Др Слободан Чикарић: Због НАТО бомбардовања Србију ове године чека експлозија малигних тумора

natobombardovanje-fvУ неким проценама домаћих стручњака наводи се да је у бомбардовању на територији Србије искоришћено око 10 тона осиромашеног уранијума.

Иако се о употреби забрањене муниције ћутало током и после бомбардовања, од 2000. се то питање покреће и ван граница земље, док данас здравствени радници упозоравају на драстично повећан број оболелих од леукемије, лимфома и различитих облика тумора. 

Тек после жестоког притиска је добијено признање да је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, али од званичника са Запада нико никада није потврдио везу са повећаним бројем малигних обољења.

Из НАТО су на питања о коришћеној муницији 2001. поручивали да „не могу да коментаришу“ повезаност употребе осиромашеног уранијума са смртним случајевима војника који су били у мисијама у БиХ и на Косову, јер се „научним студијама баве друге институције“.

Пентагон је био конкретнији, па је 2001. саопштено да није доказано штетно деловање осиромашеног уранијума.

Међутим, италијански војници који су били у мисијама НАТО директно су повезали осиромашени уранијум са драстично увећаним бројем појаве тумора у трупама, због чега су покренути и судски процеси.

Недавно су то питање покренули и војници из других земаља чланица НАТО, а о томе се у неколико наврата говорило и у Европском парламенту.

Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут“ објављени прошле године показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома у Србији повећан за 110 одсто, док је број умрих од ових болести повећан за 180 одсто.

Председник Друштва Србије за борбу против рака професор Слободан Чикарић је то директно повезао са НАТО бомбардовањем и навео да Србију ове године чека „експлозија солидних малигних тумора“.

„Пратили смо кретање малигних тумора од 2001. године до 2010. године и уочили да је појава малигних леукемија и лимфома повећана за 110 одсто, док је учесталост појаве свих тумора заједно и леукемија и солидних тумора повећана за 20 посто“, казао је Чикарић прошле године, истичући да се болест не јавља одмах по дејству канцерогене материје.

Чикарић је рекао да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме износи у просеку седам и по година, док је за солидне туморе – карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева.. тај латентни период у просеку износи петнаест година.

„Наша истраживања су показала да се од 2001. до 2008. године број новооболелих од рака повећавао за два посто, да би 2009. године у односу на 2008. био повећан за шест одсто, а 2010. у односу на 2008. десет посто. То нам је знак да идуће године можемо очекивати експлозију солидних малигних тумора, као што се десило 2006. године са леукемијама и лимфомима”, нагласио је Чикарић.

Он је навео и да су Грци и Бугари у мају и јуну 1999. слали извештаје да је зрачење код њих 30 пута веће у односу на природни фон, он је додао да је то доказ да су тоне радиоактивног отпада расејане по читавом простору Балканског полуострва.

Извештаји подношени у годинама после бомбардовања су били предмет рада новинара Роберта Џејмса Парсонса, који је у више наврата писао о наоружању који су користили САД и НАТО.

Парсонс је у француском месечнику „Монд дипломатик“ под насловом „Велика, прљава тајна САД“ објавио истраживање у коме наводи да је Пентагон приликом интервенције на Косову тестирао ново наоружање, као и да се „хвалио“ употребом муниције са осиромашеним уранијумом.

Недавно се о Парсонсовим радовима говорило и на Косову, где је ова тема дуго била потпуно неприметна.

Портал Газетаекспрес је овог месеца објавио да су УН сакриле извештај шефа мисије за просторни програм УН, по ком је НАТО на Косову 1999. бацио 10 тона осиромашеног уранијума.

„У извештају Бакарија Кантеа наводи се да се бомбардовање десило у време сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је резултирало последицама у целом ланцу исхране. Као последица тога будуће генерације су изложене повећању броја оболелих од рака, леукемије, абортуса, деформација новорођених беба“, наводи „Експрес“.

gr-uranijum

Прилог „Гласа Русије“ о осиромашеном уранијуму

Делове тог извештаја је раније објавио Парсонс, који је „Вечерње новости“ рекао:

„Сваки значајнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП (Програм Уједињених нација за животну средину, чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су заправо тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин.“

Парсонс тврди да је у то време спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију.

„Тим УНЕП је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама, и сам сам трпео велике притиске због тога. У то време још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи“, прича Парсонс.

Чишћењем терена бавили су се Институт „Винча“ и војска, а научни саветник Илија Плећаш каже да је тај посао започет тек 2002. године.

Он тврди да је муниција коришћена на југу Србије, да су чишћене локације Рељан у општини Прешево, Пљачковица крај Врања, Братоселце и Боровац на територији Бујановца.

И тај тим, као и неколико других истраживања наводи да забрањена муниција није коришћена северно од Врања.

Ипак, стручњаци упозоравају да су неки терени трајно загађени, као и да се загађење шири по Србији, али и по околним земљама.

„Тај уранијум се прво претварао у прашину која је ношена ветром по целој Србији, али и по целом Балкану, чак је стизала и у Авијано, одакле авиони носили бомбе. Након тога честице прашине су се таложиле на земљу и тако доспевале у површинске воде, биљке и животиње и улазиле у ланац исхране“, навео је Чикарић.

Иако се о томе говорило у јавности, у Србији нико није покушао да покрене наплату ратне и еколошке штете због коришћења муниције са осиромашеним уранијумом.

Током 78 дана бомбардовања тоне осиромашеног уранијума бачене су углавном на Косову и рубном подручју Пчињског округа, наводи Чикарић.

(Б92)

Малигно таласање

Најбоља радио информативна емисија „Таласање“ (водитељка Зорка Ђукановић) је 18. фебруара 2014. била посвећена здравственом систему на Космету по недореченом Бриселском споразуму.

Др Небојша Србљак из Косовске Митровице, његови су из Гораждевца, по повељама 1000 година уназад на тој земљи, навео је податак да је већ 2001. нађена двоструко већа (200%) повећана инциденција малигних болести, али су наши политичари то заташкали.

Проф. Анђелковић, неонатолог из Приштине, сада у Здравственом центру у Грачаници, говорио је о повећаним дечјим малформацијама и малигним обољењима. Слично је и , наравно и у албанској популацији, највише на у Метохији, али су тамо направљене скупе приватне клинике у којима имају савремене апарате, али не знају да их користе, па Албанци лијече децу у централној Србији, Македонији, Турској…

Идеја да се направи заједнички скрининг тумор маркера становништва Косова, није прихваћена, али се зато праве проблеми српској страни око снабдијевања лијековима. У српско-српским односима сазнасмо да још нема ангио сале неопходне за лијечење инфаркта срца због наших главешина, а Медицински факултет у Митровици и Здравствени центар (планирани Клиничко-болнички центар) нијесу настали због сујета ко ће бити начелник одељења итд. Професори тезгаре, у групама на интерној медицини је по 30 студената, не може се тако научити ништа.

Др Србљак предлаже интегрисање здравственог система Митровица-Грачаница-Ранилуг- Штрпце. Али нико не зна како ће се спроводити фамозни Бриселски споразум. А вријеме полураспада уранијума траје и траје…

Приредио: Александар Живковић

(Стање ствари)

Петнаеста годишњица НАТО бомбардовања

Навршава се 15 година од почетка НАТО бомбардовања. Дан сећања на жртве страдале у бомбардовању биће обележен низом комеморативних скупова. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 15 година. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Како је сниман филм ЗАШТО руске ТВ „Russia Today“

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ  интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Сећање и помени жртвама бомбардовања

Низом комеморативних скупова широм Србије ће бити обележен дан сећања на жртве бомбардовања.

Председник Томислав Николић ће положити венац код споменика страдалима у Варварину, где је у бомбардовању моста погинуло десет људи. Премијер Ивица Дачић положиће венац на београдском брду Стражевица, које је због војног значаја било један од најжешће бомбардованих циљева током вишенедељне кампање НАТО.

Министар одбране Небојша Родић положиће венац у Врању код Спомен-обележја погинулим војницима, полицајцима и грађанима, а начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић посетиће касарну „Стефан Немања“ у Рашки.

Представници Привременог органа града Београда пошту погинулима одаће крај гроба Милице Ракић у Батајници, код Споменика жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. на Савском тргу, код Спомен-обележја погинулим гардистима и пацијентима КБЦ „Драгиша Мишовић“, код Спомен-обележја „Зашто“ на Ташмајдану и на Стражевици. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић венац ће положити у касарни „Југовићево“.

У Цркви Светог Марка и свим православним храмовима биће служен помен жртвама НАТО бомбардовања, а скупове поводом годишњице почетка бомбардовања обележиће и неколико странака.

(РТС)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s