерно, атрактивно, префињено и европски. Крајем прошле године усвојен је нови закон који је омогућио страним држављанима да учествују у политичком животу Украјине – чак и у Влади, под условом да се одрекну страног држављанства. Образложење за доношење оваквог закона је борба против озлоглашене украјинске корупције. Изгледа да у земљи са више од четрдесет милиона становника премијер Арсениј Јацењук (коме су сународници дали надимак „Зец“) није могао да нађе десетак некорумпираних професионалаца за своју владу.

Три бивша странца – бивша Американка Наталија Јареско (министар финансија), бивши Литванац Ајварас Абромавичиус (министар економије и трговине) и бивши Грузин Александар Квиташвили (министар здравља) – чврсто су засели у својим новим кабинетима. То је тек почетак. Они су вратили своје америчке и европске пасоше за само две погодности: месечну плату од двеста долара и прилику да изграде нову, просперитетну Украјину.

Судбина се поиграла, па сада украјински министри на својим састанцима морају да говоре омраженим руским језиком – бивши странци не знају у довољној мери  украјински, а украјинске колеге не располажу знањем енглеског које би омогућило споразумевање током компликованих дискусија о мерама за спасавање украјинске економије која нестаје пред њиховим очима.

Проблеми са којим се суочавају су енормни. Министар Абромавичиус зна да је земља фактички банкротирала. Његова изјава „очекивања да ћемо да донесемо стварне, а не декларативне програме су нереална“ речито говори да је нови украјински буџет само мртво слово на папиру. Међутим, без тог папира нема помоћи европских банака и ММФ-а.

Први кораци које је предузео су контроверзни.

Петог јануара нови министар економије именовао је бившу Естонку Јанику Мерило – младу црнокосу лепотицу – на место свог саветника за стране инвестиције, побољшање пословне климе у Украјини, координацију међународних програма и још понечег. Одмах након именовања, млада дама није на Интернет поставила своју биографију или програм финансијске стабилизације Украјине већ серију слободних фотографија на којима приказује своје дуге ноге, напућене усне и изражен деколте. На неким фотографијама држи нож на уснама попут Анђелине Џоли и седи у столици попут Шерон Стоун.

Јаника Мерило

Јаника Мерило

Јаника Мерило је такође вратила свој европски пасош у потрази за бољом будућношћу, за себе и за своју нову домовину.

По закону, двојно држављанство није дозвољено службеницима украјинске владе, али како често бива у Украјини, за неке се нађе начин. Губернатор Дњепропетровске области[1], олигарх Игор Коломојски на пример, има три држављанства.

Заносни ветрови промена запахнули су украјинску владу. Западна штампа усхићено је пренела чињеницу да након последњих избора по први пут у украјинском парламенту неће бити комуниста, али то значи да садашњи председник и премијер немају никакву организовану опозицију.

Уместо њих, нову Раду сачињава велика група посланика са веома неизвесном политичком лојалношћу, чак и сумњивог менталног здравља – бивши господари рата и улични активисти који су се истакли током уличних нереда и паљења гума.

Ови приправници у власти понекад нађу чудан начин за сопствену промоцију, овог пута – у згради парламента.

Дмитриј Јарош

Дмитриј Јарош

Једно од нових лица у Великој Ради – вођа Десног сектора, ултра националистичке странке и један од господара рата, Дмитриј Јарош – изјавио је у јануару, у интервјуу украјинској телевизији, да у џепу носи праву ручну бомбу док је у Скупштини јер особље задужено за безбедност нема право да претреса посланике. Њихово је само да питају да ли носи нешто опасно, на шта он једноставно каже – не. Разлог за ношење бомбе је што међу посланицима има превише непријатеља Украјине којима је окружен током гласања. Он их се наравно не боји, али када дође време употребиће бомбу и уз мало среће повући ће много таквих за собом у смрт.

Украјински посланици Јури Берјоза и Андреј Левус, такође бивше коловође и чланови екстремних странака, дошли су на лош глас прошлог децембра када су јавно одобравали терористички напад у Грозном, у којем је погинуло четрнаест полицајаца. „На нашим источним границама наша браћа се извлаче испод руске стеге. То је нормално. То су савезници Украјине“, изјавио је Берјоза. То је исти момак који је раније обећао да ће украјинска армија убрзо заузети Москву. Андреј Левус је затражио да Русија одмах повуче своје сатрапе из Народне Републике Ичкерије (Чеченије).

Још један од коловођа, бивши члан Социјал-националне партије Украјине, а данашњи посланик Игор Мосијчук, изјавио је новинарима да Украјина „с обзиром да је у ратном стању мора да подстиче отварање другог фронта на Кавказу, у средњој Азији“ против Русије. У скандалозном видео клипу[2] који је прегледан два и по милиона пута испразнио је шаржер из аутоматске пушке у портрет чеченског лидера Рамзана Кадирова узвикујући: „Рамзане, послао си своје издајничке псе на нашу земљу. Ми смо их овде убијали, а доћи ћемо по тебе. Доћи ћемо по тебе у Грозни. Помоћи ћемо нашој браћи да ослободе Ичкерију од паса као што си ти. Слава Украјини! Слава слободној Ичкерији.“

Као резултат оваквих наступа настала је потреба да се ниво личног обезбеђења сва три посланика подигне на виши ниво – уз високе трошкове ионако исцрпљеног буџета – након што је чеченски лидер дао обећање да ће сву тројицу привести лицу правде, у Русију, због подстицања тероризма.

И поред искушења да се ова махнитост бивших господара рата одбаци и припише  траумама изазваним ратни искуством, забрињавајући помаци у политичком промишљању појављују се и у главним струјама украјинског политичког естаблишмента.

Антон Герашенко је пример за углед нове генерације украјинских политичара. Заузима важан положај саветника министарства унутрашњих послова и портпарол је министарства. Овај тридесетшестогодишњи образовани члан Скупштине је познато лице са ТВ екрана и омиљени лик политичких емисија на националним телевизијама. Он је елоквентан и даје аргументоване изјаве о свим политичким темама највећим украјинским новинама.

Антон Герашенко

Антон Герашенко

Прошлог петка док је био на путу у САД Герашенко је објавио два контроверзна уписа на својој Фејсбук страници, из којих могу да се извуку значајни закључци о промени расположења украјинске владајуће структуре у односу на САД.

У свом првом упису на ФБ Герашенко је поздравио чланак[3] који је објавио Џорџ Сорос и у којем се осамдесетчетворогодишњи финансијски шпекулант „уздигао високо“ као орао „изнад неозбиљности Обаме и осталих политичких патуљака“. Герашенко је оптужио Обаму и остале „политичке патуљке“ да не разумеју да су „Путинове активности у Украјини тектонски помак у светској историји, по размерама много већи од оних који су  резултирали из терористичких напада 11. септембра 2001. у Њујорку и Вашингтону“. Према Герашенку, Џорџ Сорос је изгубио сваку наду да ће „Барак Обама дати прилику америчком народу да пружи економску помоћ широких размера народу Украјине, уместо мизерне милостиње која је десет пута мања од помоћи која је пружена Ираку или Авганистану“. Герашенко је дао одушка свом разочарању Обамом што није новчано помогао Украјину у мери у којој је то урађено Маршаловим планом, односно пакетима помоћи Јапану после Другог светског рата или Јужној Кореји након Корејског.

Према наводима из уписа на ФБ, Герашенко сматра да САД имају обавезу да дају Украјини довољно средстава да народ „окупираног Крима и Донбаса за највише три до пет година крене да копа тунеле и руши зидове и ограде од бодљикаве жице хитајући на територију просперитетне Украјине у потрази за послом, социјалном помоћи, високим животним стандардом, бежећи из тоталне катастрофе која неизбежно чека Руску Федерацију“ под вођством „Путлера“ (изведено из Путин и Хитлер – нови термин, популаран код нове политичке класе у Украјини).

Упис на Фејсбуку младог украјинског политичара изазвао је велико незадовољство и у Украјини и у Русији, док су се западни медији понашали као да се ништа није десило.

Инспирисан изненадним изласком на лош глас, Герашенко је истог дана наставио тираду у свом следећем упису, где је у разради својих идеја отишао још даље.

Фејсбук упис Антона Герашенка

Фејсбук упис Антона Герашенка

„Да, Обама је политички патуљак јер изгледа да не схвата у пуној мери последице Путиновог заузимања Крима. На пролеће и почетком лета прошле године Обама је као ној забио главу у песак и правио се да не види Путинову агресију на континентални део Украјине. У САД Барака Обаму, због његове неодлучности и изгубљеног утицаја у спољној политици, зову одлазећим што је аналогно нашем пали борац и то је и те како заслужио. Барак Обама никада неће стати у ред са великим америчким председницима какви су били Френклин Рузвелт или Роналд Реган. Чак ни као Бил Клинтон…“

У свом другом упису на ФБ Герашенко је отишао тако далеко да наведе како не изражава само своја осећања већ и ставове значајног дела украјинске популације „која сматра да Обамине активности нису достојне лидера најмоћније нације на свету, која је довела да се Украјина одрекне свог нуклеарног статуса… Уместо одлучне акције, од марта до данас нисмо видели ништа осим изјава у којима је Бела кућа веома забринута због ситуације у нашој земљи“.

Герашенко сматра да је цела операција председника Путина на Криму и у Донбасу била могућа само ако је Путин знао да Обама никада неће да ризикује и предузме одлучне кораке да га заустави. Према овој перјаници украјинске политике, Америка је дала „само“ једну милијарду долара Украјини, али за Герашенка и њему сличне то је ситниш. Они желе да виде већи део стотина милијарди долара које су САД потрошиле у ратовима у Авганистану, Ираку и Пакистану у периоду 2001. до 2014. године.

Ови обеспокојавајући уписи, из којих могу да се извуку многи закључци, уклоњени су истог дана, после неколико сати. Уклоњени или не, Герашенко као и значајан број украјинских политичара гунђа против Обаме што не ради оно што би Сорос желео да уради – одмах истресе педесет милијарди долара америчких и европских пореских обвезника намењених хитној изградњи раја у Украјини. Наравно, мотиви Џорџа Сороса могу да буду прагматичне природе. Неки зли језици причали су да разлози због којих амерички и европски порески обвезници треба да пруже помоћ потонулој украјинској економији не леже баш у његовој привржености ширењу слободе широм света. Тврде да у свом финансијском портфељу располаже великом количином украјинских државних обвезница и да бу у случају банкрота Украјине изгубио милијарде.

Иронијом судбине, главни добитник у случају значајног и брзог упумпавања  западног новца у Украјину био би омражени „Путлер“. Прошле је недеље Русија, која има проблеме са ликвидношћу због великог пада вредности рубље, пустила гласине како разматра могућност за подношење захтева за превремену отплату свог зајма из 2014. у висини три милијарде долара, јер услови под којима је додељен захтевају такве кораке у случају да национални дуг Украјине пређе висину шездесет процената БДП. Сада је национални дуг Украјине на око седамдесет процената БДП, а прогнозе су да ће до краја године нарасти на деведесет процената. Ако би се Украјини дала значајна средства, Русија би одмах почела са усисавањем значајног дела и украјински дугови за гас и друге енергенте би коначно били плаћени на време – Русији.

Герашенкови скандалозни уписи су нестали са Фејсбука, али питања која су покренута лебде у ваздуху. Да ли ће украјински политичари окренути леђа САД и Европи ако дарежљивост америчких пореских обвезника не буде у складу са небулозним очекивањима реформатора у украјинској влади? Да ли су Украјинци спремни да се ослоне углавном на сопствене снаге на дугом и болном путу стварања сопствене независне нације? Поред свих прича о реформама и увоза атрактивних страних „саветника“, човек не може а да се не запита, да није ово само преобучена стара украјинска игра – да се увери свет у неопходност пружања још једне, како Герашенко каже у свом првом упису на ФБ, „економске помоћи широких размера“.

Са енглеског посрбио: Aerial6

___________________________

[1] У првом верзији текста погрешно је писало је да је Игор Коломојски губернатор Запорожја.

[2] https://www.youtube.com/watch?v=NBYfnuhr8EY

[3] http://www.nybooks.com/articles/archives/2015/feb/05/new-policy-rescue-ukraine/


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-39j



Categories: Посрбљено

1 reply

  1. Kako nemaju ni malo zdravog razuma ovi nazovi Ukrajinci.Kome su Ameri nesto dali,osim bolesti,glad,propast…
    Njima za sada treba topovsko meso i da ukrajinci sto vise iscrpu Rusiju.
    Boli njih briga za Ukrajinu.Uzeli su ukrajinske rezerve zlata i to je pocetak.
    Obama je samo klovn kapitala koji zeli da preuzme rusko bogatstvo i usput i ukrajinsko.
    Kad odrastes shvatices ,ali ce biti kasno.

Оставите коментар