Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности
српска књижевност
Весна Капор: Кратка повест лета и слово о Тохољу
Не мора нешто да се забрани: довољно је да се не помиње. Тако се годинама покушавало са књигама Мирослава Тохоља
Преминуо књижевник Мирослав Тохољ (1957-2021)
Књижевник и некадашњи министар информисања Републике Српске Мирослав Тохољ преминуо у Београду у шездесет четвртој години
Драган Лакићевић: Високи Стеван
Поезију је сматрао нечим најузвишенијим и достојним највећег поштовања. А песме је, тако често, звао „записима”
Душко Бабић: Српска књижевност и злодух транзиције
Прихватили смо улогу пасивног губитника, који своје „меке окупаторе“ непрестано уверава да није толико лош и дивљачан
Мухарем Баздуљ: Улога Борислава Пекића у Летећем циркусу Монтија Пајтона или Од „Времена чуда“ до „Житија Брајановог“
Чудни су путеви инспирације, скоро једнако чудни као они господњи
Друга интеркатедарска србистичка конференција: Декларација о канону српске књижевности
Као свест о најбољем у некој књижевности као целини, канон је стабилан – јер се не може мењати произвољним одлукама
Драгана Игњић: Време и чуда Борислава Пекића
У једном интервјуу, двадесет година по објављивању романа, Пекић је рекао да без обзира на позитивне критике, Време чуда сматра моралном погрешком
Филип Томашевић: „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
Светозар Стијовић: Српство у песничком делу Петра Другог Петровића Његоша
У крајњем закључку може се рећи да српска национална идеја нигде није тако изражена као у Његошевом песничком делу
Преминуо песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)
У Београду је 22. 4. 2021. преминуо српски песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)
Вечерње новости: У уџбеницима десетковани садржаји из историје Србије
Сада је овај просветитељ „преживео“ у петом и седмом разреду, у шестом је књижевно дело о њему изборно, а у осмом га нема, каже Оливера Крупеж
Слободан Владушић: Од Старца Милије преко Михиза до данас – чудан човек Бановић Страхиња
Када народ, као и јунак, хоће оно што мора, његово постојање стиче ауру узвишености и трагике
Јован Дучић: О Енглезима и Русима
Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан
Димитрије Богдановић: Косовска битка у историји и свести српског народа (1986)
Није реч ни о каквом „косовском миту“, него о историјском памћењу и мисли којима сe остварује веза са стварном историјском прошлошћу
Владимир Пиштало: Српске књиге на латиници у Америци су „хрватске“
Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове…
Васко Попа: Косово Поље
Поље као ниједно / над њим небо / под њим небо
Игор Маројевић: Како се постаје двоструки ниновац?
Што се Басара више судара са собом, дато му је да више галами одасвуд. Где год да пак пискара, једнак је псовач и простак. Притом и штагод крадуцне
Бранко Радовановић: О Његошевом и нашем „позитивном нихилизму“
Његош као израз најдубљег колективног осећања одлучује се за Косовски завет и зна да уз Божију помоћ може „бити оно што не може бити“
Светислав Басара добитник Нинове награде
Светислав Басара по други пут је добио Нинову награду, за роман Контраендорфин у издању Лагуне
Милутин Мићовић: Митрополит Амфилохије био мудрац и дијете, јагње и тврђава
Био је спој нашег аутентичног народног човјека и једног васељенског интелектуалца, рекао књижевник Мићовић о митрополиту Амфилохију
Никола Маловић: „Бока Которска“ Милоша Црњанског
Годинама сам гледао како да у едицији Бокељологија књижарске и издавачке куће Књижара Со из Херцег Новог објавим „Боку Которску“ Милоша Црњанског
Слободан Владушић: Црква и хуманизам
Живимо у време када је постало очигледно да хуманизам без Бога и вере у Богочовека не може постојати
Четврта трибина „Хандке у Србији”: Велики ходач из Велике Хоче
Њега су нападали искључиво због тог српског дела његовог идентитета, а како се то каже, човек је оно што код њега највише нападају, приметио Мухарем Баздуљ
Светислав Пушоњић: После четрдесет година (о роману В. Пушоњића „Болесник нашег времена“)
Поговор роману “Болесник нашег времена“, који је ових дана у издању “Виогора“ први пут изашао после готово четрдесет година откако је написан
Душан Косановић: Дарвинизам или поезија или Из дневника једног Србина из Хрватске
Као што нема нити крепости (aretē) и врлине (virtus) без философије, нема нити чулности (hēdonē) и блаженства (eudaìmōnia) без поезије
Писац Александар Живковић: „Грибоједови“ у Удружењу књижевника Србије
Булгаков пише о удружењу писаца ’Грибоједов’, где није битно да ли сте уопште нешто написали већ је битно да сте се својом подобношћу изборили за чланство, каже крагујевачки писац
Никола Маловић: Три столице из српске књижевности
Прије неголи пријавим ко је све сједао у њој, ваља казати како судбина столице из Књижаре Со још није исписана до краја
Трибина „Хандке у Србији“: Волиш ме, читаш ме
Хандкеа смо већ довољно волели, као што је и он волео нас. Очигледно је сад да Срби овог писца тек треба стварно да упознају
Никола Маловић: Седам огледних реченица
Добар стил тражи аутора који је кадар да направи плетеницу од прије свега занимљиве приче, онеобичене реченице и микрохируршких рјешења у тексту
Матија Бећковић: После овога, сада ми се и не умире
Стварно је било питање: да ли ће бити Ђукановић или Свети Василије. И да је победио Светог Василија, то би био крај Црне Горе
Зарија Поповић: Баба Гаја (одломак)
Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића „Слике из Старе Србије“
Матија Бећковић: Ја сам негирао Црну Гору згрћући милионе, а Мило ју је опевао о свом трошку
Не знам зашто један Председник не би говорио истину. Има ли неког да не зна да сам ја целог живота негирао Црну Гору, а он је прослављао у својим поемама, поручио Бећковић
Владимир Умељић: Добри трагови злог времена
Роман као аргуменат онима који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“
Петар Пијановић: Рововска, а не кабинетска слика рата или Подмукло деловање биографије С. Кракова
Роман Крила јесте дело које начином тематизације доводи ратну причу на руб антиратног романа као што сам тај рат постаје његов неперсонализовани главни јунак
Никола Маловић: Ја, Теразијски Бокељ
Српска је Црна Гора можда прва у историји патентирала литије као духовни и ненасилни вид борбе противу зла, освештавајући не само простор него и умове