„Црква у Хрвата“ пред председничке изборе: Са Србијом развијати суседске односе у оквиру међународног права

ss-face-240У поруци Хрватске бискупске конференције пред предстојеће председничке изборе јасно се оцртавају политичке смернице Римокатоличке цркве у Хрватској и препоручује, нешто увијено, Марији Дјеви која је Advocatia Croatiae, избор кандидаткиње ХДЗ-а. Но да порука не остане нејасна потрудио се у свом уводнику главни уредник „Гласа концила“ Иван Микленић: Хрватска треба да искористи своју евро-натовску позицију за што већи притисак на Србију! Питамо се да ли су поруке сличне природе могуће у Србији у којој добар део интелигенције проналази „клерофашизам“?

Poruka biskupa Hrvatske biskupske konferencije za predsjedničke izbore

Biskupi Hrvatske biskupske konferencije uputili su u srijedu 10. prosinca poruku u povodu predstojećih predsjedničkih izbora, koju prenosimo u cijelosti:

„Draga braćo i sestre!

1. Povodom izbora za predsjednika/predsjednicu Republike Hrvatske, koji će se održati 28. prosinca ove godine, mi – katolički biskupi – želimo s vama, članovima Božjega naroda, ali i sa svim ljudima dobre volje, podijeliti svoja promišljanja te vas pozvati da, dajući savjesno i odgovorno svoj glas, osobno preuzmete odgovornost za općedruštveni boljitak i daljnji razvoj demokracije u hrvatskome društvu.

Naime, političko djelovanje, kao oblik neposredne skrbi za zajedničko dobro, časno je i prijeko potrebno služenje u zajednici, jer ljudsko društvo ne može biti dobro uređeno ni plodno, ako u njemu nije prisutna zakonita vlast, koja osigurava red i pridonosi, u dovoljnoj mjeri, ostvarenju općega dobra (usp.Katekizam Katoličke Crkve, br. 1897.).

gk-22122014

U tome smislu, dajući svoj glas osobi koja, po vašem uvjerenju, svojim životom i javnim djelovanjem najviše utjelovljuje mudrost, razboritost i odlučnost u vođenju državničkih poslova, ne samo da ostvarujemo Ustavom Republike Hrvatske zajamčeno biračko pravo nego, kao građani i vjernici, izražavamo i svoju ljubav koju gajimo prema Domovini. Istovremeno, ispunjavajući svoju građansku i vjerničku dužnost, izražavamo i zahvalnost svim prethodnim naraštajima koji su nam svojim životom i žrtvom omogućili da uživamo blagodati nacionalne suverenosti u ozračju istinske slobode.

2. U želji da pripomognemo u donošenju što odgovornije i razboritije odluke, želimo skrenuti pozornost na neke važne vidove današnjih društvenih, kulturalnih i političkih prilika hrvatskoga društva te na taj način izraziti i svoja očekivanja od budućega predsjednika, odnosno buduće predsjednice Republike Hrvatske. U duhu biblijske mudrosti koja ističe kako onaj ‘tko vlada ljudima pravedno i tko vlada u strahu Božjem, taj je kao jutarnja svjetlost kad ograne sunce’ (2 Sam 23,3), predsjednik/predsjednica države već bi po odgovornosti službe koju obnaša trebao/la biti moralni autoritet i savjest društva.

U okolnostima teške gospodarske krize, a koja za posljedicu ima sve veće osiromašenje puka i socijalno raslojavanje hrvatskih građana, za očekivati je od predsjednika/predsjednice Republike da se svojim autoritetom snažno zauzme za pronalaženje izlaza iz gospodarskih poteškoća u koje svakodnevno sve dublje tonemo. Stoga smo uvjerenja da predsjednik/predsjednica države, kao ona/j koji/a ‘predstavlja i zastupa Republiku Hrvatsku u zemlji i inozemstvu’ (Ustav Republike Hrvatske, čl. 93.), treba ojačati diplomaciju, naročito gospodarsku te tako pripomoći sveukupnom oporavku našega društva.

Zato se nadamo, da će se budući predsjednik/predsjednica, na čelu države koja je članica Europske unije, pridružiti pozivu pape Franje, upućenomu nedavno za posjeta Europskomu parlamentu u Strasbourgu, te biti osoba koja će svojim primjerom prednjačiti u zauzimanju za prava obespravljenih, osobito siromašnih, upozoravati na nužnost promjene mentaliteta, odbacujući funkcionalističke i privatističke modele koji neizbježno vode u ‘kulturu odbacivanja’, te snažnije zahtijevati uspostavu pravednije raspodjele dobara i osiguravanje dostojanstvenoga rada, jer bez socijalne osjetljivosti nema ni razvoja društva u cjelini.

3. Upravo na tragu spomenutoga govora, u kojem je Sveti Otac naglasio kako je došao trenutak za zajedničku izgradnju Europe koja se ne vrti oko ekonomije, nego oko svetosti ljudskoga života, odnosno oko neotuđivih vrednota; Europe koja je nositeljica znanosti, umjetnosti, ljudskih vrednota, ali i vjere; Europe koja gleda na čovjeka, koja ga brani i štiti, osobito obitelj, temeljnu stanicu i dragocjeni element svakoga društva, pozvani smo kao vjernici poduprijeti programe onih predsjedničkih kandidata koji se zauzimaju za promicanje dostojanstva žene, za zaštitu braka kao zajednice muškarca i žene te promiču kulturu života.

Od državnoga poglavara također se očekuje da poštuje vjersku slobodu, slobodni izbor vjerskog odgoja i pravo na priziv savjesti protiv nepravednih građanskih zakona koji prisiljavaju ljude da djeluju protivno zahtjevima moralnoga reda, temeljnih prava osoba i naučavanja evanđelja, budući da je to potvrda demokratičnosti i poštivanja pluralnosti nekoga društva.

4. U svjetlu sve naglašenijih ideoloških prijepora u Republici Hrvatskoj koji ozbiljno narušavaju kulturu dijaloga, očekujemo od predsjednika/predsjednice Republike da nedvosmisleno osudi sve zločine (usp.Rezolucije Parlamentarne skupštine Vijeća Europe 1096/1996 i 1481/2006), bez razlike kada i u ime koje ideologije su počinjeni, jer je to nužan preduvjet za uspostavljanje društvenoga mira i nacionalnoga jedinstva. U tome smislu, od iznimne je važnosti da se predsjednik/predsjednica Republike zalaže i za iznošenje cjelovite istine o Domovinskome ratu te gaji poštovanje prema svim hrvatskim braniteljima zauzimajući se za ostvarivanje njihovih pravednih zahtjeva.

Predsjednik/predsjednica, kao ‘prvi čovjek hrvatske države’, pozvan/a je voljeti svoj narod, pružati primjer zdravoga domoljublja, poštujući simbole i znakovlje hrvatskoga nacionalnog identiteta i sprječavati rasprodaju nacionalnoga bogatstva. Na međunarodnoj se razini treba zauzimati i boriti se za interese svih hrvatskih građana i njihove države, a Hrvate koji žive u drugim državama doživljavati kao važan čimbenik u ostvarivanju dobrih međunarodnih odnosa te se zauzimati za njihova politička i kulturalna prava.

5. Iako je kriza zahvatila velik broj građana Republike Hrvatske te se osjeća stanovita ravnodušnost i napast malodušja, ne smijemo se prepustiti dojmu da se ništa ne može učiniti ni promijeniti. Podsjećamo stoga, kako je neizlazak na izbore također određeni oblik glasovanja, jer tada drugima prepuštamo da odlučuju u naše ime, pri čemu svi neizbježno trpimo posljedice tih odluka. Pozivamo vas stoga da se dobro informirate o programima predsjedničkih kandidata i da se ne odričete svoga prava da na izborima aktivno suodlučujete i o svojoj budućnosti. Dajući glas određenoj osobi vi joj izražavate povjerenje i na stanovit ju način ovlašćujete da vas zastupa tijekom sljedećih pet godina.

Apeliramo i na predsjedničke kandidate da u predizbornoj kampanji sačuvaju osobno dostojanstvo i čast, jer izbjegavajući neprimjereno i nekorektno postupanje prema političkim protivnicima na najbolji način očituju svoju prikladnost za obnašanje te odgovorne državničke službe. Isto tako upućujemo poziv sredstvima društvenoga komuniciranja da, osim što se od njih očekuje da svoje poslanje u predizbornoj utrci ispune s visokim standardima profesionalnosti, također poštuju blagdanske dane i na taj način očituju visoku razinu tolerantnosti i demokratičnosti.

S dubokim pouzdanjem u Božje čovjekoljublje i njegovu bezgraničnu ljubav koju nam očituje upravo u božićnim danima, pozivamo vas da nam se pridružite u molitvi za slogu i napredak naše Domovine i preporučimo ju zagovoru One koju vjekovima nazivamo Advocata Croatiae, Odvjetnicom Hrvatske, da bismo mogli što odgovornije i savjesnije pristupiti predstojećim predsjedničkim izborima.“

(Глас концила, 11. 12. 2014)

Ivan Miklenić: Kakvoga predsjednika treba Hrvatska?

ivan-miklenicU Hrvatskoj je u tijeku službena predizborna kampanja za izbore za predsjednika države na sljedeći petogodišnji mandat pa je dužnost svakoga građanina, a osobito svakoga vjernika, steći barem osnovnu jasnoću o tome kakav je predsjednik potreban Hrvatskoj u sadašnjem povijesnom času da bi se onda moglo opredijeliti za određenu osobu od četiri službena kandidata. Premda mediji uglavnom to pitanje ne otvaraju – a bili bi to apsolutno dužni da su imalo u stvarnoj službi općega dobra hrvatske nacije, a ne u službi više ili manje prikrite promocije određenoga kandidata – ono je ipak bitno i svaki birač mora se s njim suočiti, i to tako da se ne oslanja samo na glavne medije, jer će biti izmanipuliran, već da do odgovora dođe strogo poštujući svoj zdrav razum i zdravu osnovnu logiku te oslanjajući se na svoje iskustvo i na informacije provjerene u kritičkim raspravama s mudrim, nepristranim i upućenim ljudima. Do što je moguće objektivnije stvarne slike unutarnjega stanja, međunarodnoga položaja i perspektive mlade države Hrvatske može se doći samo dodatnim naporom, vrlo kritičkim preispitivanjem nametnute slike i procjenjivanjem ukupnoga stanja po univerzalnim etičkim principima.

Birač koji želi objektivnu sliku suvremenoga hrvatskoga društva ne može previdjeti činjenicu da je posljednjih 15 godina predsjedničkoga mandata upotrijebljeno za obnavljanje i produbljivanje ideološkoga jaza u hrvatskom narodu. Nakon ideje o nacionalnoj pomirbi, zahvaljujući kojoj je Hrvatska postala država i uspješno se obranila od velikosrpske agresije, od 2000. u Hrvatskoj je na djelu proces detuđmanizacije koji ne samo da vraća ideološku podjelu hrvatskoga naroda iz komunističkoga razdoblja, nego puzajućom revolucijom istiskuje sve domoljubne i državotvorne kadrove da bi se za sadašnje vladavine Kukuriku koalicije dogodilo da u liberalizam presvučeni komunistički kadrovi i njihova djeca, premda su bili i ostali manjina, gotovo potpuno preuzmu sve društveno relevantne funkcije. Ne bi po sebi to trebao biti problem kad bi u Hrvatskoj po njihovu zauzimanju cvjetalo gospodarstvo, rastao standard svih građana, bilo iskorijenjeno siromaštvo te kad bi Hrvatska bila primjereno respektabilna članica Europske unije i međunarodne zajednice. No baš ništa od toga pod utjecajem procesa detuđmanizacije i pod vodstvom tih kadrova nije postignuto, nego upravo suprotno: gospodarstvo je u sve dubljoj krizi, nezaposlenost i siromaštvo raste, a Hrvatska se lomi između stvarno europskih i balkanskih odnosno jugoslavenskih integracija. Hrvatska, očito je, treba predsjednika koji će je usmjeriti ponovno na put nacionalne pomirbe i ponovno joj omogućiti da bude upravo ono što stvarno jest po velikoj većini svojih građana – stvarno europska, i kao takva primjereno respektabilna članica međunarodne zajednice.

Objektivna procjena sadašnjega povijesnoga trenutka hrvatskoga društva ne može previdjeti usporavanje, gotovo zaustavljanje demokratskoga procesa u hrvatskom društvu. Bezbroj je činjenica koje to dokumentiraju, a ovdje je dovoljno navesti tek nekoliko njih. Npr. odnos prema referendumu i prema građanima koji su svojim potpisima zatražili održavanje više referenduma, što je otkrilo da su se nositelji vlasti odvojili od većine u hrvatskom društvu te istjeruju umjesto interesa općega dobra neke druge partikularne interese. Zaustavljanje demokratskoga procesa potvrđuje i nametnuto ponašanje prema hrvatskim braniteljima, koji su, po načelu podijeli pa vladaj, smišljeno atomizirani u prevelik broj udruga koje društveno gotovo ništa ne znače, čime se zapravo istiskuje iz hrvatske javnosti onaj duh koji je vodio branitelje dok su se žrtvovali za svoj dom i svoju domovinu. Ne može se prešutjeti ni činjenica da je provedeno smišljeno kadroviranje isključivo po ideološkoj i političkoj pripadnosti grupi te su stvarno već »pometeni« s upravnih položaja drugačiji, što je vidljivo na primjer u policiji, Hrvatskoj radioteleviziji i javnim poduzećima. Očito je potreban predsjednik koji će Hrvatsku vratiti na put stvarne tranzicije koja bi hrvatskom društvu donijela oslobođenje od svih komunističkih i totalitarističkih okova i ostataka.

Prve godine svoga postojanja Hrvatska je u međunarodnoj javnosti bila uglavnom tek tolerirana, jer su postojale snažne međunarodne političke snage koje nisu željele hrvatsku državu, a posljednjih 15 godina nije bilo ni približno toliko zaprjeka za njezinu primjerenu afirmaciju, no nositelji vlasti zauzimali su se kriomice za otežavanje stvarnoga stasanja Hrvatske kao samostalne i perspektivne države. Događala su se nečuvena lutanja u vanjskoj politici unatoč činjenici da je Hrvatska usprkos mnogim umjetnim kočenjima punopravna članica i NATO saveza i Europske unije. Nije li nečuveno da je službeni predstavnik hrvatskih vlasti tek u prosincu 2014. progovorio o kriminalnom srbijanskom zakonu koji je donesen prije punih 11 godina, a po kojem je Srbija sebe proglasila nadležnom za suđenje za ratne zločine na čitavom teritoriju bivše savezne države? Umjesto da razvija zdrave međususjedske odnose strogo poštujući okvire i odredbe međunarodnoga prava, politika u Hrvatskoj na mnogim područjima, osobito kulturnom i športskom, promovira stanovite nenaravne jugofilske integracije i povezivanja, negirajući stvarnu hrvatsku kulturnu baštinu, a dopuštanjem izjednačavanja agresora i žrtve gazi i dostojanstvo i žrtve hrvatskoga naroda i hrvatske nacije. Hrvatska, očito je, treba državotvornoga predsjednika koji će afirmirati Hrvatsku i u euroatlantskim integracijama i u cjelokupnoj međunarodnoj zajednici te razvijati principijelne zdrave i dobre međususjedske odnose.

(Глас концила, 14. 12. 2014)

РТС: Председничка трка у Хрватској, шта нуде кандидати?

У Хрватској почиње предизборна кампања која ће трајати само 18 дана. Кандидати су у председничку трку кренули и пре званичног знака за старт, износећи хрватској јавности предлоге како даље у освајању „бољег сутра“. Избори су 28. децембра

За шефа најмлађе чланице Европске уније на изборима 28. децембра надметаће се Иво Јосиповић, Колинда Грабар Китаровић, Милан Кујунџић и Иван Вилибор Синчић, саопштила је Државна изборна комисија Хрватске, преноси Танјуг.

Иво Јосиповић

Иво Јосиповић

Кандидат Социјалдемократске партије, актуелни председник Јосиповић у кампању за нови мандат на Пантовчаку кренуо је под геслом „То је прави пут“, с предлогом уставних промена као предусловом спровођења економских реформи, неопходних за привредни опоравак Хрватске.

Јосиповић се залаже за децентрализацију земље, а промовише нову енергетску улогу и снажан потенцијал Хрватске, и сматра да су данас организација државе и правила друштвеног управљања „изопачена“ и да служе деловима политичких елита, описујући то „клијентелистичком Хрватском“.

Актуелни председник истиче да је борбу против таквог парасистема започео већ 2010. и, између осталог, сматра да Хрватски сабор у идућих годину дана тај процес промена мора да оконча дефинисањем „новог друштвеног уговора, уобличеног у новом Уставу Друге Републике“.

Јосиповићева супарница у председничкој трци, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице Колинда Грабар Китаровић у надметање креће са слоганом „За бољу Хрватску“.

Колинда Грабар Китаровић

Колинда Грабар Китаровић

Хрватска политичарка и дипломата, бивша министарка спољних послова и европских интеграција јесте и прва жена која је именована за помоћницу главног секретра НАТО-а за јавну дипломатију.

Грабар Китаровић је у свом изборном програму нагласак ставила на решавање привредне ситуације и истиче да је главни разлог њене кандидатуре тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.

У својим наступима упозорава да је земља у дубокој кризи јер има „неефикасну и неспособну Владу“, критикујући актуелног председника да у свом мандату „није учинио ништа да се у Хрватској данас живи боље“.

За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, јер су, како каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату.

Победи ли на предстојећим изборима, Хрватска ће добити прву председницу у својој историји.

Још један од кандидата у председничкој трци Милан Кујунџић је председнички кандидат Савеза за Хрватску, а кандидатуру је објавио још средином октобра уз звуке песме „Стина прадидова“ и поруку како жели да људима врати наду.

Милан Кујунџић

Милан Кујунџић

„Морамо хрватском човеку да вратимо достојанство, угасимо безнађе, вратимо наду и понос“, поручио је, нагласивши да су за то потребни други људи, а не „они којима су се с колевком простирали црвени теписи“.

Кујунџић је по занимању лекар, гастроентеролог, а до 1990. није био члан ниједне политичке организације. Тек 1990. године се прикључује Хрватској демократској странци. Две године касније постао је члан Хрватске демократске заједнице, из које је иступио у јуну 2013. и неколико месеци касније основао Хрватску зору – странку народа.

Четврти кандидат у председничкој трци је грађански активиста Иван Вилибор Синчић. На изборе излази јер, како каже, жели да упозори на проблем немогућности подмиривања дугова и неотплативости кредита у постојећем систему.

Иван Вилибор Синчић

Иван Вилибор Синчић

Председнички кандидат Живог зида има 25 година. Aпсолвент је електротехнике из Карловца, а током четири године активизма и политичког рада био је организатор многих акција и иницијатива усмерених против политичких елита.

Још у фебруару 2011. године био је један од организатора протеста против ХДЗ-ове владе, а од 2012. године организује и координира рад грађанске иницијативе која је прерасла у политичку странку Живи зид, која спречава деложације банака над дужним грађанима.

Како су претходно најавили, кандидати током кампање планирају да обиђу целу Хрватску како би грађанима представили своје програме и убедили их да управо они заслужују њихов глас за мандат.

(РТС, 9. 12. 2014)


ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 22. 12. 2014. у 19:45 – почетак наслова је скраћен од Поруке „Цркве у Хрвата“ у „Црква у Хрвата“.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Wx



Categories: Преносимо

Оставите коментар