Кристијан Каш: Очекујемо повратак Сергеја Белоуса у Београд, али морамо наставити са притисцима

У овом тренутку, ситуација за Сергеја је мало боља, али се не можемо опустити пре него што се безбедно врати у Београд, рекао је Кристијан Каш за КМ Новине.

Сергеј Белоус из Украјине, магистар историје и новинар који већ неколико година живи у Београду, са још двојицом дописника недавно је киднапован у својој домовини од стране про-кијевских снага.

km-novine-belous

Сергеј Белоус (у средини)

Некадашњи официр КФОР-а на КиМ и Сергејев пријатељ, Норвежанин Кристијан Каш, који такође живи у Београду извесно време, одмах је предузео опсежну акцију масовног притиска на украјинске власти. Покретање петиције, алармирање медија, амбасада и народа путем друштвених мрежа, учинило је да се у приличној мери организује ослобађање киднапованих људи па је тако и најупућенији у све што се око њих догађа.

КМ Новине:  да ли нам може рећи нешто о позадини догађаја и да ли је политика имала утицај на хапшења Сергеја Белоуса?

Кристијан Каш: Да, ово је политичка ситуација око његовог киднаповања, ја не кажем хапшења, јер украјинска влада такође признаје да његова отмица није била у складу са законом. Хапшење би било урађено у складу са законом. Разлика је суптилна, али важна.

Наравно, украјинска влада је била свесна да је ово отмица од почетка. У понедељак увече сам назвао добро позициониран извор у Вашингтону, а затим је украјинска влада саопштила да ће ускоро бити пуштен на слободу.

Међутим, касно у уторак увече, Сергеј и двојица његових колега су остављени голи поред пута, а возач аутомобила који их је пронашао предао их је полицији. Они који су заинтересовани за тачан транскрипт са конференције за штампу, могу погледати Sergey: Ukrainians took us | Sorry, Serbia .

Украјински отмичари су могли само да их, са њиховим стварима, предају полицији али када украјинска влада то ради овако, то указује да ће покушати да оперу руке, баш као и  Понтије Пилат пре но што је дао да Господа Исуса Христа разапну на крст.

Било је спекулација да би Сергеј могао бити регрутован у (украјинску) војну службу, такође знамо да су постојале претње у вези с тим. Међутим, то није нешто што Сергеја забрињава у овом тренутку.

КМ Новине: Шта се све може десити Сергеју сада и шта је даље неопходно чинити поводом овог случаја? 

Кристијан Каш: Највећи изазов сада јесте доћи до Сергејевог међународног пасоша, који је у Доњецку. Међутим, ситуација у Доњецку је у овом тренутку веома опасна, воде се велике борбе. Сергеј разматра могућност да тамо отпутује возом, али ситуација је неизвесна. Ако успе да дође до свог пасоша, према плану, у Београд ће стићи 13. августа.

Близу смо победе у ослобађању Сергеја Белоуса и његових колега, али нека украјинска влада зна да нисмо заборавили њено понашање. Они су покушали да, као свеци, покрену полицијску истрагу, иако су све време били добро упознати са киднаповањима и ко су отмичари, као што сам писао о томе у мом претходном чланкu „Oтмицe новинара и многа питања“ –Journalist kidnappings, many questions, Sergey Belous.

Надам се да украјинска влада више неће стварати никакве проблеме Сергеју и да ће се он вратити у Београд. Зато нећу прогласити победу у кампањи с петицијом – Petition | Demand that the Ukrainian government releases journalists | Change.org, све док из Београда не добијем Сергејеву слику са кесицом Несквика.

kas-1

Каш је покренуо петицију коју није било могуће игнорисати

КМ Новине: Петиција је покренута и предложено је да се путем амбасада Украјине у земљама где потписници бораве, упуте захтеви за ослобађање киднапованих новинара. Колико се људи укључило и каквих је одговора и рекација на те захтеве било?

Кристијан Каш: Ово је и тренутак да искажем велику захвалност свима вама којих је око 1,700 потписника петиције. Без ваше подршке, будућност Сергеја и његових колега била би суморна.

Такође је прикладно показати велику захвалност некима од људи који су радили на ослобађању тројице новинара. Потребно је да неки од помагача остану анонимни, али они знају на кога мислим.

Посебно захваљујем овим лицима, по абецедном реду њихових имена:

  • Анатолиј Шариј (Anatolij Sharij – Анатолий Шарий), украјински новинар у егзилу, хвала Ти што си делио петицију за ослобађање Сергеја на Фејсбуку и другим друштвеним медијима.
  • Хеге Ирен Францен ( Hege Iren Frantzen), заменик лидера Норвешке уније новинара (English – Norsk Journalistlag), хвала за брзу реакцију и контакт са Међународном федерацијом новинара.
  • Грахам Филипс (Graham Phillips), британски новинар и сарадник Russia Today. Грахама су такође киднаповале украјинске снаге и протеран је из Украјине на три године. Више о Грахамовим мукама у чланку: „Сарадник РТ у Украјини: ухапшен, са повезом преко очију, није сигурно да ће остати жив“ – RT contributor’s ordeal in Ukraine: Arrested, blindfolded, no guarantee of living — RT News.
  • Иван Кочин (Ivan Kočin), Сергејев пријатељ из Харкова, тренутно у Београду, који је био од велике помоћи у састављању делова слагалице у целину. Хвала Ти и за транскрипцију интервјуа са Романом Гњатјуком – Kristian Kahrs – Thank you very much to Ivan Kočin for providing a….
  • Џон Боснић (John Bosnitch – Call the Ukrainian embassy wherever you are, to…), канадски новинар и активиста, који је одмах реаговао на друштвеним медијима, када су Сергеј и његове колеге отети.
  • Оксана Сазанова (Oksana Sazonova), Сергејева пријатељица и домаћин у Ростову, која је била од велике помоћи у проналажењу чињеница на терену.
  • Оле Солванг (Ole Solvang | Human Rights Watch), виши истраживач за хитне случајеве у Хјуман рајтс воч – у. Хвала Олеу што је постављао неопходна питања.
  • Миодраг Зарковић, Сергејев најближи контакт у магазину Печат. Као писац и уредник у „Печат“- у, Миодраг је остварио много важних контаката широм света.
  • Рејчел Руварац (Rachel Ruvarac), Американка која живи у Београду, одлично влада руским, српским и украјинским. Хвала Вам, Рејчел, на молитвама и сјајној помоћи с преводом.
  • Саманта Либи из Комитета за заштиту новинара Committee to Protect Journalists из Њујорка. Одмах је контактирала и активирала своју мрежу након што су Сергеј и његове колеге киднаповани.
  • Стефан Каргановић из Историјског пројекта Сребреница – Srebrenica historical project био је први који је позвао на акцију и прикупио адресе украјинских амбасада. Стефан и ја смо користили нешто мало другачији речник, али смо имали исти циљ, сагласни да је неприхватљиво да се киднапују новинари без обзира за кога раде.
  • Татјана Белоус (Tatyana Belous | VK), Сергејева мајка, неопходно полазиште за контакте Сергеја и нас осталих. Хвала Вам за молитве.
  • Јук Лан Вонг ( Yuk Lan Wong), управник политике и пројеката Међународне федерације новинара – Home: IFJ. Хвала јој за то што је њен тим постављао питања украјинској влади.
  • Ејвинд Нордслетен ( Öyvind Nordsletten), отправник послова у Амбасади Краљевине Норвешке у Кијеву – Norway – the official site in Ukraine. Хвала Вам што сте врло јасно ставили до знања украјинским властима да су слобода говора и радни услови за новинаре од виталног значаја за земљу која жели да буде демократска.

Поред људи са овог списка, требало би да поменем службеника одговорног за односе са штампом из америчке амбасаде у Кијеву. Када сам назвао амбасаду и рекао да су провладине снаге киднаповале три новинара, он је био скептичан. Претпостављам да сматра да се само „bad Russians“ баве таквим криминалом.

„Зашто бих Вам веровао?“, упитао је, а ја сам одговорио: „Господине, ја не тражим да ми верујете, већ да проверите информације са www.sorryserbia.com/2012/nis-ekspres/.“ Онда је он рекао да ће амбасада САД дефинитивно испитати ствар.

У понедељак сам позвао украјинску амбасаду у Ослу, наишао сам на арогантног дипломату који није много марио за права руских грађана Украјине, али када сам позвао амбасаду данас поново, био је много спремнији да саслуша.

Међународни притисак је деловао, али с притиском морамо наставити, да украјинској влади ставимо до знања да има много људи који пажљиво гледају на то шта она ради.

***

kas-2

Кристијан Каш

Кристијан Каш је много учинио у овом процесу за ослобађање киднапованих али ће он бити готов тек када се сва тројица буду нашла на слободи. Надајмо се и верујмо у најбољи исход али је свакако неопходно остати на опрезу, пратити развој догађаја и интервенисати у случају да то буде потребно.

Захваљујемо се:  Кристијану Кашу за драгоцено време и фотографије, Александру Јовановићу на преводилачким услугама.

Иван Максимовић

(КМ Новине, 11. 8. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар