Вејн Мадсен: Ебола и геополитика

vejn-madsenСаговорник Геополитике је Вејн Мадсен, један је од најзанчајнијих новинара истраживача нашег доба, човек чији новинарско-обавештајни извештаји разбијају званичне лажи и медијску пропаганду у парампарчад. Употреба обавештајних знања, методологије истраживања и увида учинили су да његови текстови, извештаји и студије какве су „Геноцид и тајне операције у Африци“, „Звезда и мач“; студија о везама америчког потпредседника Чејнија са Халибартоном и плаћеницима на Балкану) постану незобилазна литература за оне који желе да сазнају истину о геноцидалној, тоталитарној структури, организацији и природи поретка који нас је окружио са свих страна.

Мадсен је први „звиждач“ у Агенцији за националну безбедност САД (НСА), један од водећих научника у области компјутерске сигурности, електронске приватности, специјалиста за безбедност компјутерских програма, изванредан познавалац фолс флег операција, употребе и развоја биотехнолошког оружја, система за надзор и контролу, геноцидалне депопулационе агенде која се континуирано и медијски невидљиво спроводи на простору Африке и све бескрупулозније и погубније намеће читавом свету.

Са Вејном Мадсеном разговарамо о избијању еболе у Западној Африци, међународној конференцији „Нови Хоризонти“ недавно одржаној у Техерану; садржају још увек класификованих страница Извештаја Конгресне комисије САД о 9/11, изворима патологије водећих глобалиста… За ГЕОПОЛИТИКУ разговарала Биљана Ђоровић, аутор и члан редакције СРБског ФБРепотера.

ел. поштом аутор Биљана Ђоровић – ГЕОПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић

  1. Урадили сте опсежну анализу тајних операција које представљају базичну методологију спровођења геноцидалне агенде „елите“ моћи према популацији Африке. Ваша анализа најновијег ширења еболе у Западној Африци грана се у неколико праваца Један правац указује на разлоге због којих је Ебола букнула у Гвинеји, Либерији и Сиера Леонеу – три земље које су веома богате природним ресурсима посебно златом и дијамантима.

– Први случај избио је у Гвинеји а траг се може пратити до „афере Симанду“ и деловања најбогатијег човека у Израелу, Бени Штајнмеца. Ове године, Гвинејски истражни суд је утврдио да је израелски рудни тајкун Бени Штајнмец извршио криминално дело давања мита претходној влади Гвинеје са циљем задобијања концесија на лукративно масивно налазиште гвоздене руде, Симанду у Гвинеји. Алфа Конде, садашњи председник Гвинеје, поништио је све уговоре које су Штајнмец и његова компанија склошили са претходном владом, након чега је Штајнмецова компанија покушала да изведе државни удар и збаци гвинејског председника Алфа Кондеа. Француске новине Le Canard Enchaine известиле су 2013. да се иза пуча налази Штајнмец.

Гвинеја је ухапсила четири израелска плаћеника у Конакри, главном граду Гвинеје који су покушавли да наговоре мањинско племе Фула на насиље против Кондеове владе. Штајнмец је затечен са „руком у тегли“ и претио је да ће тужити Le Canar но он и његов тим адвоката су одустали након што је швајцарска полиција упала у Штајнмецову кућу у Женеви и ФБИ покренуо истрагу над Штајнмецом и BSG Resources у складу са Foreign Corrupt Practices Act. Конде је лишио Штајнмеца и његову фирму свих права на бављење рудним бизнисом у Гвинеји.

И, шта имамо сада? Избијање смртоносног вируса еболе, који је до сада убио 5.000 људи у Либерији, Сијера Леонеу и Гвинеји и довело привреде ове три земље до застоја. Почетком октобра, Светска банка и Међународни монетарни фонд, међутим, примили су председнике Либерије, Сијера Леонеа и Гвинеје, Јохансон-Сирлафа, Ербеста Баи Корома, и Кондеа – у Вашингтону како би разговарали о томе како ће платити за међународну помоћ која стиже у њихове земље да би се бориле против еболе. Несумњиво, централни банкари ће захтевати исплату у дијамантима, злату, и другим природним ресурсима. И израелски шајлоци попут Штајнмеца и Авидара су сигурно у приправности да се стуште на земље опустошене пандемијом како би започели брање дијаманата, злата, и гвоздене руде, без давања мита и без адекватне накнаде.

  1. Први случај у Гвинеји изазван је веома смртоносним заирским типом Еболе који се веома брзо проширио на територију главних градова Либерије (Монровија) и Сијера Леонеа (Фри Таун).

– Да, у питању је смртоносни заирски тип Еболе а не далеко мање смртоносни, попут Таи Фореста са Обале Слоноваче (Côte d’Ivoire Ebola virus) или суданског типа. Високој стопи смртности допринело је и ширење вируса највећим метрополоским областима главних градова.

Последњи пут када се нека епидемија проширила неким од метрополских подручја било је у Либервилу, главном граду Габона, 2002, но тада је била брзо изолована. Ово је први пут да видимо ширење еболе у највећим градским областима што је омогућило да се прошири прво у Нигерију као и у Европу и САД. Овога пута се не ради о коришћењу Африке као „Петријеве шоље“ као што су користили Заир за тестирање еболе на људској популацији 1976., за шта су периодично након тога користили Заир и суседну Републику Конго. Овога пута се ради о уништавању инфраструктуре јавног здравља у Либерији, Гвинеји и Сијера Леонеу у којим је огроман број владиних службеника умро од еболе што ће оставити, по речима лидера ових земаља, дуготрајне последице.

  1. Ваш извештај „Претварање еболе у оружје САД“, никога није оставио равнодушним. Ништа необично, будући да у њему дајете доказ о томе ко стоји иза садашње епидемије еболе у Западној Африци.

– Погледајмо најпре шта ради Обама. Обама ангажује војне ресурсе и у САД и у Африци како би помогли у контроли ширења високо-смртоносног ебола-Заир хеморагичног вируса. И док је Куба у погођена подручја послала веома квалификоване лекаре, по којима је цењена и уважавана у свету, Обама је одговорио слањем трупа, по савету (војне) Команде САД за Африку (AFRICOM, Africa Command), смештене у Штутгарту.

Али тешко да је пружање помоћи угроженом становништву циљ ове операције. И, недавно се појавио доказ који указује ко стоји иза садашње епидемије еболе у западној Африци: један једини телеграм из транше од 250.000 телеграма достављених Викиликсу. У питању је телеграм из 2009. који је Берлин послао амбасади САД у Немачкој, из кога се види да су Немачке власти оклевале да пошаљу културе хеморагијске грознице у лабораторију за коју се сумња да је ангажована за биолошки рат на Војно-медицинском истраживачком институту САД за инфективне болести у Форт Дитрику, Мериленд.

Немци су се бојали да би ове културе могле постати опасно оружје САД за биолошки рат. Телеграм је класификован као „осетљив“. Датиран је на 15.децембар 2009. и у њему се каже да заменик дивизије за контролу извоза, Маркус Клингер из немачког Министарства спољних послова, шаље „не-папир“ службенику амбасаде задуженом за економију, и тражи додатне гаранције у вези са испоруком изузетно опасних патогена у амерички Војно-медицински истраживачки институт за инфективне болести.

У телеграму се наводи да „недостаје службени печат“ на сертификату који је послала америчка војска и траже се додатна уверавања од владе САД или америчке војске да су крајњи корисник и информације које сертификат садржи легитимне и тачне. „Не-папир“ (non-paper) je „aide-memoire“ (неформални и необавезујући предлог споразума или преговарачког текста који кружи међу делегацијама), у дипломатским круговима представља ноту (текст) у којој се не наводи аутор, извор или наслов, а користи се у припреми преговора.

Следећи „не-папир“, изворно написан на немачком, преведен је у амбасади САД и послат за Вашингтон. У телеграму се каже: „С’ обзиром на наше партнерство и изузетну сарадњу у питањима извозне контроле, желимо да пажњи ваше владе доставимо следеће питање. Немачка фирма је поднела захтев за одобрење извоза 184 генетичких елемената са секвенцама нуклеинских киселина вируса за производњу рекомбинантних вируса. Вируси ће се користити за оптичка снимања у циљу идентификације фактора домаћина неопходних за репликацију вируса. Прималац у САД је, према сертификату, Одељење за ‘Војно-медицинаска истраживања Института за инфективне болести САД (USAMRIID) Форт Дитрик, Мериленд.

… Робу контролише Аустралијска група и она подлеже обавезном одобрењу извоза (List position C1C353A). Ово питање се односи на комплетан геном вируса, као што је Заир ебола вирус, Lake Victoria Marburg вирус, Machupo вирус и вирус Ласа, који су апсолутно међу најопаснијим патогенима на свету. Испорука ће ставити примаоца у позицију да може да створи репликабилне рекомбинантне заразне врсте ових вируса“.

Немачка влада је у овој својој ноти посебно нагласила да „способност лабораторије у Форт Дитрику да «створи репликантне рекомбинантне заразне врсте» опасних хеморагичних вируса може да представља кршење међународне контроле на извоз опасних оружја за масовно уништење од стране Аустралијске групе потписника биолошких, хемијских и нуклеарних извозних уговора“.

Немци су у позицији да буду сасвим свесни прошлог ангажовања САД у операцијама биолошког рата, посебно у Заиру, у близини реке Ебола у северном Заиру (сада Демократска Република Конго), где се 1976. догодило прво велико избијање Заир вируса еболе, што је наведено од стране Немаца у њиховом подсетнику.

1976., док је ЦИА је експериментисала са еболом и ХИВ-ом у Заиру, западно-немачка корпорација, стационирана у Штутгарту, уско повезана са обавештајном службом БНД и НАСА-ом, помогла је успостављање огромне ракетне базе Orbital Transport и Raketen AG (OTRAG) у заирској провинцији Шаба (Катанга) која се простирала на 100.000 квадратних миља.

База није служила само за лансирање ракета већ је служила ЦИА-и као база за операције против марксистичке владе суседне Анголе. Дозволу да ЦИА користи зону ОТРАГ за своје операције нелегалне подршке герили у Анголи стигла је од државног секретара САД, Хенрија Кисинџера а опеарације је спроводио Џорџ Буш. Забринутост немачке владе око претварања хеморагијске грознице у биолошко оружје које континуирано уништава Заир/Конго показује да је совјетски председник Леонид Брежњев био у праву када је сумњао у истинску сврху базе ОТРАГ. Прво избијање еболе у Заиру коинцидирало је са почетком операција у овој бази.

Дугогодишњи технички директор ЦИА, др Сидни Готлиб, који је осмислио различите начине за инфицирање мета ЦИА-е, попут конгоанског премијера Патриса Лумумбе, кубанског Фидела Кастра и ирачког лидера генерала Абдела Карима Касела смртоносним токсинима, признао је током Конгресног саслушања да је раних 1960-их, организовао изручивање велике количине вируса у реку Конго, како би контаминирао било кога ко пије воду из реке.

Други телеграм из 2008. послат из америчке амбасаде у Манили описује како су амерички Центри за контролу болести помогли Филипинима у испитивању избијања блажег облика Рестон еболе у филипинском лагеру свиња. Сој Рестон је добио име по избијању еболе 1989. у Карантинској јединици за примате Рестон у Вирџинији, у близини Вашингтона, ДЦ које је убило велики број примата. Објекат је повезан са истраживањима Еболе и Марбург вируса у Форт Дитрику. Вирусна епидемија у југоисточној Азији, као што је избијање Рестон Еболе у лагеру свиња на Филипинима, укључило је и истраживаче из Поморске Медицинске истраживачке јединице САД (NAMRU-2) у Џакарти, Индонезија. Неколико Индонежанских здравствених званичника и политичара оптужили су ову институцију не само за истраживања биолошког оружја већ и за директну сарадњу са великим фармацеутским компанијама САД у истраживању грипа који се преноси ваздушним путем, као што је H5N1 птичији грип, као и антракса и других патогена.

  1. Учествовали сте на међународној конференцији „Нови Хоризонти“ која је одржана од 29.09. – 01.10. у Техерану. Конференција и пратећи филмски фестивал који се тематски поклапа са централном темом конференције, имају за циљ да обезбеде платформу за окупљање независних мислилаца, представљање ауторских филмских остварења и разматрање феномена какав је Холивуд. Централна тема конфернције овога пута је била утицај ционистичког лобија на Западу.

– То је друга по реду конференција „Нови хоризонти“. Прошле године, конференција није одржана зато што нови председник Ирана, Хасан Рахани није желео да узнемирава Запад угошћавањем научника са Запада који сви од реда критикују владе својих земаља, особито у погледу политике према Блиском Истоку.

Конференцији је присуствовао значајан број научника, новинара и свештеника како муслиманских тако и хришћанских који су дошли из Британије и других земаља Европе, САД и Канаде. Први панел се фокусирао на утицај ционистичког лобија на Западу у процесу нуклеарних преговора са Ираном а неке од тема конференције биле су: Исламски покрет Буђења; улога ционистичких лобија у европској и америчкој кризи; представљање међународних антициониста и анти-империјалиста.

Да смо ову конференцију одржали било где у Европи, у Немачкој, Француској или чак и у САД – били би изложени страховитим нападима. Вероватно не би могли ни да закупимо хотелску салу за одржавање конференције и то због притиска израелског лобија у овим земљама. Веровали, или не, и никада нисам помислио да ћу то рећи – били смо у Техерану и тамо смо говорили о стварима о којима јавно не смемо да говоримо у сопственим земљама Запада.

Идеја о Ирану као о репресивном, теократском режиму – не држи више ни кап воде. Лагани смо од медија 35 година, од времена тзв. “талачке кризе“ током које је заузета амбасада САД у Техерану. Иран је земља у којој не само да можете да дискутијете о овим питањима већ земља која је економски и у сваком другом развојном аспекту у стању да парира Турској (која се увек од стране Запада намеће као парадигма онога што би исламске земље требало да буду) и НАТО земљама Запада. Свако ко је био у прилици да посети Иран, могао је да стекне такав увид. Ради се о шиа-муслиманском друштву у коме постоје извесна верска ограничења али ја нисам могао да пронађем потврду ни за један од основа на којима почивају сорошевске НВО медијске пашквиле које бесомучно лажу о томе како фанатици на моторциклима бацају киселину на лица жена чији су велови исувише лабави. То не постоји и све је то измишљотина истих оних људи који су реализовали обојене револуције у Украјини, Грузији и Србији.

  1. Један сте од водећих истраживача у оквиру Покрета за истину о 9/11. Тринаест година након 11. септембра 2001, нека открића до којих је дошла конгресна истрага и даље су класификовани. Но, поједини посланици тврде да тајне странице Извештаја Конгресне комисије откривају мало о националној безбедности а много о улози Саудијске Арабије у нападима.

– Разговарао сам са људима који су прочитали недостајућих 28 страна Извештаја Конгресне комисије која је испитивала 9/11. Они су чврсто закључили да ове стране пружају необориве доказе да је саудијска влада укључена у нападе а особито принц Бандар који је у то време био на функцији амбасадора Саудијске Арабије у САД. Потоњих година Бандар је био на челу саудијске обавештајне службе и одговоран је за стварање Ал Нусра фронта и ИСИЛ-а који се, како сада видимо бори у Сирији и Ираку. Тренутно се принц Бандар налази на месту саветника за националну безбедност саудијског краља. Тај човек који је помогао да се изведе терористички акт против САД је сада један од главних подржавалаца ИСИЛ-а.

Није ли чудно да Обама сврстава Саудијску Арабију и друге земље персијског залива у чланове своје коалиције? Још увек се појављују велике количине новца у кешу у рукама ИСИЛ-а у Алепу (Сирија) са банкарским печатом Сауди Арабије. Како Обама и његова администрација могу да тврде да Сауди Арабија и Катар подржавају коалицију која се бори против ИСИЛ-а када у ствари настављају да га финасирају?

Наравно ради се о још једној димној завеси, као што је то било и у случају 9/11. Медији су главни у креирању свих тих бајки и излагању читалаца, гледалаца и слушалаца константној паљби пропаганде маскиране у вести. Сврха моје одлуке да се бавим независним новинарством, 2005., је била у томе да премостим то језгро корпоратовних медија који не емитују ништа осим пропаганде и лажи, проклетих лажи.

Два копредседника Комисије о 9/11, бивши гувернер Њу Џерзија, Томас Кин и бивши Демократски представник Индијане, Ли Хамилтон, јавно су изјавили да су владини званичници слагали њихов одбор, да су важне информације прикривене и да нису прослеђене истражитељима одбора. Филип Зелков, једнократни помоћник Бушовог националног саветника за безбедност, Кондолизе Рајс, био је ангажован као извршни директор Комисије за 9/11 са задатком да избегне било какву истрагу која би имала амбицију да испита улогу ЦИА, Мосада, Саудијске Арабије и интереса Вол Стрита у стварању предуслова да се напад 9/11 изведе без проблема. Уколико људи не желе да верују истраживачима требало би да верују копредседницима Комисије који су јавно изјавили да су прикривања чињеница такве природе и размера да би се морала оформити нова Комисија за испитивање овог догађаја.

  1. „Службе“ прогресивно уклањају истраживачке новинаре чим се примакну крунским доказима. Филип Маршал, истраживач 9/11 и његова деца, убијени су након што је рекао да ће у својој четвртој књизи изнети податке који ће открити читаву истину о 9/11. Према званичној верзији, Филип Маршал је извршио самоубиство но ваш извештај о смрти Фила Маршала разбио је званичне лажи и пропаганду у парампарчад. Ваш Извештај је коришћен за писање сценарија за филм Ерика Стејсија – Unthinkable: An Airline Captain’s Story, премијерно приказаном априла ове године.

– Филип Маршал и његова деца убијени су фебруара 2013. у тајној црној операцији ЦИА. Сам Маршал је имао снажно предосећање да ће бити „ућуткан“ због својих најновијих открића о 9/11. Пријатељима и сарадницима, пре него што је убијен, рекао је да је дошао у посед сензационалног открића – информације која ће, након што буде обелодањена у његовој следећој књизи – све променити.

Маршал је био пилот на Боингу 757 и 767. Радио је за United Airlines а пре тога за Eastern Airlines. Осамдесетих година радио је за ЦИА као пилот и учествовао у афери која је постала позната као „Иран-контра“, током које је превозио оружје за никарангавске „контраше“ повезане са ЦИА који су кријумчарили кокаин у САД.

Фил Маршал је био веома заинтересован за аеродром Марана којим је руководила ЦИА у Аризони. Овај аеродром се назива и „гробљем“ авиона – у питању је простор на коме се одлажу застарели цивилни и војни авиони како би се заштитили од суше. Фил Маршал је имао хиљаде сати летења и ја мислим да је дошао до сазнања да се ту налазе авиони које су користили саудисјки студенти летења као и да су неки од авиона – који су коришћени током 9/11 набављени на „гробљу“ аеродрома Марана. Мислим да је то разлог због кога су га убили, пласирајући притом наратив по коме је Маршал најпре убио своје двоје деце тинејџерског узраста и њиховог пса.

Исти је случај и са изванредним истраживачким новинарем, Гаријем Вебом који је истраживао деловање ЦИА у Централној Америци, умешаност ове агенције у трговину кокаином и снабдевање „контраша“ оружјем о чему је написао серију новинских текстова као и тротомну књигу „Dark Alliance“ . Ја сам био у е-маил комуникацији са Геријем Вебом који је такође убијен (децембра 2004.) а случај је проглашен за самоубиство. Гери Веб је имао две улазне ране од метка у глави, што је признаћете, необично у случају самоубиства. О Герију Вебу је снимљен филм: “Убити гласника“ (филм је рађен на основу истоимене књиге „Убити гласника“ Ника Шоуа и књиге „Мрачна алијанса“ Герија Веба) а светска премијера одржана је почетком октобра ове године.

  1. Тело Фила Маршала је одмах кремирано.

– Да, на тај начин нестаје могућност да ексхумацијом дођете до доказа. Нисам познавао Фила Маршала, али сам одмах чим сам чуо за догађај долетео у Калифорнију и истражио случај. Оно што сам видео на терену и полицијски извештај о стању на терену, биле су две различите ствари баш као и у случају 9/11 у коме се Извештај комисије разликује од стварних догађаја. Полицијски извештај о смрти Фила Маршала изгледа као да је написан пре самог догађаја. Одмах је ангажована агенција за чишћење куће у којој се одиграо злочин.

  1. Ваша најновија књига: „Звезда и мач“ (The Star and the Sword), по први пут сугерише да су Израел и Саудијска Арабија, као тајни дугогодишњи савезници, укључени у планирање и извођење напада 9/11 на САД.

– Књига „Звезда и мач“ представља збирку анализа које сам извео након једанаестог септембра када сам сагледао присуство на стотине израелских „студената уметности“, разносача намештаја, власника киоска који су били на листама осумњичених од стране обавештајних и законодавних агенција као оперативци Мосада. Моја истраживања су показала да су они живели у непосредној близини 19 отмичара, укључујући 15 грађана Саудијске Арабије који су били међу отмичарима.

Поставља се питање да ли су Израелци мотрили на отмичаре и открили планове отмичара а затим пропустили да о томе обавесте САД. Показало се да су Израелци живели преко пута отмичара, ишли у исти бар у Холивуду на Флориди, користили исту компанију за дистрибуцију поште. То указује да је њихов однос био знатно приснији него што је сама операција надзирања захтевала.

Књига разматра и историјски однос Саудијске Арабије и Израела који датира у освит модерних времена. Први модерни краљ Саудијске Арабије, Ибен Сауд послао је писмо Хаиму Вајцману (Haim Weizman) шефу глобалне ционистичке организације, у коме му каже да Саудијска Арабија нема ништа против да Палестина постане домовина Јевреја. То је новост за остале арапске земље које сматрају да је Саудијска Арабија предводник у подршци Палестинцима. Они то у ствари никада нису радили.

Саудијска Арабија је одувек бринула а и сада брине само о једној ствари: заштити своје краљевске породице што датира из времена пре настанка Отоманског царства, од Muhammada Abd al-Wahhaba оснивача вехабијске секте Ислама и њиховог односа са људима званим донме (Дöнмех), крипто Јевреја из Турске који у јавности практикују Ислам док у суштини практикују талмудску верзију јудаизма позанту као „сабатски Јудаизам“. То је историја Блиског Истока о којој се не говори ако изузмемо шатпутања у извесним круговима. Однос Саудијске Арабије и Израела иде дотле да су они дозволили Израелу да на њиховој територији позиционира ракете за напад на Иран – њиховог заједничког непријатеља. Тај однос фунционише по формули: непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ, и он је дубоко укорењен и на војном и на обавештајном нивоу њихових међусобних односа.

***

Ви сте урадили нешто необично важно: указали на извор патологије неких од водећих креатора (видљивих на сцени) и спроводилаца агенде Новог светског поретка: Бжежинског, Сороша, Медлин Олбрајт, Хенрија Кисинџера…

– Бжежински, Сорош, Медлин Олбрајт и Хенри Кисинџер су своје кофере и бремена понели из Европе, из менталитета Другог светског рата и хладног рата.

Бжежински је екстремни пољски националиста, екстремни католик и русофоб, није волео Совјетски Савез, не воли Русију, и његов утицај се још увек осећа у спољној политици. Уосталом, управо је Бжежински, као саветник Џимија Картера за националну безбедност, помогао стварање муџахедина против Совјета у Авганистану. Од тих муџахедина добили смо Ал-каиду, Бин Ладена и, коначно, ИСИЛ и друге такве групе, – изданке његове злосрећне политике наоружају муџахедина против Совјетског Савеза.

Медлин Олбрајт је из Прага. Њен отац је после Другог светског рата постављен за амбасадора Чехословачке у Београду. Он је покрао уметничка дела у Чехословачкој и донео их у Београд. За њим је расписана потерница а налог да се ухапси издала је Титова влада. Сматра се да се уметничка дела која је он украо у Чехословачкој још увек налазе у њеном поседу. Њен отац, Јозеф Корбел, постао је касније професор политичких наука и међународних односа на универзитету у Денверу. Један од његових студената била је Кондолиза Рајс. Кумче Медлин Олбрајт, које је одрасло у кући до њене у Вашингтону, је Сузан Рајс. Две Рајсове нису у сродству, али им је Олбрајтова заједнички именилац. Медлин Олбрајт је одговорна и за подстицање цепања Југославије јер никада није волела Србе. У ствари, када су се Чеси, активисти организације „Přátelé Srbů na Kosovu“ – Пријатељи Срба на Косову, у знак протеста конфронтирали са њом током потписивања њене књиге у Прагу, могли сте чути како то проваљује из ње – обратила им се са „губите се прљави Срби“!

Телохранитељи Хашима Тачија помислили су да је чистачица, када је током мировних преговора у Рамбујеу, крај Париза, дошла и закуцала на Тачијева врата.Телохранитељи је нису препознали када се појавила пред вратима. Одбили су је рекавши јој: „У реду, дођи касније, сада нам није потребно чишћење собе“. И, наравно, била је узнемирена, јер тада се знало да је била у некаквој вези са Хашимом Тачијем. Тако да ни њу не можете узети за озбиљно. Олбрајтова је донела свој кофер (прљавог веша).

Кисинџер, такође, је донео свој товар, као немачки Јеврејин, који никада није веровао ни Совјетском Савезу, а ни многим другим земљама.

И морате да се запитате какав је човек Џорџ Сорош, Мађар, који је заједно са својим оцем помагао Гестапоу да похватају мађарске Јевреје и крао имовину Јевреја одведених у концентрационе логоре.

Они нису тип људи којима смете да поверите вођење спољне политике. Сви они имају менталне проблеме – те кофере, та бремена које су донели са собом у Сједињене Државе. Они су носили проблеме старе по три, четири, пет векова, у земљу која је основана тек 1776. године. Они носе бремена која су вековима старија од ове државе и којима није место у овој земљи. Мислим да за њих није смело да буде места у било којој администрацији.

Исто се односи и на Веслија Кларка, чији отац је био белоруски јеврејски рабин. Његово право име је – Кана. И он је са собом донео такав кофер и то је избило када је ступио на сцену као командант НАТО у тој злосрећној политици да се нападне Србија и Црна Гора, и да се подржи независност Косова, што је подржала и Олбрајтова – независност Косова које не би ни требало да буде држава али је на несрећу постала. У очима тих глобалиста, Шкотска и Каталонија не могу да постану независне државе иако имају право да постану независне због своје историје. Косово, на другој страни, које не баштини независност, треба да постане независно, признато од читавог света. Такав је свет који су нам наметнулие психопате глобалисти и неоконзервативаци. Свет окренут наглавце.

Геополитика бр. 80

Опрема: Стање ствари

(ФБ Репортер, 24. 11. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ



Categories: Преносимо

Оставите коментар