„У име народа! – репресија у Србији 1944-1953“ назив је музејске изложбе о вишедеценијским табу темама из комунизма.
У изложби испричане приче обичних људи
Документи, фотографије, аудио, видео материјал, филмови… од средине априла у Историјском музеју Србије казују о обичним, малим људима који су страдали у времену револуционарног терора.
– Један дан на робији могао вас је деформисани за цео живот. Убијали су бога у људима, многи су нестајали преко ноћи – наводи др Срђан Цветковић, историчар и аутор.
Идеја је настајала годинама кроз рад на докторату, као и кроз истраживања Државне комисије за тајне гробнице.
Др Цветковић са једним од аутентичних експоната
– У згради у којој је Историјски музеј Србије након Другог светског рата био је Централни комитет, једно време Озна, а онда и Музеј револуције, тако да је по самој карми ова зграда била предодређена за ову поставку – додаје др Цветковић.
Петокраку са градске скупштине је управо пред тим вратима 21. фебруара 1997. оставио Зоран Ђинђић. И она ће сада дочекати посетиоце уз фотографије сељака Чедомира Јеринкића лево, и писца Борислава Пекића, десно.
Уз карту ће сваки посетилац добити куглицу за гласање, униформисани ознаш контролисаће да свако и искористи своју грађанску дужност, а онда ће преостати избор који путоказ пратити и у коју од четири сцене прво ушетати.
САЛА КАО СУДНИЦА
Посебна сала уређена је као судница из оног времена, и ту ће и гости из република бивше Југославије и земаља источне Европе представљати своја искуства и истраживања. Једна целина изложбе приказује страдања и услове у војвођанским кулуцима, а друга оно што се дешавало на Голом отоку. Први пут биће приказано око 70 фотографија, али и ексклузивни снимци и сведочења, слике које су урадили голооточани, као и макета са свим справама за мучење.
– Прва сцена посвећена је култу личности, а из ње право се улази у другу тематску целину посвећену ликвидираним људима без суђења. На гробовима ће се налазити личне ствари оних који су ликвидирани, са дирљивим посветама, а пронашли смо и књигу “Ана Карењина” са шифрованим порукама. На средини ове сцене је мапа тајних гробница у Србији – наводи саговорник.
Трећа сцена бави се политичким затвореницима и условима у затворима.
– Биће изложена база докумената, као и поименична база лица 56.000 страдалих у време ликвидација 1944-1945. – додаје др Цветковић.
Симулација: Интерактивна судница
На изложби ће се наћи и ћелија Драгољуба – Драже Михаиловића, са његовим личним стварима. Поред Дражиних наочара, мапе, торбе, двогледа и муштикле, биће приказан и снимак са суђења.
Вук Цвијић, Соња Шуловић
Фото: D. Goll
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ Трибина “У име народа – репресија у Србији 1944-1953″
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар