У најновијем истраживању обављеном код нас показало се да 71% данашњих родитеља сматра да су заслужено кажњени кад су били деца
Јован Мирић
Јован Мирић: Зуби у руци
Године 1966. породица је добила обавештење да је Велимир Поповић одслужио казну у целости и да могу да дођу и преузму његово тело, будући да је преминуо 1951. године
Јован Мирић: „Изуми чине људе сретним“
Иако су користили разне методе убијања и мучења, временом је усташама то досадило па су обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања
Јован Мирић: Речник за животиње и људе
Повећање сличности у речнику за људе и животиње само је један од аспеката кризе. Системи културних разлика бришу се и доводе до неодређених граница идентитета
Јован Мирић: Усташка понижавања Срба пре убијања
Није то почело тек 1941. године. Није недостајало понижавања ни током деведесетих година прошлог века, а ни касније. А даље?
Јован Мирић: Послушност или нешто друго
Један пример из времена НДХ који баца нешто друкчије светло на проблем послушности
Оливера Драгишић: „Грлом у маказе“ Јована Мирића – геноцид у Јасеновцу и НДХ
Књига „Грлом у маказе“ би се дуго могла описивати, али њена намера није да засени читаоце гадостима на које су усташе биле спремне. Њена функција је да подстакне на даља размишљања, истраживања и писања
Јован Мирић: Псовке и увреде
Срби се представљају индивидуално, док их Хрвати, гледајући податке у псовкама, убијају масовно, колективно
Јован Мирић: Лов дједа Дане
Дједово приповедање доносило је нама унуцима прилику да живо замишљамо Лику, његов завичај и нашу постојбину. То је био наш први биоскоп
Јован Мирић: Ко су ђаци
Родитељи уместо деце раде и постижу колико могу, према свом труду и способностима. Само што се више не зна ни ко су ђаци ни чије су оцене
Јован Мирић: Два жита на главном путу
Командант издаде оштро и неопозиво наређење – или њихови родитељи у задругу, или синови официри напоље из војске
Јован Мирић: Историја једног села кроз имена и надимке
Крајишки надимци настајали су из ко зна каквих згода и незгода, а у бачкој средини њихова грубост и драматичност смањивале су се с генерацијама
Један коментар на текст Ј. Мирића: Темпиране бомбе наше прошлости
Ратиште и стратиште Србија и Балкан тек очекују своја испитивања. Али хајде ти, учини нешто да се приближиш себи. Нико ти то не може забранити, пише коментатор с надимком љх
Јован Мирић: „То ни у сну нисмо могли да сањамо“
Исти облици насиља, уз стално иновирање, прате српски народ практично кроз цео XX век. Није се променила ни наша наивност
Јован Мирић: Вера и нада на путу смрти
А џелат који интенданту Павла Ђуришића Радојици Бацковићу пребацује веру у Енглезе носио је – као и други партизани који су их спроводили, везивали и убијали – нову енглеску машинку
Јован Мирић: Сећање на памет
Памет, изгледа, постаје све распрострањенија. Налазимо је код ствари, код паса и у министарству, али је, корак по корак, све даља од себе саме
Јован Мирић: Две мајке, две клетве
Док мајка Јевросима својом наговештеном клетвом нормативно дефинише свет, мајка бега Љубовића само обезбеђује опстанак свом сину у свету какав јесте
Јован Мирић: Кабинет 257
Кабинет професора Бошка Поповића на Филозофском факултету био је институција у институцији – место слободног разговора на све теме и српски пункт
Јован Мирић: После кише
Нисам могао а да не запазим ово „молим те“, као израз обртања улога родитеља и детета. Зашто ова мајка, одрасла особа, моли своје дете?
Јован Мирић: У шетњи
Суштина доброг васпитања је да дете временом постане кадро да спроводи своју вољу подвргнуту моралним правилима и дугорочним циљевима у животу
Јован Мирић: Искати и хтети – прозор у промене
Реч „искање“ се упућивала деци: „Ишти од бабе“, „Ишти у оца“… Децу на селу нису учили да се обраћају са „молим“ – сматрало се то понижавајућим и за дете и за родитеља. Децу су у граду учили да се обраћају мољењем
Јован Мирић: Артиљеријски речник
Људи који често користе КАТАСТРОФА, ТОТАЛНО и АПСОЛУТНО, ДЕФИНИТИВНО и ФЕНОМЕНАЛНО, осиромашују не само свој речник и ум, него им је и душа упростачена
Јован Мирић: Поређење америчких и совјетских цртаних филмова за децу
Сви Дизнијеви ликови добили су пре Првог рата код нас домаћа, српска имена. После рата, међутим, Мика Миш је задржао своје енглеско име, Мики Маус
Јован Мирић: На прелазу
Мајка се чак није ни осврнула на то што је дете, које она подучава, њу зауставило пред аутом. Ни захвале ни похвале
Јован Мирић: Лутке и друге играчке
Некада су се девојчице кроз игру с ондашњим играчкама припремале за улогу мајке и домаћице, а дечаци за улогу оца и домаћина – за бригу о својима
Јован Мирић: Мали дневник
„Мали дневник Великог брата“ – таква је природа емисије на РТС, тј. корупције деце показивањем на ТВ, када их одрасли узимају као пуко средство своје забаве
Јован Мирић: Радост на сва уста
Девојка са рекламе се не радује природно – она намешта израз лица у претерану гримасу, обећавајући девојкама радост ако се докопају рекламираног производа
Јован Мирић: Без коментара 2 (слике из јаме Равни Долац)
Јама Равни Долац, уског грла и широка на дну, дубока је 46 метара, а жене и деца бачени су у њу живи. Неки су, уграбивши прилику, скочили сами
Позив на молитвено сећање: Запалите једном годишње свећу неком убијеном у НДХ
Проф. Јован Мирић предлаже да Срби добре воље нађу некога од убијених за кога вероватно нико не чува сећање и да томе одабраном једном годишње упале свећу
Јован Мирић: Разлике између немачког и хрватско-усташког убијања
Зашто се хрватски усташа задовољава мучењем и убијањем Јеврејина и Рома, а наставља да се иживљава и над мртвим Србином? Зато што нема идентитетски проблем са Јеврејима и Ромима, а има га са Србима
Јован Мирић: Усташка хвалисања, надгорњавања и такмичења
Највеће такмичење, по свој прилици, било је оно приређено у Јасеновцу августа месеца 1942. године. Тада су се у клању Срба такмичили највећи кољачи Жиле Фригановић, Анте Зринушић, Петар Брзица…
Јован Мирић: Примери понижавања Срба у НДХ
Старчевић је поделио све људе у три категорије. Испод њих поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су то усвојиле, иако нису успевали да се доследно држе поставке да су Срби испод животиња
Јован Мирић: Канибализам у НДХ
У јесен 1942. из Загреба је стигло наређење да се обустави проливање крви, па се командант логора 3-ц (Јасеновац – Циглана) досетио: тај део логора био је лишен сваке хране. За неко време појавио се канибализам
Јован Мирић: Праштање
Док је трајао још један рат између Хрвата и Срба, наставило се проповедање праштања. Људи који су заступали идеју безусловног праштања редовно су били несклони да сами опросте неком блиском
Јован Мирић: Пљачкање имовине Срба у НДХ
Однос хрватских власти у НДХ према имовини Срба и Јевреја свакако је део програма затирања ових народа. После покоља Срба по селима и засеоцима широм НДХ по правилу би уследила пљачка