И пребирајући листове / Шаптах речи покајања: / Очисти, Господе, очисти / Душу ми од распадања
поезија
Новица Петковић: Словенске пчеле у Грачаници
Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама
Протојереј Андреј Ткачов: Поезија је борба личности за истински живот
Совјетска књижевност је попут неког копна, сведочанство о животу народа, које би, у случају да умукне, изнутра експлодирало услед свега оног што га испуњава
Александра Мирковић: Исповест јасеновачког крвника
Докторе, молим те, пошаљи ме Богу… / Или ме је Бог већ походио / У том старцу Вукашину и све ми опростио? /А ја га препознао нисам
Добрица Ерић (1936–2019): Пркосна песма
Крив сам, и да завршим / с највећом кривицом / (пре него што се заценем од смеха), / крив сам тврдоглавац / што сам Православац / и Светосавац и што не верујем / у свети злочин и опроштај греха
Драган Хамовић: Поезија опомиње да постоје и прошли и будући разлози у име којих живимо
За поезију Моћ не даје ни пет пара, за разлику од других медија. Бављење поезијом данас личи на обредно окупљање по катакомбама, каже „песник умножене једнине“ Драган Хамовић у разговору са Владимиром Димитријевићем
Јеромонах Роман: Света ноћ!
Оцу Николају, с најдубљим поштовањем
Јеромонах Роман (Матјушин): Без Бога је нација – гомила
Гомила ће остати гомила, / Док се не окрене Богу
Радинко Крулановић: Дечанска молитва за прогонитеља
Около војска нечија / Бодљикава жица као у јежа / Ко се то осмјелио да дира / Свете мошти Стефана Дечанскога
Владимир Коларић: Ка свом с(р)едишту – поезија Драгана Хамовића
Хамовићево писање је један од кључева приступа истинској и најплоднијој српској традицији
Владика Данило Будимски: Крунско благо
Доносимо две песме блаженопочившег епископа будимског Данила (Крстића), из његове збирке „Крунско благо“, (Нови Јорк 1963, стр. 13-14)
Весна Радовић: Над Призреном су некад звонила многа звона
Све било је некада, младост, ти и ја, коју још увек препознајем Шћућурену испод отвореног кишобрана Док се држи за руке и кришом љуби, мада све прошло је Истопило се као снег у пролеће Као Снешко кога су деца погазила… Read More ›
Весна Радовић: Зовем се Јефимија
Господе, све си ми дао и све узео Мени, кћерки угледног српског властелина Што је последњи пут пратио цара На путу за Свету Гору И жени деспота Угљеше Мрњавчевића Пред којим се клањао византијски двор Најумнијој и најраспеванијој Међу земаљским… Read More ›
Владимир Коларић: Змај у јајету
Народ је, како каже Драган Хамовић у својој књизи поезије „Змај у јајету“, измислио змајеве, да осветле путеве, али и распрше привиде, да улију храброст да ствари видимо својим очима и назовемо их својим именима
Светозар Поштић: Момчило Настасијевић, творац матерње мелодије
У свом стваралаштву Момчило Настасијевић, кога је Станислав Винавер назвао „свецем српског језика и српског књижевног израза“, вешто је сјединио тајну православља са исконским, народним духом
Петар Пајић: Србија
1. Ја сам био у Србији, Србија је на робији! Срби седе у кафани, што пијани што поклани. Срби леже поред друма из глава им ниче шума. А из сваке српске главе теку мутне три Мораве.
Милица Бакрач: Јав из Црне Горе
Чујеш ли како из Горе Црне срце ми ноћас озебло трне?
Милена Марковић: Малена Бањска
За мене је Косово место одакле је моја мајка, каже поводом песме „Малена Бањска“ Милена Марковић (1974), драмски писац, сценариста и песник
Матија Бећковић: Петар Пајић
Песма посвећена песнику Петру Пајићу
Јеромонах Роман (Матјушин): Уочи Божића
УОЧИ БОЖИЋА На земљи тишина царује – Гле, Божје Благодети! У селу малишан умује – С ким се поиграти?
Биљана Диковић: Оставих ЗАПИС
Спава мили мој род. У сну се свечано радује ДОБРУ. На јави се у пауковој мрежи зла штампа нова књига ТАМЕ.
Марија Јефтимијевић Михајловић: Поглед у време
„Гле, небо је унутра у теби.“ Св. Јустин Ћелијски
Марина Рабреновић: Одричем се славе
Зашто си оставио авет да чека те у незајаженој жељи и гори од нестрпљења У мојим ноћима више нема нимало спокоја, песниче Моји дани су ноћи невида ако те нема, а ноћи беле петроградске ноћи свевида Јесењине Твоја се расплодна… Read More ›
Бранислав Матић: Патуљак
Љубомиру Није неки човек, ал што пева! Од тога ране зарастају, ноћ сева, нем причу заподева.
Матија Бећковић: Извињење
Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним
Биљана Диковић: Видовдан и вода жива
(“Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“) СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба ОПОМИЊЕ и КРИК у души чистој, светосавској, РАЂА.
Владимир Коларић: (Евро)азијска Русија – Амарсана Улзитујев
У недавно овде објављеном тексту, о младом песнику Пантелејмону Комарову, говорио сам о оној пушкинској Русији, окренутој начелима и искуству личне слободе, целовитости и (персоналног, културног и духовног) преображавања – ономе што је и створило велику руску књижевност, која је,… Read More ›
Јеромонах Роман (Матјушин): „А ко је личност? Па онај што жури“
*** А ко је личност? Па онај што жури Да се сопственој дубини приклони, Ко, кад једанпут до себе догњури, Не хита више да отуд изрони.
Живојин Ракочевић: Стварање и страдање Даринке Јеврић
„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године „Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге… Read More ›
Поезија Милане Бабић
Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“
Невен Милаковић: Благослов Светога Саве
Љубљена дјецо моја: минуше вјекови као трептај ока, а моја душа спокоја не нађе јер рана је моја превише дубока, дубља од значаја косовскога боја као презир хладна, к’о лош пут широка.
Матија Бећковић: Праху оца поезије
Нема тајне коју о теби не знамо Ал Тајну твог духа још одгонетамо Знамо ти постање претке и прапретке Али за ту Тајну нема одгонетке Све потанкости и свеувидности Дале су само Књигу оданости Али Тајну није нико растајнио А… Read More ›
Мирјана Маринковић: Запис
Ускукало небо и земља задрхта усукана. Древни молитвениче, иконо предака предачких, запиши и ово: Петсто годова памтивека у пиљевини неразума!
Матија Бећковић: Окупација
Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења
Матија Бећковић: Црногорци су Бога ставили на гласање и он није добио на изборима!
Од његових песама би се могла направити држава. Била би то најлепша краљевина и он би у њој био патријарх.