Константин Качалин: САД се добро потрудиле да Грабар Китаровић победи у Хрватској

„Тиха Американка“ против „деце комунизма“

(ИА Регнум, 12. 1. 2015)

Помоћник генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију током идућих пет година биће на челу Хрватске. Колинда Грабар Китаровић, бивши хрватски министар спољних послова и кандидат опозиционе странке ХДЗ, у другом кругу председничких избора добила је подршку 50,42% бирача.

r-1312014

Нови хрватски председник има одличну кондуиту. Дипломирала је на Философском факултету у Загребу, а учила је и на бечкој Дипломатској академији и усавршавала се на универзитетима Вашингтона и Харварда. Током 1992, уз потпору заменика министра спољних послова Иве Санадера, доспева у Министарство спољних послова. Девет година после тога добија положај министра за европску интеграцију, када је председник владе био онај исти Санадер. Током 2005. Грабар Китаровић постаје министар спољних послова. Хрватска је, уз њену активну подршку, била примљена у ЕУ јула 2013. године. Почетком 2008. одлази за амбасадора Хрватске у САД. Од јуна 2011. ради као помоћник генералног секретара НАТО-а за питања јавне дипломатије, и у суштини она је жена на највишем положају у том савезу, са [месечном] платом од скоро € 25.000. Према подацима загребачког Jutarnjeg lista, она се на списку сарадника НАТО-а водила до 11 јануара о.г., али је званично била на неплаћеном одсуству. Сада мора и званично да изађе из те службе, и прелази на престижнији, али мање плаћени, посао – јер је званична плата поглавара Хрватске свега € 4.000.

Експерти кажу да јој је успело да [предизборну] ситуацију преокрене дословно два дана пре гласања. На последњој ТВ-дебати 9. јануара, коју је пажљиво пратио милион гледалаца, Грабар Китаровић је деловала убедљивије од свога супарника. Она је одмах предложила да се пензионерима отпишу сви кредитни дугови. Природно, после такве изјаве гледаоци пензијског узраста стали су на страну опозиционог кандидата. Како изгледа – они су и одлучили резултат ових избора. И иначе, Грабар Китаровић је током целе предизборне кампање офанзивно наступала: убеђивала је своје присталице да ће „државу из кризе моћи да извуче само средњи и мали бизнис“. Економска тема је и иначе била основица ове нове „газдарице Пантовшчака“. Сходно њеним речима, једино борба против незапослености, брига о породици и омладини, као и енергетска безбедност могу да извуку земљу из „живог блата“ у коме се Хрватска нашла за време власти њеног супарника – садашњег председника, Иве Јосиповића, који је правник и композитор. Грабар Китаровић је убеђена: „Хрватска ће заузети своје место у реду најбогатијих западних земаља, јер за то поседујемо све: географски положај, ресурсе, дивне људе – недостају једино идеје и човек који зна како да их оствари.“

САД су се добро потрудиле да она победи. Хрватским бирачима је недвосмислено објашњено да им председник мора бити једино Грабар Китаровић. Према подацима балканских аналитичара, много бирача је одбило да гласа за садашњег председника после прештампавања једног чланка из вашингтонског Daily Caller-а[1]. У том чланку је изнето да се Јосиповић трудио да од затвора спасе свог оца, Анту, који је био на челу идеолошке комисије СКЈ, и који је скоро самостално доносио решења о ликвидацији Хрвата избеглих у иностранство после Другог светског рата. Американци су тврдили да у Београду [о томе] постоје поуздани документи којима активно спекулишу Срби. Вашингтон је убеђен да се у садашњој хрватској влади налази десет министара који су српског порекла. Како кажу амерички новинари, ти министри заступају интересе Србије и ни на који начин не воде бригу о будућности хрватског народа. Када се узме у обзир да односи између Загреба и Београда ни до данас нису „хармонични“, а да се у Хрватској према Србима не односе баш најбоље, америчка „сензација“ је имала стопостотни ефекат[2]. Не може се искључити ни то да су и последњих дана дисциплиновани хрватски националисти својим присталицама појашњавали и „правила гласања“.

Још један важни детаљ који је на овим изборима деловао у корист „даме из НАТО“ јесте и чињеница да она поседује веома снажан тим, који је – када је требало – схватио да је ТВ главно оружје председничком кандидату: да бирач гласа „очима и ушима“. Важно је добро изгледати на ТВ екрану, смешкати се као холивудске звезде и јунаци популарних ТВ серија: онда ће све бити OK. Природно је да је педесетседмогодишњи Јосиповић лошије изгледао од своје супарнице. Грабар Китаровић су још на почетку предизборне кампање подсмешљиво називали „Барбика из Дизниленда“. Она је самоуверено ишла у победу под паролом „За бољу Хрватску“, нашавши владине и Јосиповићеве болне тачке. Јосиповић је предлагао промену устава и стварање „Друге Републике“, док је рејтинг његове супарнице свакодневно растао. Бирачи нису схватали шта се то догађа у економији државе, зашто се заборавља на локалне ратне ветеране и зашто се жели увођење ћирилице у Вуковару, док су се национал-патриоти код сваког новог појављивања Грабар Китаровић на ТВ све више одушевљавали „хрватском леди Тачер“.

А, ево још једне загребачке сензације: ускоро ће доћи до парламентарних избора. Јасно је да нови председник не може да ради са владом левог центра, и да су јој потребни њени сопствени људи у Сабору. Истина, свима је већ обећао своје сметње млади политичар Иван Синчић, који је одмах после објављивања резултата другог круга избора изјавио да је време „црвеним баронима“ прошло. „Хрватској су потребни млади и талентовани политичари, а не лажови који су земљу довели до беде и понижавања“, подвукао је Синчић. А овај двадесетчетворогодишњи студент је у првом кругу председничких избора добио чак 16% гласова, тако да изгледа да ће председник Грабар Китаровић морати да узима у обзир и ту страну бирачког тела.

Константин Качалин је експерт за Балкан (Москва), специјално за ИА REGNUM (остале његове бројне публикације на балканске теме погледајте ОВДЕ)

Са руског посрбило: Стање ствари

________________________________

[1] Прим. Ур.: То није лист, него изразито конзервативни интернет сајт лансиран 2010. године. (http://dailycaller.com/ ), за кога сматрају да је настао као реакција на Huffington Post.

[2] Прим. Ур.: Нажалост, аутор – не наводећи тачни линк овог чланка – ускраћује прилику читаоцима да се сами увере у тачност његових навода.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-37e



Categories: Посрбљено

5 replies

  1. Malo su tu Amerikanci uradili, svejedno im je. Da im je važno spriječili bi već njegov izbor za predsjednika.
    Josipović je sam kriv. To u stvari i priznaje autor u članku. On je jednostavno dio vladajuće garniture koju ljudi ne vole.
    Osim toga, Kolinda je ženska i vjerujem da je taj momenat igrao važniju ulogu

  2. Ево линка. http://dailycaller.com/2015/01/02/is-serbia-controlling-croatia-by-blackmailing-its-president/

    Ево аутора: Dan Rados was born in Sarajevo in 1943, and emigrated from Yugoslavia in 1957 by intervention of International Red Cross. He immigrated to Argentina and was active in Buenos Aires in the Croatian Argentine community.

  3. @Коментатор: Хвала на линку. Све што је написано у Косачовљевом тексту стоји, али је сада мало јасније, мада он у свом тексту тврди да је преношење тог америчког текста у хрватским медијима одиграло веома важну улогу у Јосиповићевом изборном поразу, зашто Косачов није навео линк тог чланка са америчког сајта. Јер, мада је тон тог америчког чланка јасно и антисрпски (његов аутор – Дан Радош има 100% усташку ДНК) – ипак нагласак је знатно више антикомунистички/антируски (као Јосиповићева научна квалификација се подвлачи његов почасни докторат са руског универзитета – Калињинград), а посебно – поред наводног српског порекла 10 министара садашње владе Хрватске, ударац је уперен на “Децу комунизма“ – боље речено потомке истакнутих удбаша међу којима подвлачи баш и Хрвате, који по Радошу играју веома важну улогу у хрватском политичком животу. Мада је то релевантно (унео је и у наслов), Косачов је у тексту то из њему знаних разлога углавном прећутао.

  4. @Јован Јовановић

    Константин Качалин, не Косачов!

  5. @порфирије петрович: У праву сте, Качалин- а не Косачов . Mea culpa!

Оставите коментар