Наше жртве немају резолуције. / Наше истине нико не признаје. / Наше историје не пишу победници. / Наше ципеле нико није пробао. / Наше окове нико ослободио. / Наше молитве нико услишио
поезија
Зоран Старчевић: Упали свећу
Кад скрше светло у помрчину, / и Сина опет гоне распећу, / не грди племе, не куни тмину, / бар једну танку упали свећу
Матија Бећковић: Духовна вертикала
Зашто ми поред раскошних џамија / Синагога Пагода Катедрала / Правимо фаму и надувавамо / Наше цркве и манастире / По заскоцима и пустолинама/ Поготову оне по Косову и Метохији
Ђорђо Сладоје: Позив да се одустане од одустајања
Безнађе је, уосталом, велики и тешко опростив гријех. Зар није лијепо речено – нада нам је дата због оних без наде, каже Ђорђо Сладоје, песник незаслађеног света, заробљен бескрајем
Зоран Старчевић: Врзина у Метоху винском
Дасмо ти траву, сунце на стени, / расти од мора па све до Дрима, / ал виноград припада мени, /вину, деци и славним прецима
Зоран Старчевић: Писмо из Колевке
Не тужите свикли смо на борбу / док је земље месићемо хлеба / за Род главу стависмо у торбу / и век да бдимо где неман вреба
Зоран Старчевић: За гриву се држећи, круг
А кад једном, место сјајна света, / само срцем видиш своје село, / то те назад зову обојица, / Ускок Иво и Мали Радојица, / где и они да одмориш тело
Бранислав Матић: Мамац
Знам да робове збуњује слобода, / но зар стварно мислите / да ме од ове руже, са ове пучине, / у ту шарену тамницу врате / ваше тужне трице и кучине
Снежана Костић: Опрости нам, Господе!
Помиловао их је / по коси, / чекајући стрпљиво / да помилује и нас, / и врати нам, / покајанима, / Косово
Невена Милосављевић: Векови нека суде
Векови нека суде / Ал‘ небеском правдом / С нама ил‘ без нас / Свануће нова зора / Тад Јудине мајке / Лиће најгорче сузе
Новица Тадић: Политичари
Траже нам коже / за њихове чизме и рукавице / На то се своде / сва та лажљива казивања
Момчило Вуковић: Лимес
Пут ка савршенству / Осване / Примиче се / Лимес / Својој / Асимптоти
Витомир Пушоњић: Каки избори каки јади
Ништа ни од шта не мореш разликовати / Ни по изгледу ни по гласу / И сад ћеш ти да разабереш / И тајним гласањем одвојиш / Боље од горега
Милица Боровчанин: Син
Јер су моја леђа јасеновски долови, / Еванђелист вијекова, надлијеће ме суп. / Клином сна подупирем бесмртности клин, / Апостоли истине, чува вас ваш син!
Андреја Мирицки: Свети краљ Стефан Дечански
„Сад је време, Стефане, / ти отвори очи !“ / „Богу хвала на милости / јасно видим Гориочи“
Андреја Мирицки: Обновљење храма Св. Георгија – Ђурђиц
Тада нем проговори, / а слеп, опет, види, / пред моштима Светог – / у палестинској Лиди
Андреја Мирицки: Св. Арсеније Сремац, други архиепископ српски
Као Господ васкрсла / Пећка патријаршија / Православља нашег / непресушни зденац, / моштима сачувао / Арсеније Сремац
Братислав Р. Милановић: Србија данас оличење забатаљене моћи и лепоте – будућа пустиња
Србија је дар Божји који смо нагрдили својим немаром, неодговорношћу, бахатошћу, глупошћу и незнањем. Дата нам је да нас исхрани и одбрани – али ми то више не разумемо. Од ње су нам сви важнији, а само њу имамо
Јелена Ковачевић: Одстојати
Плашим се. / Колико је дубоко, Господе? / Не дај ме, немоћну, Љубав ми треба / да будем стена, / да се одбије
Андреја Мирицки: Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мати им Софија
Рукама својим / венац исплеле, / у Царству Небеском / са Христом се среле
Андреја Мирицки: Септембар свети
Црквена Нова година / данас (14. септембра) почиње, / на радост, спасење / и ОЧЕ НАШ у свитање
Андреја Мирицки: Велика Госпојина
С Неба их, Дјева, гледа, блаженог, рајског лица, / а у гробу где је била / оста само плаштаница
Желидраг Никчевић: Пази, степеник!
Родити смисао свог живота, писати овакву поезију, то може само онај који – као отац из ране пјесме Мирјане Булатовић, сапатник звезде Северњаче – „сочне, животворне плодове прескаче, и гута отрове намењене нама“
Андреја Мирицки: Преображење Господње
Пут је даље Спаса нашег водио, / на Гори је остала вечна лепота, / свак’ ко буде овом стазом ходио / негде биће Тавор, а негде Голгота
Мирјана Булатовић: Смирење
Љубав стално трепти, / често мења правце, / и не смирује се / тај земаљски радар, / зато што Бога / није наћи кадар
Андреја Мирицки: Св. првомученик и архиђакон Стефан
Први, беше, Стефан што за Христа страда. / Бранио је веру, чинио чудеса, / исцељење вернима стиже са Небеса
Андреја Мирицки: Преподобна мати Ангелина Српска
Пристигло је лето ново, / Мати доби Купиново / са синовима ране вида. Процветала Фрушка гора, / светло наде, нова зора / и Крушедол јоште зида
Андреја Мирицки: Св. Пантелејмон
Цар, Пантелејмона, на смрт осуди / док сведочи веру пред хиљаду људи. / Дође, Свети, пред суву маслину, / желећи славу и скору кончину
Андреја Мирицки: Св. пророк Илија
Само у Бога таква је сила / када се рађа пророк Илија. / Видеше људи још чуда многа, / сведочи веру у једнога Бога
Зоран Старчевић: На Опленцу
Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу
Андреја Мирицки: Света Недеља, свети Прокопије
Идолске цареве Недеља расрди, / још жешће своју веру утврди; * Као некад Савле / за Бога знао није, / потом попут Павла / поста Прокопије
Срђан Ристић: Данак у крви
Сузе је пеку. Лију низ образ. / Пребијен дечак, уплакан, крут, / Шеваром пролази последњи пут. / Око му губи мајчински одраз
Андреја Мирицки: Ивањдан
Бог сачува Јована, / васељена прославља, / а Претеча Господу / земну стазу приправља
Новица Тадић: На Видовдан 1989.
Сад знаш / И писање је јуначко / Огледање / Где врви / Вечно Зло
Рада Вишњић: Видовдане, Видовдане!
Не „потписуј” роде мили / Тамо где смо вазда били! / То је наша земља Света / Док је века целог света!