Полина Соколова: Српски парадокс – између Русије и НАТО

Владимир Путин је закаснио на састанак са Ангелом Меркел јер је прослављао ослобођење Србије од нацистичких окупатора. Председник Србије доделио је Путину орден и назвао Русију српским великим пријатељем. Ово се дешава у тренутку када се Србија припрема да постане чланица НАТО-а и Европске уније. Правда.ру интервјуисала је главну службеницу Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука, Полину Соколову, поводом овог парадокса.

rusija-srbija-bicikl

Да ли топла добродошлица српских власти значи нешто или је била чиста формалност?

– То је био индикативни догађај, зато што је Русија у компликованој спољнополитичкој ситуацији због размене санкција са Европском унијом (ЕУ), САД-ом и другим земљама. Србија, као кандидат за чланицу ЕУ, већ дуго је под притиском. Запад жели да се Србија придружи санкцијама Русији. Путинова посета Србији и начин на који је дочекан тамо је изузетан догађај. Ниједан други европски лидер неће се усудити да Путину приреди тако топлу добродошлицу сада.

Ипак, ја не бих ово посматрала са становишта билатералних односа. Ако погледате односе између Србије и Русије, које не учествују у рату санкцијама, ово је прилично традиционална манифестација. Ипак, војна парада је нешто ново, наравно. То је прва парада у Београду последњих 30 година. Мислим да се може објаснити пореклом тренутне српске власти. Председник Николић и премијер Вучић долазе из Српске радикалне странке која има националистичку и патриотску идеологију, они поштују хероје Другог светског рата. Стога, идеолошки корени руске и српске власти се поклапају.

Србија врло добро покушава да задржи своју независност по питању догађаја у Украјини. Србија се није придружила санкцијама Русији зато што има јако блиске братске и духовне везе са Русијом. Са друге стране, Бугарска се не понаша тако, иако је ова држава такође блиска Русији. Бугарска је играла другачију улогу у Другом светском рату.

За српску власт и народ, односи са ЕУ имају стратешку улогу. Нико није очекивао да ће ова Влада потписати споразум о Косову тако брзо. Србија је једна од најразвијенијих земаља на западном Балкану. Економски, Србија је добро припремљена за придруживање Европској унији. Српски устав искључује могућност придруживања НАТО-у, што је препрека за придруживање ЕУ. Ако се Србија не прикључи НАТО-у, постаће једина земља која се придружила ЕУ, а не и НАТО-у.

Биће интересантно видети како ће се ситуација развијати по овом питању. За сада, ја мислим да се то неће десити. Србија има крваву историју односа са тим блоком. Сви ти слогани – „Путине спаси нас НАТО-а”– изражавају емоционални став људи, који су патили током НАТО-овог бомбардовања 1999. Србија води разговоре са НАТО-ом зато што је алијанса кључна структура, као Европска унија. Алијанса је одговорна за цео балкански регион на путу до интеграција у ЕУ, што је њихова примарна стратегија у будућности.

Речено је да је Русија активно инвестирала у српску економију. Да ли је то тачно?

– Русија није међу првих пет инвеститора. Главни инвеститори су Италија, Немачка, Аустрија, Словенија и Француска. Руски Гаспромњефт је постао део српске нафтне индустрије. Ова руска компанија је највећи инвеститор. Руске инвестиције у Србију су порасле одскора. У робном промету, Русија је трећа, после Италије и Немачке. Треба запамтити чињеницу да је робна размена између Србије и Русије непропорционална. Руска енергија чини 70 процената руског извоза јер Србија зависи од руских сировина. Русија и Србија имају слободну трговинску зону која има озбиљан потенцијал за напредак.

Украјина је могла да следи пример Србије као земље која је чланица слободне трговинске зоне са Русијом и која иде ка Европској унији. Ја не мислим да ће се односи између Русије и Европске Уније значајно погоршати. Украјинска криза ће се решити, пре или касније. Руске везе са Србијом и другим земљама западног Балкана могу да допринесу стварању заједничке европске области, укључујући Русију и пост-совјетске државе. Ово је заправо једини начин да се реше проблеми са границама и статусима.

У Србији не постоји политичка партија која би подржала заокрет од 180 степени, од Европске уније ка Русији. Путин је врло популаран на Балкану, али то долази од емоционалних људи са одређеним размишљањем. Они не представљају ниједну врсту снаге, са политичког становишта. Постоје три партије у Србији које се залажу за удаљавање земље од Европске уније и заокрет према Царинској унији. Те три партије су Двери, Руска партија и Коштуничина Демократска партија. Нажалост, они нису ушли у Скупштину. Можда је балансирање између Русије и Европске уније неопходна особеност српске политике. Срећом, хладни рат је историја. Верујем да је руска интеграција у глобалну економију и глобалне међународне односе неизбежна.

За Србин.инфо превела Маја Орлић

(Србин.инфо, 23. 10. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар