Драгана Миљанић: Одговор С. Самоловцу или O измишљању топле воде на Марсу

Поводом текста Sašе Samolovcа: Nisam uskraćen što umesto u boga verujem u postojanje „malih zelenih“

dragana-miljanicПре него што се осврнем на коментар текста, рекла бих само да ми је јако жао што морам на овај начин да „полемишем“. Мислим да је оваква врста комуникације ограничена и да је неминовно да дође до погрешног тумачења, извртања речи и сл, што, искрено, желим да избегнем.

Али, из поштовања према времену које је господин Самоловац издвојио како би прокоментарисао „спорне делове“ мог текста „Вера у ванземаљце“, а и из поштовања према „Стању ствари“ које је његово мишљење изнело у етар, ред је да покушам да одговорим, у нади да ћемо се боље разумети.

Унапред се извињавам г. Самоловцу и надам се да га мој одговор неће додатно увредити, пошто немам лошу намеру нити жељу да икога вређам, већ само да искрено изнесем свој став.

Господин Самоловац пише (и надаље његови цитати масним словима):

Moja osnovna zamerka na ovaj tekst jeste što se u njemu praktično tvrdi da svi koji ne veruju u postojanje boga, a veruju u postojanje „malih zelenih”, automatski moraju biti nemoralni i nečasni ljudi. Pošto spadam u tu kategoriju, ovaj tekst je u meni izazvao neprijatna osećanja, osećam se povređenim i imam potrebu da ga prokomentarišem.

Жао ми је што сте се осетили повређеним, јер ми није била намера да икога увредим, али плашим се да се нисмо разумели. Пре свега, нигде нисам написала да су сви они који не верују у Бога нечасни и неморални.

Да сте пажљиво читали, видели бисте да сам у првој реченици навела да они атеисти које (ја) познајем по правилу верују у „мале зелене“. Ово, наравно, не значи да је то универзално правило – него само моје искуство. Даље, у тексту углавном говорим о атеистичком погледу на свет – где је тај свет, мислим да је то више него очигледно, огрезао у материјализму, егоизму, хедонизму и сличним измима.

Иначе, Ви сте својим одговором на више места потврдили баш то о чему сам писала, али полако, доћи ћемо и до тога.

Da, gajim izrazito antitestičko raspoloženje, da smatram veru u boga primitivizmom i da verujem u postojanje inteligentnog života u svemiru. Ne razmišljam o dokazivanju nepostojanja boga, to se ni ne može dokazati, dok bi se njegovo postojanje moglo dokazati, naravno da za to još uvek nema (verujem da neće nikad ni biti) dokaza. Deniken nema baš nikakvog uticaja na moje stavove.

Опростите ми, али у горе цитираном недостаје пар запета, па ми је било тешко да разумем шта сте тачно хтели да кажете, али ако сам добро схватила – Ви кажете да гајите антитеистичко расположење, да сматрате веру у Бога примитивизмом и да верујете у постојање интелигентног живота у свемиру. Voila!

АКО сам добро разумела, то само потврђује оно што сам и написала: да су атеисти истовремено и антитеисти (не у смислу „како ћеш бити против нечег чега нема“, како је то навео коментатор „radnaskelA“ као осврт на мој текст на С. С.) него да су непријатељски настројени према верујућим људима, према вредностима у које они верују, а према Богу највише. Верујем Вама када кажете да нисте такви, али верујем и да сте у мањини.

Мислите да нема доказа да Бог постоји (још једна потврда онога што сам написала у тексту, а написала сам управо то, да сви неверујући стално говоре о томе како доказа нема) – ја верујем да су докази свуда око нас, чак сте и Ви сами један од доказа, АЛИ о овоме је беспредметно говорити и полемисати. Чак је и један од апостола морао да опипа ране Христове да би веровао, па како ли је тек тешко Вама и мени.

Поред тога, чврсто верујем да би многи – чак и да им се предоче најчвршћи могући докази – опет окренули главу и рекли да то за њих није довољно убедљиво. Због тога је важно разумети речи Господа упућене апостолу Томи – „Благо онима који не видеше, а повероваше“ (Јован, 20:29) – само, мислим да нисам неко ко би Вам то могао објаснити тако да то и разумете.

Мило ми је да Деникен на Вас нема никаквог утицаја, само нисам разумела да ли сте мислили да више нема или никада није ни имао.

Dakle, autorka želi da tvrdi da sam ja neko ko smatra da treba ubiti, ukrasti, uzeti nešto tuđe (što je valjda isto što i ukrasti?), to su tvrdnje koje me žestoko vređaju i nejasno mi je kako se uopšte mogu „roditi” u bilo čijem mozgu?! Lično, moral, humanost, želju da nikoga ne povredim i da, naprotiv, pomognem, bez zahteva da mi se „vrati” (iako sam okoreli nevernik i zadrti vernik u postojanje „malih zelenih”), doživljavam kao glavnu vodilju u svom životu i nešto čime neprestano preispitujem svoju savest.

Замолила бих, ако имате воље, да отворите било које дневне новине или погледате вести, па да размислите о томе које се то вредности данас пропагирају. Да је „убиј“ данас малтене прихватљиво и нормално видимо по броју абортуса, видимо по увођењу еутаназије на мала врата, видимо по силним ратовима која „оправданим“ убијањем уводе демократију… Ви ћете (можда!) рећи да абортус није убиство, што само потврђује да просечан атеиста данас пропагира антихришћанске па и антицивилизацијске „вредности“.

Видећете ако се осврнете око себе да је „лажи“, „кради“, „заврни“, „гази преко лешева“ нешто сасвим уобичајено, чак и пожељно ако се хоће бити „успешан“ и „срећан“ у данашњем друштву. Ви кажете да нисте од те сорте, и добро је што је тако, али ако нисте баш Ви, многи, на нашу жалост, јесу.

Све ове „вредности“, свиђало се то Вама или не, вређало или не, уводе управо безбожници. Из контекста је ваљда логично да мислим на систем – и оне који системом владају – онда када кажем да нам се намеће један безбожнички стандард. Не знам шта је ту тешко за разумети, осврните се око себе и биће Вам јасно у каквом изопаченом свету живимо.

Zašto bi veličina kosmosa automatski značila da on mora biti „napunjen” životom, meni do danas nije jasno…

Moj stav je da veličina kosmosa, koji je uzgred beskonačan (valjda), pokazuje da je verovatnoća da postoji život van Zemlje „praktično” 100%, kao matematičaru meni je to totalno jasno i ako autorki ili nekom drugom treba detaljnije objašnjenje, rad sam da pomognem! Dakle, ne znači da MORA, već da je verovatnoća broj koji, pa hajde da kažemo, jeste manji od 100 ali je veći od 99,9999999999999 procenata.

Морам овде да се оградим и да кажем да, не само што нисам математичар – него ми је то одувек био најомраженији предмет, а вероватно да у гимназији коју сам похађала горег математичара од мене није било, а тешко да ће и бити.

Но, водим се оном да ако у нечему нисам стручна (а нисам ни у чему нарочито стручна) све док поштујем елементарна правила логике, која су сваком разумном човеку урођена, и док год стојим иза вредности у које верујем – нећу изрећи глупост ако Вам напишем шта мислим о тој вероватноћи коју помињете, а све кроз један згодан пример.

Некад давно сам прочитала податак да је, према неком истраживању из 1994. године, у Србији сваки пети мушкарац имао једно хомосексуално искуство. Не бих овом приликом да улазим у само истраживање, на ком је узорку рађено, ко га је наручио/платио и сл, него бих се задржала на вероватноћи коју помињете.

Према том истраживању, вероватноћа да сте баш Ви имали једно овакво искуство је 1:5, другачије речено 20 одсто. Сложићете се да није баш занемарљива. А да ли јесте или нисте, сагласићете се као математичар, ипак је сем пуке вероватноће претпоставци потребно да прикључимо још много других, битних фактора. Шансе да ипак нисте имали такво искуство, и поред „незанемарљиве вероватноће“ да сте имали – јесу огромне. Ипак, код оног ко је имао то искуство – вероватноћа је тачно 100 одсто.

Опростите, немам намеру да Вас вређам, само желим да кажем да та Ваша математичка вероватноћа не мора да значи ама баш ништа. За Живот није довољан само простор, потребно је нешто много, много више.

Ви (а уједно мислим и на просечног атеисту) можда верујете да је неким толико невероватним стицајем околности и вероватноћом која је бројчано толико мала да ју је тешко у реалном животу замислити, од неке беланчевине пре неколико милиона година настао живот, али ја стварно у тако нешто не могу да поверујем. И поред тога што Ваш научни угао делује озбиљније, из мог угла, он је у равни размишљања неког умно ограниченог створа.

Као што не падам у несвест од узбуђења што сваких неколико година чујем „невероватну вест“ да је на Марсу пронађена вода. Добро, и? Шта са водом? Ко је икада игде рекао да је вода довољна за настанак живота (иако за живот јесте неопходна!). Али добро, верујем да супер звучи, а и научно. Имамо воду, имамо простор – ето га живот. Видимо, ако хоћемо да видимо, да у пракси ствари баш не теку тако лагано како се чине.

A, to, da li postoji život posle smrti ili ne, baš ni na koji način ne utiče na moje ponašanje tokom „ovog života”, na to utiče moj moral i moja savest. Nijednog momenta ne pomišljah, niti ću, da se „dodovoravam” nekom tamo „Tvorcu”, da bih dobio na poklon još pokoji život, valjda u nekom izobilju koji se zove Raj. Nijednog momenta ne pomislih da će meki tamo spas doći od neke rase iz svemira, niti je to motiv zbog kojeg veeeerujem u njihovo postojanje, pitam se odakle autorki uopšte takva misao?!

Ваш морал и Ваша савест нису никаква препрека да не можете да мислите и о животу у вечности, напротив, али то је опет лична ствар. Као што рекох, имате права да верујете у шта год хоћете, искрена да будем, и не занима ме много. „Додворавање Творцу“ је Ваш конструкт. Нигде о томе не пишем, сматрам то будалаштином, то нема везе са вером, а ако то неко и тврди, погрешно тврди, и молила бих Вас да ми не стављате на папир оно што нисам (на)писала.

Овим што сте написали у последњем цитату, још једном потврђујете неразумевање најпростијих ствари, (а ипак сте се осетили увређено). Пошто нисам неко ко се усуђује да превише залази у онтолошко, рекла бих само да би ред био да се ипак мало образујете у питањима вере, макар о најосновнијим стварима, па да онда покрећете полемику на ту тему.

Postavljam pitanje zašto to moje neverovanje kao posledicu treba i mora da ima da ja posedujem sve te katastrofalne osobine, koje su u tekstu navedene? Moje mišljenje je da smo svi mi, više ili manje, različiti i da se nikako ne mogu izvoditi ovakve kategorizacije ličnosti, mada bi o toj temi sigurno psiholozi, sociolozi… više mogli da kažu. Svet i sve oko mene posmatram svojim čulima i svojom pameću donosim zaključke, a moj moral i moja savest upravljaju mojim delima. Ne osećam se ama baš nimalo uskraćenim što nemam gospoda pored sebe, u sebi ili gde već i nemam baš nikakav problem sa ljudima koji u gospoda veruju. Zašto bi oni imali sa mnom, to je pitanje za njih…

Као што рекох, није реч о „малом човеку“ него о друштву које пропагира безбожничи стил живота, коју онда „мали човек“ усваја. Вама свака част што сте морални и часни.

И на крају, то да ли се осећате ускраћеним јер „немате Господа поред себе“, не значи да заиста нисте ускраћени, али опет, то је ствар личног избора.

Ауторка није математичар и не предаје математику у школи


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-39v



Categories: Разномислије

14 replies

  1. moram samo jednu sitnicu da dodam, pa che gosn matematichar da me ispravi – da li Euklid mozda dokazuje tachku, ili se na pochetku ogradjuje time shto kaze da je sve iz hipoteze? Ako je tachka osnovni pojam, i nema meru, i nema dimenzije, pa nije li to prilichno slichno definiciji i dokazu Boga, koga gospodin ne poznaje, pa chu mu za pochetak predloziti Anselma Kenteberijskog. Ontoloshki dokaz che svakom matetematicharu biti sasvim dovoljan, da i ne pozeli kosmoloshki. A, ne smem da nabrajam koliko je velikih filozofa eksplicitno reklo da je ateista glup chovek. Izvinjavam se, ali nikad nije kasno da se chovek preispita

  2. За: Irina Markovich

    У праву сте, узмимо пети разред основне школе: тамо се не дефинише права, тачка, раван… Додуше, Еуклид је покушао да то дефинише (отприлике: „тачка је оно што нема ни дебљину ни ширину“), али се касније од тога одустало.

    Можда још лепши пример за оно што ви желите да кажете јесте да се у геометрији полази од аксиома! Ја сам отоич пробао да аксиоматски 🙂 заснујем религију

    Аксиома 1: Бог постоји…

    па све тако редом, док ми једна добра душа, овако неначитаном, није рекла да је то већ Спиноза (!) слично радио или урадио 🙂

    Укратко, колико верујете у аксиому „Две тачке одређују једну и само једну праву“ толико треба веровати да је исправна „Бог постоји“…

  3. Postovana Irina,zaboravili ste da napomenete da unutrasnji osecaj da Bog postji ili se u ljudima nalazi ili ne nalazi.Zato je ateistima dzaba objasnjavati cak I tako vidljive stvari kao sto je covek np.Vecina ateista uporno ostaju takvi celog zivota bas da bi mogli da rade sto ONI zele.Mnogo je jednostavnije ziveti po sistemu use nase I podase kao ovi novi iz njuejdza nego svakog casa razmisljati dali sam ovo dobro uradio kao mi koji verujemo.Ateisti ne shvataju da su I oni vernici samo sto veruju u totalnu besmislicu o majmunima.Uzgred I oni znaju da jos nijedna prelazna forma nije pronadjena pa ipak veruju u tu budalastinu.Cak je I Darvin u predgovoru knjige napisao ovo je samo teorija vajda ce je neko u buducnosti naucno potvrditi.Cak se I zna zasto je njegova teorija oberucke prihvacena,pa ipak se I dalje forsira jer milijarderi nece vise da budu to vec bilijarderi.Kako bi se zaradilo toliko I toliko kad se nebi verovalo da ti nece biti nista ma kako ziveo.Nije bas jednostavni ispostovati svih deset zapovesti ceo zivot,pogotovo sedum koja je cak I precrtana.Eto to je moj skromni prilog ovoj simpaticnoj raspravi.Toma

  4. Да си „математичар“…можда и јеси не знам али да си „српски“ у то сам сигуран да ниси.Ниси ни ти ни сви други који ниподиштавају своје порекло.Драже им је да им предак буде мајмун него Свети Сава.
    Основа вам је грађена на приобалном песку,мали таласић и све ваше теорије и мудрорије нестају без трага…

  5. Слушајте Миљанићка: чешће, чешће да нам пишете!

  6. Мени је занимљиво ово:

    “svi koji ne veruju u postojanje boga, a veruju u postojanje „malih zelenih”, automatski moraju biti nemoralni i nečasni ljudi. Pošto spadam u tu kategoriju, ovaj tekst je u meni izazvao neprijatna osećanja, osećam se povređenim“

    а затим г. Самоловац пише:

    “smatram veru u boga primitivizmom“

    Да ли то значи да смо сви ми који верујемо у анђеле, а не ванземаљце, и не мислимо да су сви атеисти неморални и нечасни – примитивци? Могао би онда и ја напишем да је “ovaj tekst u meni izazvao neprijatna osećanja, osećam se povređenim i imam potrebu da ga prokomentarišem“. 🙂

  7. @Varagić Nikola
    Потпуно сте у праву. Оно што мене буни је потреба аутора, било кога текста, да се упусти у „надгорњавање“ са коментарима, који можда показују, да коментатор нешто није добро разумео. Зар није једноставније, покушати, да се неразумљиво објасни. У коментару на почетни текст госпође Миљанић, ја сам исказао не разумевање и поставио питање, како и зашто се веровање у мале зелене, може ставити у однос са вером у Бога. Мислим да се то не може и не треба упоређивати. По мени је то на неки начин, омаловажавање Бога? Такав бар буди осећај, код мене „јеретика“.

  8. @srbski matematičar
    Ni prave nisu više ono što su nekad bile!
    Nekako su, u skladu sa vremenom u kome je sve nakrivo, zakrivljene!
    Nema više pravih, ni praaavih, niti prava, a još manje praaava!
    Shodno tome, više od jedne ih se može proturiti kroz dve tačke!
    EUREKA!

  9. Колико анђела може да игра на главици чиоде? Или… нешто тако слично. Зашто није могуће да се каже и прихвати: Ко верује у Бога/богове – верује; ко не не верује – не верује; ко сумња – сумња, и: то ти је то, без узајамних покушавања убеђивања и доказивања: “Моје је једино исправно!“? Али, наравно – није све тако једноставно. Јер, у ствари се ради о “цркви“ – свакој, било којој, као некој врсти Божије амбасаде на земљи која тврди да је она једина, исправна – она једино води у спасење, а све остале су неверници, јеретици , отпадници. То исто се односи и на атеистичку (условну) “цркву“. У суштини, то су све овоземаљске творевине које захтевају апсолутно покоравање њиховим сопственим правилима, одржавање ритуала – и тек онда си прави верник, а“ми“ – јереји (да не говоримо и о архијерејима) смо пастири; ти си овчица и твоје је да блејиш. Све те организације су прозелитске (укључујући и неорганизоване атеисте, од којих су најопакији комунисти – али они су организовани и имају своје ЦК-е и Политбирое). Наравно, пошто су то овоземаљске организације, у њиховом опстанку поред ритуала (који су најчешће нека врста обланде за дисциплиновање овчица) најбитнију улогу игра економија: организација и одржавање њихове духовне, а најрадије и земаљске власти, а то не иде без финансија. Е, ту главну (пасивну) улогу играју овчице које бивају систематски стрижене… Видите, ја сам – како ми и име каже, изузетно једноставан. Верујем у Бога, и дубоко поштујем веру мојих предака који су у великој већини били хришћани – православни, придржавам се неких обичаја, када и како могу и осећам да треба, а при томе признајем пуно право свакоме да по сопственом нахођењу верује у шта год хоће, без наметања својих погледа другима – али одбијам да се покоравам јерејима и архијерејима било које цркве, и на ваше дубокомислене распре које се ипак своде на неку варијанту питања “Колико анђела може да игра на главици чиоде?“ гледам са помешаним чуђењем и забавом.

  10. Г. Математичар,
    Ајнштајн је својим теоријама у ствари дао одговор да Бог постоји.

  11. Постојање Бога не искључује постојање живота ван земље нити важи обрнуто. Ово је логички.

    Иначе, овакве теме захтевају како познавање теологије тако и познавање модерне теоријске физике. Наиме, модерни теоријски физичари у последње две деценије итекако се баве питањем постојања Бога, чак се слободно може рећи да је постојање Бога постало један од неколико најбитнијих “ проблема “ којима се баве савремени теоријски физичари. У многим модерним космолошким теоријама Бог је крајње исходиште.

    Ово може бити чудно и ново једино онима који о нечему имају мишљење а немају чак ни најосновнија савремена сазнања о предмету мишљења. Господин Самоловац очигледно на полицама има књиге којима су најмодернији датуми негде из средине осамдесетих. Ако желите да причате о некој теми, треба да сте у току.

    Питање о постојању Бога није само онтолошки проблем већ и гносеолошки.

    Наравно, све ово што рекох је неважно ако осећате Бога у себи и Божје присуство свуда око нас, ако његово постојање “ знате “ као датост коју осећате бићем а не као логичко исходиште ума. У том случају и овакве расправе, људима који су те Божје датости свесни, просто су бесмислене и не служе ничему осим пуком надговорњавању.

  12. „…Dr Entoni Flu (Antony Flew), čuveni profesor filozofije na najpoznatijim svetskim univerzitetima i autor brojnih knjiga koje osporavaju religiju, od kojih je najpoznatija „Bog i filozofija“, bio je idol svim svetskim ateistima i podrška svakom klubu ateista osnovanom u savremenom svetu…na debati s jednim religioznim kolegom, Dr Flu je iznosio svoje poznate argumente protiv postojanja Boga. Religiozni kolega imao je da mu postavi samo dva pitanja…“Gospodine Flu, u ruci držim Bibliju. Gde je nastala ova knjiga?“…“Nastala je u štampariji, naravno“, odgovorio je Dr Flu…“U ovoj knjizi nalazi se informacija, a to znači da je knjiga nastala u umu pisca, a ne u štampariji. Da li se slažete? „, odgovorio je naučnik…Dr Flu se složio: „Da, u pravu ste, ta knjiga je nastala u umu pisca.“…A onda je usledilo drugo pitanje, na koje dr Flu nije znao odgovor…“Gospodine Flu, pošto svi živi organizmi imaju u sebi vrlo složenu informaciju, zapisanu u genima, u čijem umu je nastala ta informacija?“…Ikona ateizma je ućutao. Nije odgovorio, što je šokiralo njegove pristalice…“
    Devet meseci je razmišljao (Dr Flu) i nije nalazio odgovor, a onda se setio sopstvenog gesla koje je često govorio studentima: „Treba ići za činjenicama bez obzira kuda te odvedu.“
    Evo do čega su dovele dr Flua:
    „Dame i gospodo, poštovani prijatelji, sazvao sam ovu konferenciju za novinare da vas obavestim da sam postao religiozan. Pod pritiskom jasnih i nedvosmislenih naučnih činjenica, morao sam da prihvatim da Bog postoji. U najnovijem izdanju moje knjige ‘Bog i filozofija’ napisacu da su sva moja dosadašnja dela pobijena“, rekao je na konferenciji za novinare koju je sazvao posle devetomesečnog razmišljanja.
    To je rekao jedan profesor filozofije.
    Ali to je nebitno, bitno je šta tvrdi jedna ljutska gromada po imenu Saša Samolovac i njemu slicni.
    …voleo bih da svi sebi jednog trenutka daju odgovor na ovo logično pitanje…ali da ne upadnu u zamku „malih zelenih“…jer…ko je onda njih stvorio!?…

  13. Обични смртници не би смели да мозгају о овако озбиљним питањима, него лепо да отворе књиге Светих отаца и тамо нађу одговоре. А сада, пошто сам то рекао и душу спасио, да кажем и ја коју:
    – веру да је су сами од себе настали: свемир, са свим својим законима, парадоксима и недокучивостима; свет молекула и ситнијих честица, као и игра вероватноће позната као генетика .. може да има неко ко није упознат макар са делићем те грандиозне грађевине,
    – а сама религија – је наше сублимисано схватање стварности. Религија је једноставно костур, који носи наше лично, колективно и генетско памћење, морал, осећања, животне потребе, односе са другима .. Стварност је наша сувише огромних димензија, а да би се држала без овакве једне структуре, и
    – под 3) и атеисти су религиозни, припадају својој вери.

Оставите коментар