У епохалним превирањима, под деспотском песницом оних које зовемо „светским владарима“, Србија није острво. Њени избори стране света, система, посредно и владара, неће обележити само време пред нама, већ и даљу будућност

Немамо право да окренемо главу на другу страну, макар то чинили с нешто мало стида. Као што се потом показало, не правимо се мртви, напротив. Србија реагује, покреће се, живи, и – проговара  

После два чудовишна масакра пажња је била посвећена „предлогу мера“ , уклањању симптома болести, а није се промишљало о моћном сплету енергија које су зло створиле и однеговале. Те енергије и силе постоје

„Највиши у држави“ као мото на свом борбеном штиту давно истакоше витешку заповест: „Предаја није опција.“ Остаје им само да сада своју заклетву учине стварном и заветном

Ако је 2022. била година одлука, онда ће 2023. бити година пробуђене реалне наде, која ће чинити равнотежу великом страху, чију природу и снагу није потребно појашњавати

На питање – како ћемо од потпуног слома заштитити наше напукло национално самопоштовање, одговор морамо пронаћи сами. Свесни да је храброст управо у суочавању с властитим кукавичлуком

Како се гради земаљски „смислени поредак” који ће нашем разумевању логичке исправности бити неупитан

Говори ли умножавање и снажење ових неразумних захтева, и у новије време нарасли притисак на нашу земљу и њене политичке лидере, о извесној дози безумља, журбе и страховања да ће „плен измаћи“?

Србија и њена покрајина требало би да живе по диктату – „Косово и Србија су Европа“. Искуство говори да решења донета „одозго“ ретко имају добру судбину

У том препознавању, Срби треба да окрену леђа оним силама чији се дух и воља исказују у просторима поремећаја који карактерише слаба социјална интеракција, те ограничени и понављајући обрасци понашања

Разлози да се Србија разматра као „део копна окружен морем са свих страна“ – морем идеолошким, безбедносним, политичким – били су протеклих дана неупитни

Пoлитички Зaпaд шaљe нaм пoруку дa je у случajу српскoг трaгичнoг искуствa нa рaзмeђи вeкoвa, кao и у ситуaциjи сaдaшњeг укрajинскoг вeликoг вojнoг и цивилизaциjскoг судaрa, пoнajпрe рeч o „избoру рeaлнoсти“

Карла дел Понте око важних епохалних питања недоумице нема. Имамо их ми и оне се, наравно, тичу залеђене „реалности“ којој њена класа припада и, продубљујући зло, „функционише“ у њој

Да ли је случајно што се данас на нашем животном простору толико тога поклапа с духом завештања Алана Далса, директор ЦИА од 1953. до 1961. године

Има ли Ђоковић посебну улогу у разарању конструкта, једног или више њих, који држе у покорности човечанство?