Удружење „Српска азбука“ тражи да држава врати Србима ћирилицу по Уставу

azbuka-200Захтев Српског националног удружења СРПСКА АЗБУКА Заштитнику грађана Републике Србије да се српском народу омогући остваривање права на национално писмо – ћирилицу и да се поштује члан 10 Устава Републике Србије

Српско национално удружење

СРПСКА АЗБУКА

Београд, Недељка Гвозденовића 10

Т.Р. 295-1245502-46

Т/ф 301 70 85 063 234 814

p.invest@eunet.rs

Бр.071/13

31.11.2013.

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРЕДМЕТ: Захтев за остваривање права српског народа на своје национално писмо – ћирилицу

Силе Запада распарчавају Србима државу, али она не заштићује ни оно што би могла – национални идентитет, на првом месту језик и писмо. Напротив, она замењује српску ћирилицу хрватском латиницом у српском језику. Тиме крши уставно право Срба из члана 10 Устава, који гласи :

 „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

 Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“

azbuka-1По тумачењу легендарног професора права академика Лукића, смисао уставног именовања ћирилице службеним писмом је да се она после распада Југославије врати српском народу као једино његово национално писмо. По њему, службено је све оно што није приватно, а тај принцип се примењује у Хрватској и у БиХ.

У Србији се држава брине само о правима националних мањина, па није никакво чудо што потпуно занемарује своју обавезу да чува и брани ћирилицу, један од најважнијих српских националних симбола, од њеног све већег потискивања из јавног живота. И то као нигде другде у свету, како је јавно посведочио вечни министар Расим Љајић. Чак председник државе јавно подстиче да се свако изјашњава како хоће, што подразумева и признавање нових језика. Истовремено, после доношења Устава почело се јавно радити против враћања Србима њихове ћирилице, па су се у Србији појавиле овакве поруке на скупим билбордима: ЋИРИЛИЦА ИЛИ ЛАТИНИЦА? И АЗБУКА И АБЕЦЕДА. У потпису Центар за толеранцију – Расим Љајић. То је лажна толеранција наслеђена из Југославије, која подразумева да се само Срби одричу свога, да би другима било комотније.То је српски народ хтео да прекине, па се на референдуму за Устав изјаснио само за ћирилицу у српском језику. Тиме јој је вратио карактер српског националног писма, који му је био одузет у време језичког заједништва са Хрватима, кад се језик није звао српски, него српскохрватски.

Сваки покушај из народа да се примени уставно право Срба на своју ћирилицу у јавном животу, бива нападнут од оних Срба за које хрватска латиница у српском језику „нема алтернативу“, а и од разних „адвоката“ националних мањина. Као у Новом Саду приликом увођења ћирилице у градске аутобусе, кад се мањине не буне зато што им је тиме ускраћено неко њихово право, него им само смета ћирилица у српском језику.

Срби су и у овом времену добијали батине због тражења права на коришћење свог писма, као она двојица одборника Скупштине општине Пријепоље, када су тражили скупштинске материјале на ћирилици па били избачени из сале.

Чињењем против, и нечињењем за ћирилицу, власт гаси у српском народу вољу за неговањем родољубља и пружањем отпора рушењу његовог идентитета и државе, спроводећи стари, необјављени, титоистички, државни програм латинизације Срба, што се огледа у следећем :

1. Државни руководиоци уопште не спомињу ћирилицу, па ни кад се она чекићима забрањује Србима у Хрватској, јер су њеним занемаривањем у самој Србији показали да је не сматрају за српску националну вредност. Тиме су испољили недораслост и небригу за трајање српског народног имена. Док је ћирилица као симбол српства могла бити повод за мобилизацију читаве Хрватске, укључиво и Римокатоличку цркву, против права Срба на своје писмо, и то упркос Уставу Хрватске и декларисаним европским вредностима, ћирилица се у самој Србији не користи као ујединијући чинилац у свенародном отпору свом уништавању. А какво је то право Срба против кога је устала Хрватска, кад је незамисливо да Србин може своју фирму обележити ћирилицом. Нико у Србији не тражи да се поступи реципрочно према њеним Хрватима, него само то да државни руководиоци позову народ и омогуће му да користи свуда своје национално писмо у свом језику. Да му кажу да је то само ћирилица, и да ће она после дугог српског лутања у југословенству и комунизму бити враћена српском народу, сагласно и са његовом хиљадугодишњом ћириличком културом и са Уставом.

Опредељење државних руководилаца за хрватску латиницу у српском језику исказано је на најстрашнији начин на минулим изборима на Косову и Метохији, када је латиничким изборним листићима послата порука српском народу да свој идентитет у туђој држави не треба чувати ћирилицом.

Државна власт ствара лажно уверење у јавности да латиница нема алтернативу – јер се “са ћирилицом не може у Европу“, иако је тамо већ неколико година Бугарска са својом ћирилицом, па чак и на ЕУ монети.

2. Држава је финансирала и дозволила употребу у српској просвети Правописа српскога језика Матице српске из 2010. г. (главни редактор проф. Мато Пижурица у име Матице; главни рецензент академик Иван Клајн у име САНУ), који је неуставан и антисрпски због правописне норме да је и латиница стандардно писмо српског језика. Образложење у правопису је да је ова латиница остатак из „српскохрватског језичког заједништва“. Тиме је потписана смртна пресуда ћирилици, јер два писма у пракси, у свакодневној употреби не могу опстати у једном језику. Зато је лажно свако залагање за српску ћирилицу уз хрватску латиницу, јер тако у свету нико други не ради. Потребу за остајање хрватске латинице у српском језику Пижурица правда ставом да су два писма српско богатство, и речима да је ово 21. век! Тј. да ћирилица више не може битисати самостално. Истовремено Клајн говори истину када каже да то није богатство него баласт и да је борба ћирилице и латинице већ завршена победом латинице, што значи да нуди капитулацију ћирилице и Срба.

srpska_azbuka_logo

3. Све државне структуре, почевши од кабинета Председника државе и председника Владе, крше уставну одредбу о језику и писму својим представљањем на Интернету и хрватском латиницом у српском језику.

4. Министарство просвете крши Устав применом правописа из кога се учи да Срби имају два писма.

Не може бити српска просвета она у којој се латиница не учи у мери да се овлада њеним коришћењем, него у мери да она замени српско национално писмо.

На обраћања удружења грађана Министарство је одговарало реда ради у две реченице, уз латинички потпис несмењиве Весне Фила.

5. Државни факултети су узор приватним факултетима у десрбизацији Србије неуставним латиничењем српске младости, чиме се латиница намеће као модерност и будућност, а ћирилица као превазиђена ствар прошлости.

6. Министарство унутрашњих послова понижава српски народ давањем предности хрватској латиници, па се ћирилички лични документи могу добити само после вишемесечног чекања и малтретирања.

На регистарским ознакама возила је хрватска латиница, уместо да је на њима комбинација бројева и слова која су иста у ћирилици и латиници, по угледу на Грке и Бугаре, па чак и БиХ.

7. Министарство правде и државне управе не реагује на кршење Устава у правосуђу тиме што судови достављају учеснику у спору поднеске друге стране на хрватској латиници.

8. У држави Србији већ одавно не постоје ћирилички технички пројекти за објекте који се у њој граде. Чак се и у јавним набавкама користи туђе писмо.

10. У здравству Србије готово апсолутно влада хрватска латиница, а надлежно министарство игнорише протесте удружења грађана.

11. Не може бити већег понижавања српског народа од стране сопствене власти него кад у држави у којој је у службеној употреби ћирилица нема производа представљених тим писмом. Чак је донет и неуставан Закон о трговини у коме стоји да роба мора бити означена српским језиком – ћирилицом или латиницом, уместо на српском језику само ћирилицом.

12. Држава Србија има пошту са потврдом о слању пошиљке на којој су исписане ове речи : SRBIJA, Bogatić, POŠTA. Баш као у Хрватској, само што је тамо све именовано као хрватско, пa стоји HRVATSKE POŠTE. У Пошти Србије већ су и њене књиге о разним евиденцијама латиничке, а игнорисање протеста удружења грађана значи да ће ускоро све бити у хрватском писму.

13. Српски народ је једини ћирилички народ на свету коме његова држава није омогућила да може набавити ћириличке рачунаре и мобилне телефоне.

14. Српским народ је једини народ на свету коме су његови лингвисти наметнули као стандардно и туђе писмо равноправно са домаћим, а „његова“ држава снабдева школе само рачунарима снабдевеним тим наметнутим туђим писмом.

15. У држави Србији постоје телевизије с националном фреквенцијом које у српском језику користе само хрватску латиницу, уместо само српску ћирилицу. Ћирилица се на њима може видети само у случајевима који асоцирају на заосталост и примитивизам.

16. Држава Србија има своју лутрију, која користи искључиво хрватску латиницу.

17. Држава Србија је већински власник предузећа ТЕЛЕКОМ СРБИЈА, које у свом пословању користи искључиво хрватско писмо.

18. Престони град Београд је предводник у латинизацији Срба са обе стране Дрине.Већ на његовом аеродрому нема ни слова ћирилице, а његов културни центар исписан је хрватским писмом.

Он има огромну спортску арену која је обележена енглеским и хрватским алфабетом, али не и српским националним писмом. У време кад је народ гладан, у њему се ћириличке табле са именима улица замењују новим, да би се на њима могла угнездити и латиница. Тај тренд се шири по целој Србији, док нико не дира табле на којима је само латиница.

У њему су Привредна комора Београда и Привредна комора Србије које се на Интернету представљају хрватском латиницом у српском језику, и тим писмом комуницирају са српском привредом. Прва је одговорила удружењу грађана да ће да настави са коришћењем латинице у српском језику, а друга уопште није одговорила.

19. На домаћим спортским такмичењима даје се готово апсолутна предност хрватској латиници.

Ретки а драгоцени светли примери:

а) Београдска аутобуска станица БАС у потпуности примењује Устав Србије.

б) Инжењерска комора Србије је прихватила сугестије овог удружења грађана, па ће користити само ћирилицу у српском језику. Чак и на рекламама у свом часопису.

Овај допис биће умножен и дељен народу, јер антисрпски медији крију од њега истину о ћирилици. Управо због необавештености народ је преварен од стране своје „елите“, нарочито лингвиста, да је српска и латиница, па се још и чуди бризи за ћирилицу, јер „ако пропадне она, остаће нам наша латиница“.

Такође се надамо да ће ово писање изазвати стид макар код универзитетских професора због тога што им је добра оваква ћуталачка САНУ у време издаје свега што је српско. Или,стасали у југословенству и комунизму, не разумеју поруку честитог проф. др Лазе М. Костића да је свако писање Срба латиницом антиспрпски чин. Дуго је ћирилица сиротица у Срба, а они не рекоше јавно да не може бити српско писмо оно које је у Србију унето 1915. г. на бајонетима непријатељске, аустроугарске, оружане силе. Оно је било српско само онда када је Србима била забрањена њихова ћирилица, као у време Марије Терезије, цара Франца Јозефа, и Павелића.

И само ћутање професора значи прихватање окупације српских земаља туђим писмом, а они ретки који су се огласили учинили су то само у својим књигама, определивши се за два српска писма. Што значи да су за хрватску латиницу.

На питању своје ћирилице Срби ће показати да ли могу повратити самопоуздање и национално достојанство, јер српска ћирилица не може опстати без ангажмана државе и свих њених научних, стручних и школских институција – или ће окупациона хрватска латиница, наслеђена из аустроугарске окупације Србије (1915-1918), југословенства и комунизма, свакодневно сведочити о коначном српском поразу.

ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ – БИЋЕ И СРБА

С поштовањем,

Председник: Проф. др Зоран Милошевић



Категорије:Аз и буки

6 replies

  1. То говори више о нама (Србима) као народу, него о неком министру и државној бирократији. Сваки цивилизован народ поред , материалне ексистенције, брине и негује своју културу, за нас и ћирилицу (писмо које је угрожено) као основу културе. Обзиром на наш однос до ње, може се поставити питање: Дали уопште припадамо културним и цивилизованим народима.
    У свакој правној држави је устав највиши правни акт и за државне службенике нема дилеме дали га поштовати или не МОРА СЕ ПОШТОВАТИ, онај ко мисли радити тај посао.
    Ови су сада и добри кад допуштају да радиш (пишеш) како хоћеш. Некада је заузимање за ћирилицу била богохулна радња, као оно у Крушевцу (срце шумадије) кад је један радник захтевао да му се материали за раднички савет достављају на ћирилици, дисциплински и партијски одговарао ….. Шта друго рећи него колективна шизофренија. Не за онога ко је предлагао дисциплински поступак, него за колектив, који је то подржао.
    Све дотле док се у држави Србији не буде сматрало и третирало да онај који службено не поштује 10. члан Устава Србије и не користи ћирилицу, сматра НЕПИМЕНИМ (као што то важи у свим правним и цивилизованим државама), не можемо очекивати видљивији бољитак.

    Свиђа ми се

  2. Удружење „Ћирилица“ оз Новог Сада за целину српског језика у потпуности подржава овај изузетно добро образложен захтев заштитнику грађана да све што је у његовој надлежности учини како би Срби, макар у Србији, остварили своје основно људско право на српски језик са српским писмом, а не да и после комунистичке владавине имамо спровођење „испод жита“ латиничење Срба, што је била тежња (и дело) католичких окупатора над Србима. Српске власти и државне институције Србије треба, коначно да науче да се Устав Србије не доноси да бисмо се њиме хвалили, него да га доследно примењујемо. А данас у Србији, бар кад је реч о праву Срба на свој језик са својим писмом ћирилицом, не спроводи се ни у десетак процената. Због тога је данас чудна појава да се у Хрватској српска ћирилица буквално улично чекића свако ћириличко слово, а у Србији се тиме баве српске институције државе и струке у којој је српској азбуци одузета природна сувереност у српском језику уз наметање, уместо ћирилице, хрватског писма.
    То је више недопустиво. Такав пример неуставног понашања према свом писму не постоји ни у једној другој држави на свети..

    Дакле, пуна подршка овом Захтеву из Удружења „Ћирилица“.
    Драгољуб Збиљић, председник Скупштине „Ћирилице“

    Свиђа ми се

  3. ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ У СРБИЈИ ЈЕСТЕ „СЛИКА НАРОДА“ (ђ. Пракљача), АЛИ ЗА ТУ СУ СЛИКУ ПЛАЋЕНЕ САМО ИНСТИТУЦИЈЕ ДРЖАВЕ И НАУКЕ, а н цео народ па је одговорност на њима и оне би морале бити кажњене, а не на народу

    Тачно, како каже Пракљача, да то „говори о нама (Србима) као народу“, то јест, тачно је само то да је то слика запуштеног народа коме су одузели његово писмо у корист хрватског писма. А није тачно да је то мање слика министра и институција. Наиме Срби нису, као наро, себи одузели писмо и нису сами себе полатиничили. То је могло да се уради само преко неодговорних министара, тј. институција државе и, још више, преко научних институција: Матице српске, САНУ, Института за српски језик САНУ и Одбора за стандардизацију српског језика, јер су то једине институције на свету које су свом писму у свом језику (у нашем случају српској ћирилици у српском језику супротставили туђе „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (последње издање Правописа српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 17. Нема тог народа на свету који не би био доведен у заблуду у вези с писмом да је њему насилно стотинама година наметано туђе писмо, користећи и разне досетке, као што је она о „богатству двоазбучја“ после Новосадског договора (1954)..Писмо нити стиже народу преко целине народа, нити нестаје вољом народа. Народ се у школи и у пракси навикава на писмо. И народ се може преко институција одвикнути од свог писма. Срби су, као народ, у дужем времену, а нарочито успешно после Новосадског договора (1954) уз комбинацију насиља, политичких притисака и ширењем заблуда преведени са свог миленијумског писма ћирилице на туђе, наметнуто, латиничко писмо. Латиничење Срба, као народа, није био спонтан, случајан, него давно замишљен и предуго оствариван циљ. Срби, као народ, не могу бити примарни кривци што су га његове рођене власти, његове институције навикавале на туђе као „своје“ писмо. А како ниједан човек нити може нбити има потребу да свој језик стално пише двама писмима, српски народ је усмераван да му се нуди туђе као „своје“ друго писмо, и он је већински прешао на туђе (латиничко) писмо тек кад је од своје „елите“ кроз институције уверен да је латиница такође његово писмо. Народ је тако, смишљено, преведен на туђе писмо. Такав институционалан однос српских власти и научних институција према Србима није нигде и никада до сада примењен у свету. Зато то Пракљачи личи да је то слика „нас Срба, као народа“, а у ствари то је слика власти у Србији и српских лингвиста који имају такав, невиђен до сада у свету, однос према свом миленијумском ћириличком писму. Када би било који народ могао сам да брине о свом језику и свом писму, зашто би бирао институције власти и наузке који о томе треба да врину не беспатно, него за народне паре.

    Свиђа ми се

  4. Откад је у задње две деценије у Србији почело да се поставља питање враћања ћирилице Србима, није било оваквог зналачког иступања у јавности.
    Дате су драгоцене информације, па ко и после читања овог врхунски компонованог текста остане равнодушан према ћирилици, тај се никада неће
    моћи вратити из југословенства у српство. Ово је шамар државној власти и српској интелектуалној елити , ако она уопште постоји . Нарочито признање одајем председнику СРПСКЕ АЗБУКЕ проф. др Зорану Милошевићу, што је стао на страну нејаче ћирилице у односу на латиницу, и што се не стиди да буде Србин.
    Пошто је отишао Ђилас, предлажем удружењу СРПСКА АЗБУКА да се обрати
    привременом руководству Београда са захтевом да се одмах прекине са заменом ћириличких ознака улица новим, на којима су и ћирилица и латиниц.

    Свиђа ми се

  5. Елита ја та која не ваља.
    Пуна подршка.

    Свиђа ми се

  6. Буди СРБИН, пиши ЋИРИЛИЦОМ!

    Војвода КРСТО МИЛОВАНОВИЋ

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s