Загребачки Јутарњи лист: Испуњен кључни услов за канонизацију, Степинац ће убрзо бити проглашен светим

РИМ – Бл. Алојзије Степинац убрзо ће бити проглашен светим.

jutarnji-stepinac

Префект ватиканске куријалне Конгрегације за каузе светих кардинал Ангело Амато рекао је у понедјељак навечер на миси у римској хрватској цркви св. Јеронима, приликом обиљежавања Степинчева, да је надлежна лијечничка комисија утврдила случај чудесног оздрављења по заговору бл. Степинца, те да је о томе обавијестио папу Фрању.

За проглашење светим некога од блаженика увјет је, међу осталим, једно Божје чудо по заговору тога блаженика након проглашења блаженим.

То је био и посљедњи увјет у каузи канонизације Алојзија Степинца. Сада слиједи одлука пленума Конгрегације те Папин декрет, којим ће се утврдити и датум канонизације, након којега ће универзална Католичка црква штовати Степинца као свеца.

Надбискуп Бозанић: „Степинац је дубоко утиснут у живот хрватског народа“

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић вечерас је предводећи мису на Степинчево у загребачкој Првостолници, истакнуо како су Црква и хрватски народ нераздвојно обиљежени животом и светошћу блаженога Алојзија Степинца.

„Блажени Алојзије је дубоко утиснут у живот хрватскога народа“, рекао је Бозанић нагласивши како је Степинац постао симболом хрватскога католичког идентитета.

Загребачки надбискуп подсјетио је на ријечи блаженога папе Ивана Павла ИИ. да је хрватски кардинал Алојзије Степинац компас за оријентацију сувременом човјеку. Главне су му одлике биле вјера у свемогућега Бога, праштање, љубав и јединство с Петровим насљедником, казао је.

Кардинал Бозанић подсјетио је да се блажени Алојзије Степинац посебно заузимао за обитељ као темељ друштва.

Оцијенио је да је хрватски народ од комунистичкога тоталитаризма до данас прошао процес сазријевања, у којем је схватио како је једино Бог врховни јамац појединачнога и народног достојанства.

Бозанић је истакнуо да је Степинац полазиште од којега треба почињати, те учвршћење и надахнуће како би се отворила будућност.

Хрвати чувају своју меморију и свијест о достојанству које су бранили – „још од борбе за криж и слободу златну“.

„Хрвати знају како се та слобода брани, они поштују благдане и нерадну недјељу те часте Пречисту Богородицу Марију“, подсјетио је кардинал Бозанић, нагласивши како на тај начин доводе у склад начела обитељскога живота, што је саставни дио хрватскога идентитета.

Загребачки надбискуп оцијенио је такођер да се покушавају реинтерпретирати поједини дијелови повијести, из којих се искључује наша повијест.

Наш народ има своју душу и свијест коју носи у себи, и треба бити с народом да би се осјетило то било и народна свијест, рекао је кардинал Бозанић.

Додао је како је за истраживање, осим оспособљености, потребно и поштење те да унаточ мноштву глобалних, обликованих и издиференцираних информација, и даље мало знамо о оному што се догађа.

„Такве информације народу нуде илузије и убијају наду“, казао је кардинал Бозанић, додавши да се хрватски народ то већ научио препознати и њима се отхрвати.

Истакнуо је како се то посебно односило у недавној борби за достојанство обитељи те борби против увођењу у школски одгој и образовање програма који доводе у питање достојанство обитељи.

Црква не може и неће остати по страни када је у питању обитељ. Хрвати не живе лаке тренутке, али не треба се препустити забораву и страху, закључио је кардинал Бозанић.

Инослав Бешкер

(Јутарњи лист, 10. 2. 2014)



Categories: Вести над вестима

2 replies

  1. “Надбискуп Бозанић: `Степинац је дубоко утиснут у живот хрватског народа`”. Кардинал Бозанић је двоструко у праву: не само у живот хрватског народа, него и још дубље – у смрт српског народа. То треба памтити. Мислим да је веома добро што Римокатоличка црква планира да Степинца прогласи светим ( и то што пре – то боље). Тај чин би требало умногоме да осветли пут ка екуменизму и покаже његову перспективу: а то би – бар за СПЦ требало бити више него јасно. Ако СПЦ има мозга, кичму (и још неке делове анатомије који су за то неопходни) – као што их нема, требало је и пре – али, сада је последњи тренутак да Ватикану стави јасно и гласно (и то јавно) на знање да оног тренутка када папа Франциско потврди ту одлуку, престају сви контакти са римокатоличком црквом на свим нивоима, и СПЦ се повлачи из покрета екуменизма. Када би постојала и међуправославна солидарност (као што не постоји), требало би и да то учине све православне цркве.

  2. Направио сам грешку у Бозанићевој титули. Он је, за сада, само надбискуп – али има времена, напредоваће тај. На добром је „степиначком“ путу са подршком његове цркве прогону ћирилице у Хрватској.

Оставите коментар