Небојша Малић: Узалуд им и жути октобар и преумљавање

Тврд је орах воћка чудновата

sivisoko-baner-200Прошле недеље била је годишњица Жутог Октобра. Његове последице трају и данас, примећује Бранко Жујовић. Оно што се тада десило поновљено је на многим другим местима, за рачун истих господара: од Грузије и Казахстана до Египта и Туниса. А у Кијеву – двапут. Са познатим последицама.

О оном жутом октобру, и покушајима да се понови непокорним „босанцима“, пише Драган Милашиновић. Да је замишљена „обојена револуција“ ипак пропала, без обзира на исход тек протеклих избора, мишљења је Стефан Каргановић. По вестима које пристижу из Српске, већина тамошњих гласача ипак није поверовала у причу о магичном дрвеном коњу који ће им донети благостање чим га уведу кроз разваљену капију. Александар Дугин има разлога да бар тиме буде задовољан. Али имају и Срби.

Томе се надао и Оливер Вуловић, који је битним догађајима овог октобра сматрао и страначке изборе у ДСС, и долазак руског председника у Србију. На чело ДСС дошла је Санда Рашковић-Ивић; видећемо хоће ли и како то да изађе на добро. А Путин тек треба да дође.

Наду да ће његова посета покренути процес ослобађања од Запада изражава и Жељко Цвијановић. Не знам да ли људи које спомиње могу или желе да учине то што он предлаже. Али наћи ће се ко хоће. Тек, против Путинове посете дигли су ларму стандардни сумњивци – медији, култисти и амбасаде. Притом играју на карту деоба из 2. светског рата, на шта елегантно одговара Борис Алексић историјским чињеницама.

Ајде што су многи Срби по том питању збуњени – индукцијом или инерцијом – али изгледа да су и неки Руси. Сергеј Правосудов, на пример, којем је Черчил изгледа и даље ауторитет по питању 2. светског рата у Југославији. Или, у мањој мери, Тимур Блохин и Никита Бондарев. Алексића, изгледа, нису читали.

С друге стране, Владимир Димитријевић разуме да се В. В. Путин руководи филосовијом Ивана Иљина. А Радомир Почуча разуме шта је суштина рата у Новорусији – па је зато и отишао тамо да се бори. Русе разумемо, изгледа, боље него себе.

Андреј Фајгељ упозорава да у сасвим заслуженом слављењу Николе Тесле, запостављамо Михајла Пупина. Ђакон Ненад Илић подсећа на историју Цркве. А Александар Ђикић пише о три српска сужња данашњице, на које не смемо заборавити.

Што вели Ненад Благојевић, чудан су народ ти Срби. Колико се год трудили да нас претворе у звери, ми ипак остајемо човечни. Узалуд им и жути октобар и преумљавање.

Око Соколово, бр. 136

(Сиви соко, 13. 10. 2014)



Categories: Сиви соко

14 replies

  1. И Срби су Црногорци, како је назвао једну своју књигу дивни Ђорђе Оцић. Мада се ван наших тврдијех брда мало покушава да орах поломи зубима. То су ђедови могли јер су увече обавезно јели јабуку, а зубе прали пепелом с огњишта.

  2. @Александар Живковић
    Не схватам ову поруку! Да не буде забуне. Ја нисам Црногорац, а више ни Црногорци нису Црногорци. И какве то везе има са текстом? „Тврд је орах воћка чудновата“ написа Србин?

  3. Коментар корисника Нимбус, због псовки и личног вређења, морао је бити обрисан. Молим све да своје ставове изложе пристојно и без увреда.

  4. Нажалост! Питање увреде је поприлично релативна ствар. Када ми неко каже, да сам неписмен, за мене је, најблаже речено непристојно. Када ми каже БУДАЛА, мени то ништа не значи, јер знам, да нисам будала. Можда вреди пустити, да остали кажу шта имају, а после не допустити, нови коментар?

  5. Тако и ја кажем да се пустају коментари Слободана/Елефтерија…

  6. Errare humanum est.
    Errata corrige!
    Kad neki čačkaju, ‘ajd’ da malo čačnem i ja:
    Prezent u trećem licu množine od glagola pustiti (se) glasi: oni (se) puste, a od glagola puštati (se): oni (se) puŠtaju!
    Praštajte meni grešnom!

  7. Мирославе, оово је бесмислена примедба!

  8. Ма, бришите, као да има неког значаја.
    Дојадило ми да свака шуша испира уста са мном зато што сам се благовремено борио против Вучића и Дачића.
    Нико ко се бави политиком није толики далтониста да не разликује садашњу власт највећих квислинга и њихово бирачко тело од оних који су се борили управо против таквих. Није, него Небојша Малић безобразно, уз гомилу увреда, брани комуњаре.

  9. @ Miroslav Andjelković
    Знам да волите да разговарате са духовником/доктором. Разлика је (модерна и у различитим дијалектима код нас) у свршеном и несвршеном облику (словенски и историја језика се опако заплела око овога). Зато треба: пуштају, као стандард. Али, зато треба и на исповест (корекцију).

  10. @Нимбус
    Јак борац, који се истовремено борио против Вучића и Дачића! Које бре године и како си се борио, када се и данас кријеш. Просветли ме! Цитирај ми део у коме си прокљувио, да Малић брани комуњаре. Стратус и Кумулус моле Нимбуса.

  11. Непоможе теби ни Нимбус олити златокруг… 🙂

  12. @Нимбус
    Каки си ти човек, када нећеш своје знање, да поделиш са другима? Остаје питање, где си то прокљувио, да Малић брани комуњаре? Просветли нас! Бар мене. Можда су други разумели, али они као и ти. Циције. Неће знање да поделе. Чувају за себе.

  13. Oče Zorane,
    Da počnem svoju korekciju pitanjem Vama:
    Jeste li bili u prilici u Rimu upoznati prevodioca „Hazarskog rerečnika“ na italijanski?
    Je li živa?

  14. Ако тебе треба објашњавати и просветљавати ко је и какав је био Слободан Милошевић и жена му Мира Марковић, које НМ из петиних жила брани од црних гаврана; ако су НМ после 2000 све „жути издајници“ а никако наследници титоиста, мада скоро сви титина деца, „удбашки праунуци“, ти мож` да играш кликера не да досађујеш озбиљном свету овуда.

    Ај ти мени помози, па ми нађи неки чланак где се НМ бави партизанским злочинима у Србији, пљачком Србије од стране Слобиних тајкуна, пљачком од деце му КОЈА НИСУ СРБИ, диловима Слобе са Туђманом итд, којок приликом је издао Крајину, па редом до издаје Космета. Тематика је широка, па изволи. Дакле, нађи ми те чланке где се Небојша Малић бавио суштинским узроцима наше пропасти.
    А што кривицу покушава да свали на Шумадинце и рударе из Рембаса који су срушили комунисту Милошевића, на образ му.
    Па нам пише бајке о народном јединству у Босни, док је Србија пуна босанских дезертера, који, ево, решили да униште и Србију.
    Дошли смо до тога да поводом Церске битке потомци ћесаревих солдата Вучић и Вулин, не дозвољавају потомку главнокомандујућег српске војске Александру Карађорђевићу да положи венац.
    Па где Србија може тако постати држава?

    Ја то Малићево блаћење нећу више да трпим.

Оставите коментар