(Asia Times, 9. 5. 2014)

Руска прослава 69-годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату дошла је само неколико дана пошто су украјински нео-фашисти извели ужасни масакр у Одеси. За оне који знају своју историју, графички симболизам говори сам за себе.

Онда је геополитички шаховски гамбит намах додатно збунио заштитни знак лицемерја приказаног од самопрокламованих представника „Западне цивилизације“. 

Гамбит долази – од кога би другог – до од руског председника Владимира Путина, који сада активно меша шаховске потезе са Сун Цуовим „Умећем ратовања“ и Лао Цеовим „Тао Те Чингом“. Не чуди што све оне америчке ПиАр будале, беспомоћни представници за штампу Стејт департмента и генерали НАТОстана, појма немају о чему је реч.

Насупрот Обамине администрације, малолетничко-деликвентне школе дипломатије, која хоће да „изолује“ Путина и Русију, примирје и могући договор у садашњој украјинској трагедији су договорили одрасли кад говоримо о условима, Путин и немачки канцелар Ангела Меркел су разматрали, а коначно је објавио шеф ОЕБС-а Дидије Буркхалтер на конференцији за штампу.

Договор ће причекати док год пучисти у Кијеву, које би требало описати као НАТО нео-либералну и нео-фашистичку хунту, не одустану од своје „антитерористичке операције“ и не буду спремни да преговарају са федералистима у источној и јужној Украјини.[1]

Путинов гамбит је подразумевао жртву не једне већ две фигуре: радије ће да се овонедељни референдуми у источној Украјини одложе. Истовремено – промена позиције Кремља – каже да би председнички избори 25. маја могли да буду корак у правом смеру.

Москва зна да ће референдуми бити погрешно интерпретирани од стране дезинформисаних НАТО-станаца као аргумент за источну Украјину да се припоји Русији, као и Крим. Референдуми би могли бити искоришћени као предложак за додатне санкције. А изнад свега, Москва је расположена да предупреди било какве лажне заставице.[2]

Такође, Москва није напустила своју чврсту позицију од почетка; пре председничких избора су потребне уставне промене у правцу федерализације и више власти за, углавном аутономне, провинције. То се неће десити скоро, ако се уопште деси.

Са НАТО хунтом у Кијеву, која прави апсолутни хаос у „владању“, Међународни монетарни фонд већ изводи представу разарајућег капитализма. Русија смањује трговинске и енергетске субвенције, а покрет федерализације расте из минута у минут после масакра у Одеси – па је Украјина тако апсолутно затрована да Москва има неограничено време на својој страни. Путинова стратегија је заиста као да се „Тао Те Чинг“ спаја са „Умећем ратовања“: гледати ток реке, дајући довољно конопца непријатељу да се обеси.

Или си с нама или против нас

Путин је, питајући људе у региону Донбаса да одложе референдум – који ће се одржати у сваком случају[3] – покренуо жестоку дебату, у источној Украјини и широм Русије, у вези с могућом издајом Москве оних који говоре руски у Украјини.

Уосталом, НАТО-неолиберална, нео-фашистичка хунта је покренула „анти-терористичку операцију“ против просечних Украјинаца – где чак и терминологија долази право од Чејнијевог режима: „или си са нама или против нас.“

И опет мајстор дезинформисања – ко би други – амерички државни секретар Џон Кери, који је „веома забринут напорима про-руских сепаратиста у Доњецку, у Луганску да организују, искрено говорећи вештачки и лажни референдум о независности 11. маја“. То је „кримска шема опет и изнова и ниједна цивилизована нација неће признати резултате таквог лажног напора“.

Безнадежно је очекивати да Кери зна о чему говори, али ипак: људи у Донбасу нису сепаратисти. То су просечни Украјинци (фабрички радници, рудари, трговци, сељаци) који су продемократски, против НАТО хунте и – врхунски им је злочин што причају руски.

Успут речено, не морате да будете Томас Пикети да препознате ово као школски пример класне борбе: радници и сељаци против олигарха – олигарси тренутно у савезу са НАТО хунтом, неки постављени за регионалне губернаторе, а сви планирају да остану на власти и после избора 25. маја.

Људи у Донбасу желе федерализам са јаком аутономијом у својим провинцијама. Они не желе да се отцепе од Украјине. Против оне, од САД прописане а од Кијева изведене „анти-терористичке“, акције – они имају своје народне одборе за одбрану, локална удружења и наравно, милиције. А изнад свега „лажни“ референдуми апсолутно јасно показују да они неће прихватити никакву централизовану, од олигарха – заражену хунту.

Референдуми ће се одржати и биће одмах игнорисани НАТОстанске комбинације. Двадесетпетомајски председнички избори ће се одржати у сред „анти-терористичке операције“ против скоро половине становништва – и биће признати као „легитимни“ од НАТОстанске комбинације.

Шта је следеће, после овог космички срамног понашања „цивилизованог“ Запада?

Ништа неће учинити да страховита мржња НАТО-неолибералне неофашистичке хунте и њихових присталица из западне Украјине, „неонацистичког Бандерастана“, према источном Донбасу престане. Али онда, за неколико месеци, сви Украјинци ће на својој кожи осетити шта им је ММФ припремио, без обзира на локацију. И чекајте да видите, ако нови председник – био то чоколадни милијардер Петро Порашенко или корумпирана „света Јулија“ Тимошенко – не плати Гаспрому рачун од 2,7 милијарди америчких долара.

Још једном, Путин не треба да „нападне“ било кога. Он зна да то није начин да се „спаси“ источна и јужна Украјина. Он зна да ће људи у Донбасу загорчати живот НАТО хунти и њеним 25-мајским изданцима. Он зна када Кијеву треба готов новац – не тренутни ММФ-ови поробљавајући кредити – а нико при здравој памети у политичком ослабљеној ЕУ неће хтети да га обезбеди. Нико неће желети да спасава пропалу државу. И Кијев ће морати да мољака још једном за помоћ од Москве, која му је прво и последње уточиште.

Лао Це Путин је далеко од тога да матира. Он може и хоће да чека. Империја ће наставити да ради оно што најбоље ради – изазива хаос – чак и кад умерени Европљани, искључујући Меркелову, покушају да смире ситуацију. Па, бар су молитве Вашингтона су услишене. Узело је времена, али је коначно пронађен нови баук: Осама бин Путин.

Пепе Ескобар је бразилски истраживачки новинар и аутор књига: Globalistan: How the Globalized World is Dissolving into Liquid War (Nimble Books, 2007), Red Zone Blues: a snapshot of Baghdad during the surge (Nimble Books, 2007), и Obama does Globalistan (Nimble Books, 2009)

Asia Times Online (ATol) je двојезични (енглеско-кинески) Интернет магазин, стациониран у Хонг Конгу и Тајланду

Са енглеског посрбио: Владимир Бојовић

Опрема и наслов: Стање ствари

[1] Putin-Burkhalter talks: an elusive chance for Ukraine, Oriental Review, May 8, 2014.

[2] Ukrainian forces prepare provocation against Russia in Donetsk, Voice of America, May 6, 2014.

[3] 2 southeast Ukrainian regions to hold referendum May 11 as planned, RT, May 8, 2014.

Categories: Посрбљено