поезија

Новица Петковић: Словенске пчеле у Грачаници

Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама

Добрица Ерић (1936–2019): Пркосна песма

Крив сам, и да завршим / с највећом кривицом / (пре него што се заценем од смеха), / крив сам тврдоглавац / што сам Православац / и Светосавац и што не верујем / у свети злочин и опроштај греха

Драган Хамовић: Поезија опомиње да постоје и прошли и будући разлози у име којих живимо

За поезију Моћ не даје ни пет пара, за разлику од других медија. Бављење поезијом данас личи на обредно окупљање по катакомбама, каже „песник умножене једнине“ Драган Хамовић у разговору са Владимиром Димитријевићем

Весна Радовић: Над Призреном су некад звонила многа звона

Све било је некада, младост, ти и ја, коју још увек препознајем Шћућурену испод отвореног кишобрана Док се држи за руке и кришом љуби, мада све прошло је Истопило се као снег у пролеће Као Снешко кога су деца погазила… Read More ›

Весна Радовић: Зовем се Јефимија

Господе, све си ми дао и све узео Мени, кћерки угледног српског властелина Што је последњи пут пратио цара На путу за Свету Гору И жени деспота Угљеше Мрњавчевића Пред којим се клањао византијски двор Најумнијој и најраспеванијој Међу земаљским… Read More ›

Владимир Коларић: Змај у јајету

Народ је, како каже Драган Хамовић у својој књизи поезије „Змај у јајету“, измислио змајеве, да осветле путеве, али и распрше привиде, да улију храброст да ствари видимо својим очима и назовемо их својим именима

Светозар Поштић: Момчило Настасијевић, творац матерње мелодије

У свом стваралаштву Момчило Настасијевић, кога је Станислав Винавер назвао „свецем српског језика и српског књижевног израза“, вешто је сјединио тајну православља са исконским, народним духом  

Петар Пајић: Србија

1. Ја сам био у Србији, Србија је на робији! Срби седе у кафани, што пијани што поклани. Срби леже поред друма из глава им ниче шума. А из сваке српске главе теку мутне три Мораве.

Марина Рабреновић: Одричем се славе

Зашто си оставио авет да чека те у незајаженој жељи и гори од нестрпљења У мојим ноћима више нема нимало спокоја, песниче Моји дани су ноћи невида ако те нема, а ноћи беле петроградске ноћи свевида Јесењине Твоја се расплодна… Read More ›

Владимир Коларић: (Евро)азијска Русија – Амарсана Улзитујев

У недавно овде објављеном тексту, о младом песнику Пантелејмону Комарову, говорио сам о оној пушкинској Русији, окренутој начелима  и искуству личне слободе, целовитости и (персоналног, културног и духовног) преображавања – ономе што је и створило велику руску књижевност, која је,… Read More ›

Живојин Ракочевић: Стварање и страдање Даринке Јеврић

„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године „Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге… Read More ›

Поезија Милане Бабић

Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“

Невен Милаковић: Благослов Светога Саве

Љубљена дјецо моја: минуше вјекови као трептај ока, а моја душа спокоја не нађе јер рана је моја превише дубока, дубља од значаја косовскога боја као презир хладна, к’о лош пут широка.

Матија Бећковић: Праху оца поезије

Нема тајне коју о теби не знамо Ал Тајну твог духа још одгонетамо Знамо ти постање претке и прапретке Али за ту Тајну нема одгонетке Све потанкости и свеувидности Дале су само Књигу оданости Али Тајну није нико растајнио А… Read More ›