Свети мјесец Рамазан представља вријеме дубоке рефлексије за муслимане широм свијета. Током 30 дана Рамазана, имам Сохаиб Султан са Универзитета Принстон понудиће промишљања на савремена питања мудрости из Кур’ана – Књиге коју муслимани поштују као ријеч Божију и коначно Божије откривење човјечанству. Кур’ан је у срцу муслиманске вјере, етике и цивилизације. Ови кратки чланци имају циљ да инспиришу размјену мисли и разговор.
Дан први – Шта је Рамазан?
Рамазан је девети мјесец исламског лунарног календара. Значајније, то је мјесец у коме муслимани вјерују да Кур’анови сљедбеници бивају у припреми за откровење, у фазама, до Мухамеда, коначног пророка ислама. Дакле, мјесец је прослава Кур’ана који вјерници доживљавају као извор смјерница и критеријума за човјеков живот.
Да би прославили овај извор вјечног вођства, муслиманима је прописан пост од изласка до заласка сунца сваког дана у мјесецу. Духовна дисциплина има за циљ да обучи људску душу у дубљу сабраности и уздржаност. Постом се доказује да смо, заиста, господари над сопственим страстима и да можемо достићи веће висине изван наших нижих жеља. Посланик Мухамед учио је своје сљедбенике да Бог нема потребе за лишавањем вјерника од хране и пића, ако то не ураде и од лагања и других већих гријехова. Духовни мудраци исламске традиције кажу да је, у ствари, врста поста која је неопходна за сваки екстремитет тијела од онога што је неетички и неморално. То су учења која су у срцу духовности Кур’ана.
Дисциплина такође треба да нас научи лекцију непроцјењиве захвалности Богу за немјерљиве благослове које нам је поклонио. Кроз лишавање постоји већа захвалност за оно што имамо. И дио је заживљавања веома личне емпатије за оне који немају, као што ми доживљавамо сличну глад и жеђ коју невољно осјећају људи широм свијета, сваког дана. Као такав, Рамазан је месец који подстиче милосрђе, љубазност и социјалну правду у име сиромашних и невољних посебно. На овај начин, пост нас повезује са социјалном поруком Кур’ана.
Кур’ан подсјећа вјернике да је „пост предвиђен за вас као што је прописан онима прије вас“ (2:183). Неки облик поста ће се наћи у свакој духовној традицији. И, дакле, посна и велика лекција коју учимо из њега требало би да нас везују заједно као људска бића. Рамазан је савршено вријеме да се изграде мостови помирења с пријатељима, комшијама, друговима и сарадницима – без обзира на религију.
Хајде да ломимо хљеб заједно и често овог мјесеца. Рамадан Мубарак!
Рамазан, Дан други: Приближавање Кур’ану
Као муслимански универзитетски капелан и аутор двије књиге о Кур’ану – Ку’ран за неупућене (2004) и Кур’ан и изрека пророка Мухамеда: Избори са коментарима и објашњењима (2007) – често су ме питали муслимани и људи других вјероисповести како приступити читању Кур’ана. Питање је компликованије него што на први поглед може да изгледа.
Кур’ан има неколико обиљежја која могу да буду изазов за људе који су навикли само на читање западне књижевности. За почетак, Кур’ан је изворно на арапском, тако да када се чита Кур’ан на енглеском или било ком другом језику то је, очигледно, превод. Муслимани тврде да је превод, у ствари, по самој својој природи, тумачење ријечи и нијанси што значи да они [и њихови ставови] могу да буду преведени на много различитих начина у зависности од преводиоца и школе интерпретације.
Осим тога, ријечи у језику превода су схватане кроз различите слојеве културне историје који могу али не морају да тачно пренесу кур’анске поруке. На примјер, када Кур’ан објављује борбу против кафира то се може превести као „онај који одбацује веру“, или једноставно „невјерник“ – да поменемо само неке од уобичајених превода ријечи. Сваки превод подразумева нешто битно другачије на основу тога колико смо као говорници разумјели ове ријечи из сопственог посебног историјског пртљага.
Ту може да помогне да се упореде најмање два или три превода, посебно када наиђете незгодну ријеч, да бисте добили осјећај за нијансе могућих значења. Можете чак и да упоредите преводе прилично лако у данашње вријеме користећи ресурсе на Интернету. Друго, Кур’ан није хронолошки поређан – што значи да се не почиње првим и не завршава посљедњим откровењем пророка Мухамеда и његове заједнице у распону од 23 године VII вијекa у Арабији. Умјесто тога, Кур’ан је у редосљеду у којем га посланик Мухамед и наредна генерација муслимана изговара од почетка до краја. Као такав, ранија открића која је Посланик примио у Меки се обично налазе близу краја, а откровења која је Посланик примио у Медини се обично налазе у близини почетка.
Разлика између Меке и Медине фаза откровења одражавају оно што Посланик и његова рана заједница доживљавају на свом духовном путу. У Меки, Кур’ан проповједа поруку Божијег апсолутног јединства, које се досеже кроз праведна понашања и дјела, трајну стрпљивост кроз тешка времена, а сигурно се преузима одговорност за загробни живот – што је рефлектовало скромно поријекло зачетника и борбу раног покрета за утемељење учења нове религије. Медина фаза појачава ове ставове, али се више креће ка друштвеним порукама преко закона и регулисања проблема заједнице, као што су брак, пословне трансакције, рат и међувјерски односи. Ова фаза одражава изградњу заједнице као цивилизације у настајању вјере. Да би разумјели овај феномен и како то утиче на наш приступ Кур’ану, ја бих препоручио читање др Ингрид Матсон о Кур’ану (Ingrid Mattson: The Story of the Qur’an, Blackwell Publishing, 2008).
На крају, поглавља Кур’ана – нарочито рана поглавља – у великој мјери састоје се од нелинеарне наративне форме, најчешће без јасног почетка, средине или краја. Ова кур’анска поглавља прочитајте више као ток свести или серије проповједи. Приче постоје, али ријетко кад у потпуности – тек толико да добијете теолошку, духовну или моралну поруку. Кључ је у схватању да је Кур’ан, развијајући даље моралну причу, донео радосну вијест, упозорења, упутства, што се све користи као основа учења.
Другим ријечима, пребацивање из једне приче у другу или једног закона на други у Кур’ану је због повезивања свих различитих начина на који људска бића схватају поруку и усмјеравају се ка вјеровању, изградњи унутрашњег става или етичке акције. То је разлог зашто је, на примјер, прича о пророку Мојсију исказана на толико различитих мјеста у Кур’ану, у одломцима, то је нешто веће што доноси сама прича о Мојсију. Превод који вјероватно најбоље осликава ову кохерентност и проток приповести је чудесни превод Абдул Халем (Abdul Haleem, Oxford University Press, 2010).
Занимљиво, када се Кур’ан рецитује у свом оригиналном арапском не постоји ништа што звучи складније. То је начин на који муслимани доживљавају Кур’ан – кроз усмјену традицију. Аура Кур’ану је вјероватно у облику његовог изговарања. Није случајно да Кур’ан дословно значи „оно што се рецитује“. Умјетност куранске рецитације се научи и савлада током година. Али, чак и особа која не зна ни реч арапског може препознати чудноватост тог рецитовања. Као такав, мој коначан савјет би био да слушате Кур’ан – то ће вам дати увид који не може сасвим бити схваћен самим умом. Читање Кур’ана је само духовна вежба, јер интелектуална страна представља само један његов аспект.
С енглеског посрбио: А. Ж.
Categories: Посрбљено
Оставите коментар