Џејмс Бол: Ебола је веома заразна … и још седам митова о вирусу

Ебола је веома озбиљна, али природа епидемије се често погрешно тумачи – и предлажу се неодговарајуће мјере у њеном ширењу

(Гардијан, 9. 10. 2014)

gardijan-10102014

Епидемија ебола узима животе у Африци већ више месеци, али након прве смрти од еболе дијагностиковане изван црног континента (the first Ebola death from a case diagnosed outside the continent), забринутост на Западу је појачана за још један степен.

Епидемија је свакако тешка тема за Западну Африку, јавни здравствени приоритет, а сматра се да је стање погоршано спорошћу међународних тијела и богатих земаља. Већ је изгубљено више од 3.800 живота, може се рећи без одговарајућег међународног одговора.

Али, ебола није катастрофа којом завршава наша врста како неки страхују. Испод сам навео осам митова о еболи, у покушају да се заузме прави став.

  1. Ебола је веома заразна

У поређењу са најчешћим болестима, ебола није посебно заразна. Примарни ризик за преношење еболе јесте контакт са телесним течностима људи који су видно инфицирани – прије свега путем њихове крви, пљувачке, повраћеног садржаја и (евентуално) зноја. Болест се може пренијети ако се ступи у контакт са слузницом мембране (слузокоже носа, уста, и сличним областима).

Сваки пацијент у текућој ебола зарази инфицира у просјеку два здрава човјека (ова цифра, позната као R0 вриједност, може се смањити одговарајућим мјерама предострожности). Сарс који је избио 2002-03. имао је R0 пет, заушке 10 и богиње огромних 18 (Sars outbreak of 2002-03 had an R0 of five, mumps 10 and measles a huge 18).

ro-faktor

  1. Еболу вам може пренети неко ко изгледа потпуно здрав

Скоро сигурно не може. Инкубациони период еболе износи 21 дана, дакле, између тренутка инфекције и појаве симптома (мада је то генерално краће). Ово је оно што шири страх да људи који путују из Западне Африке шире болест.

Међутим, уопштено, људи који не показују никакве симптоме еболе нијесу још заразни – и, у сваком случају, уобичајени социјални контакт (боравак у близини, или чак руковање) углавном не шири вирус.

Изузетак заправо лежи у онима који су имали еболу и опоравили се: студије сугеришу да вирус може преживјети у сперми до три месеца након опоравка (the virus can linger in semen for up to three months after recovery) – тако ћете можда желети да два пута размислите прије него што имате секс. Или, у најмању руку, користите кондом.

  1. Ако се инфицирате еболом готово сигурно ћете умријети

Најчешће цитирана бројка о еболи јесте да је њена стопа смртности „до 90%“. Историја еболе, прије ове године, јесте серија кратко-живјећих и врло изолованих избијања различитих сојева болести, и тачно је да је једна од ранијих епидемија имала стопу смртности од 90%.

Royal Free isolation facilities

Срећом, садашња епидемија има нижу стопу смртности. У овом тренутку, код око 8.000 људи је потврђена дијагноза еболе, а од њих је 3.865, нажалост, умрло (about 8,000 people have been confirmed as diagnosed with Ebola, and of those 3,865 have, sadly, died). То је леталност од 48% – трагично висока, али ни приближно тако лоша као што може бити.

С обзиром на рудиментарни здравствени систем и претрпане болнице у погођеним областима, вјероватно је стопа смртности могла бити нижа за пацијенте да су имали  приступ адекватној медицинској нези.

  1. Треба смјестити у карантин свакога са „симптомима сличним еболи“

То би довело до тога да имамо много људи који су у карантину: ако желите тачан списак симптома за рани стадијум еболе, једноставно замислите када сте последњи пут ви, или неко кога познајете, имали грип (the two are almost indistinguishable at first).

g-e-flu

Овај скуп симптома дијеле многе заразне болести, и у њиховом „препознавању“ стоји налет инцидената на аеродромима у виду одбране од „могућих случајева еболе“.

  1. На нашим аеродромима је потребан „скрининг“ свих на еболу

Аеродроми примају много људи, огромна већина од њих нијесу путовали близу Западне Африке. Ако користимо мјере попут температурних сензора или сличне, на западним аеродромима виће велики број лажних аларма.

Најефикаснија мјера, здравствени званичници су у више наврата то изјавили, јесте да се увјерите да постоји ефикасан и свеобухватан скрининг за људе који излазе из земаља у којима је избила ебола (is to make sure there is effective and comprehensive screening in place for people exiting countries with Ebola outbreaks) – мада неке нације (посебно САД) спроводе скрининг на аеродромима са посебно високим бројевима путника из Западне Африке.

  1. Нијесмо спремни за еболу на Западу

Ми смо спремни колико се може бити. Сарс епидемија и пандемије грипа брину средње болнице и у већини земаља јавни здравствени радници су обавезни да имају планове за домаће, мале и епидемије великих размјера.

g-e-skrining

Богате земље имају много више могућности да прате и изолују оне који су били у контакту са било киме ко има дијагнозу еболе и много боље способности за лијечење инфицираних у болници.

То не значи да је ризик једанк нули, али – уопштено говорећи – јавни службеници здравствене струке увјерени су у своју способност да ограниче директну штету коју ебола може да изазове у земљама као што су САД или Велика Британија (confident of their ability to limit the direct harm Ebola could do to countries like the US or UK).

  1. Ебола је бацила Африку на колена

Важно је нагласити да су три земље тренутно највише погођене еболом – Гвинеја, Либерија и Сијера Леоне: код њих је угрожена јавна хитна помоћ, имају социјалне немире и економска питања изазвана избијањем дуготрајне епидемије. Ово је хуманитарни приоритет, а више помоћи је потребно.

Али, поједностављено је тврдити како је ебола катастрофа за Африку, континент са више од 50 земаља и копнене масе која заузима више од двије Европе. Земље које се тренутно боре са еболом чине мање од 1% од економије континента (make up less than 1% of the continent’s economy) – за највећи део Африке, као и остатак свијета, посао се наставља као и обично.

Такође, вриједно је напоменути да је ебола далеко од тога да буде број један инфективни убица Африке: маларија, туберкулоза и ХИВ угрожавају стотине хиљада живота – много, много пута више од еболе, и то ове године (none of the horrified coverage of the latter).

west-africa-distribution-ma

  1. Ебола је највећа јавна здравствена катастрофа која се може замислити

Ебола је прави проблем за владе у свијету, а први је био тај да су спори да одговоре на изазов епидемије. Али, постоје многе ствари које би епидемиологе (и друге) требало више да забрину.

Врх листе заузима понављање смртоносног пандемијског грипа. Упркос неколико успјеха у спријечавању пандемије грипа, ми тек треба да се суочимо са понављањем шпанског грипа из 1918. године, који је девастирао нације већ исцрпљене од рата и убијања најмлађих најздравијих.

Постоје опсежне мјере за такву ситуацију, али званичници се слажу да још увијек нијесу пожељне (officials agree they all leave much to be desired). Ако имате страх од пандемије грипа, то је много оправданије него да мислите да сте кандидат за еболу.

Ебола јесте озбиљан проблем, који свако са степеном саосјећања треба да прихвати. Али, ако сте на Западу, мало је вјероватно да ће утицати на вас, или неког кога познајете.

Ипак, садашњи страх од еболе треба да скрене пажњу на вирусе уопште.

Са енглеског посрбио: А. Ж.



Категорије:Посрбљено

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s