Потписници протесног писма захтјевају да одмах престане јавна лицитација бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид
Музеј жртава геноцида
Стратиште у Јајинцима грађани користе и за сунчање
Неколико особа обучених као за плажу, сунчали су се на гробовима у спомен парку Јајинци
Дејан Ристић: Аутор текста у „Џерузалем посту“ Давид Голдман не постоји
На питање ко је наручио такав текст, историчар и в. д. директора Музеја жртава геноцида каже да све вуче ка десничарским круговима у Хрватској, окупљеним око ревизионистичких удружења
Вељко Ђурић Мишина: Реакција на писмо Одељења историјских наука Извршном одбору САНУ
Господа академици у својој острашћености лако су оквалификовали мој рад у Музеју жртава геноцида употребивши синтагму „неморални посао“ али не понудише никакве доказе
Одељење историјских наука САНУ: О једној нечасној ревизији историје
Непосредан повод овог оглашавања је најава новоименованог директора Музеја жртава геноцида да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник на тој дужности и председник УО Музеја
Музеј жртава геноцида: Чланица Управног одбора Сања Петровић Теодосијевић поднела оставку
Историчарка Сања Петровић Теодосијевић поднела је оставку због, како каже, кршења закона у именовању новог в. д. директора
Влада Србије: Дејан Ристић именован за в. д. директора Музеја жртава геноцида
Историчар Дејан Ристић именован је за вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида
Стефан Радојковић: Обистинило се све на шта је Музеј жртава геноцида упозоравао
Све што смо саветовали и све на што смо упозоравали наше институције, то се обистинило, подсећа историчар и секретар Одбора за Јасеновац СА Синода СПЦ
Виртуелни музеј „Јасеновац логор смрти – земља живих“
Виртуелни музеј Јасеновца биће представљен и интерактивном изложбом која је отворена у среду 21. априла у 19 часова
Вељко Ђурић Мишина: Шта академик Василије Ђ. Крестић таји о изложби „Тотални геноцид“
С обзиром на положај који академик Крестић има у САНУ, било би боље да помогне у разјашњењу преосталих недоумица о боравку двојице амбасадора у управи Академије
Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“
Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо
Музеј жртава геноцида: Текст повјесничара Владимира Гајгера користан у расправи о броју жртава у Јасеновцу
Иако тако нешто на српској страни не постоји, желели бисмо да Гајгерова расправа буде повод научне и стручне реакције
Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу
Вељко Ђурић Мишина: Појединци и аматерска удружења шире митоманију међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина: Осврт на харангу против Музеја жртава геноцида
Музеј жртава геноцида неће се бавити пребројавањем жртава већ ће пописивати жртве и непрестано напомињати да је реч о доњим границама процена броја
Стефан Радојковић: Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања
Опет Вас питам, да ли да се сећамо бројева или људи
Балтазар Ускоковић: Беспућа бласфемије и непочинства
Ако је наша историографија и наука и са њима и култура сећања на наше уморене претке спала на Ћулибрка, Мишину, Цветковића, Трифковића, Штрбца и ине, онда смо ми отишли у тандарију
Промоција књиге Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“
У Народној библиотеци Србије, 21. октобра 2019. са почетком у 12 часова, биће представљени књига Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“ и Годишњак Музеја жртава геноцида
Лондон: Изложба „Судбина деце у Независној Држави Хрватској – Логор Јасеновац“
Отварање изложбе Музеја жртава геноцида у Лондону, 22. новембра 2018.
Вељко Ђурић Мишина: Шта је Никола Жутић хтео да каже?
Поводом текста „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ који се у различитим верзијама појавио на неколико интернет сајтова, па и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре
Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21.
Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.
Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари
Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.
Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо
Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?
Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама, други и последњи пут
Поводом текста „Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине” Душана Ј. Басташића
Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине
Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида
Večernji list: Beogradski Muzej žrtava genocida došao do 84.796 žrtava jasenovačkog logora
Ohrabruje to da u Srbiji ipak postoji alternativa onima koji teže umnožavanju broja žrtava, ali se Cvetkovićeve procjene, iako država financira Muzej žrtava genocida, ne mogu probiti do političkih kabineta
Душан Ј. Басташић: Чињење, нечињење и злочињење В. Ђурића Мишине
Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала
Вељко Ђурић Мишина: Докле ћете, бре, да држите лекције о ономе што не знате?
Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места
Милош Милојевић: Филм о Сајмишту – међаш на путу ка одговорној јавној свести
„Ово је филмска прича о великој трагедији која је задесила припаднике јеврејске и ромске заједнице и припаднике српског народа на овим просторима“, навео је пред пројекцију филма његов аутор Вељко Ђурић Мишина
Позив на прво приказивање дугометражно-документарног филма „Концентрациони логор Земун“
Прво приказивање новог дугометражно-документарног филма „Концентрациони логор Земун“ биће организовано 8. фебруара 2018. године у 19:00 у Дому омладине Београда. Добро дошли!
Никшић: Пројекција документарног филма „Пакао Независне Државе Хрватске“
У Никшићу је, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта, у суботу 23. децембра 2017, приказан документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“.
Александар Живковић: Потискивана историја о страдању Срба и Јевреја на Космету 1941–1945.
Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац)
Прилог „унутрашњем дијалогу“: Отворена изложба о страдању на КиМ 1998. године
У среду, 15. новембра, у холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“. У поднаслову изложбе наведено је да су изложене фотографије, факсимили докумената, штампе и књига…. Read More ›
Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја
У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном… Read More ›