Прије неголи пријавим ко је све сједао у њој, ваља казати како судбина столице из Књижаре Со још није исписана до краја
српска књижевност
Трибина „Хандке у Србији“: Волиш ме, читаш ме
Хандкеа смо већ довољно волели, као што је и он волео нас. Очигледно је сад да Срби овог писца тек треба стварно да упознају
Никола Маловић: Седам огледних реченица
Добар стил тражи аутора који је кадар да направи плетеницу од прије свега занимљиве приче, онеобичене реченице и микрохируршких рјешења у тексту
Матија Бећковић: После овога, сада ми се и не умире
Стварно је било питање: да ли ће бити Ђукановић или Свети Василије. И да је победио Светог Василија, то би био крај Црне Горе
Зарија Поповић: Баба Гаја (одломак)
Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића „Слике из Старе Србије“
Матија Бећковић: Ја сам негирао Црну Гору згрћући милионе, а Мило ју је опевао о свом трошку
Не знам зашто један Председник не би говорио истину. Има ли неког да не зна да сам ја целог живота негирао Црну Гору, а он је прослављао у својим поемама, поручио Бећковић
Владимир Умељић: Добри трагови злог времена
Роман као аргуменат онима који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“
Петар Пијановић: Рововска, а не кабинетска слика рата или Подмукло деловање биографије С. Кракова
Роман Крила јесте дело које начином тематизације доводи ратну причу на руб антиратног романа као што сам тај рат постаје његов неперсонализовани главни јунак
Никола Маловић: Ја, Теразијски Бокељ
Српска је Црна Гора можда прва у историји патентирала литије као духовни и ненасилни вид борбе противу зла, освештавајући не само простор него и умове
Мило Ломпар: Црњански и Његош или Тајна предсмртног бола
Одлучујуће питање гласи: у којем песничком подручју пребива вододелница између двојице песника која – у исти мах – осведочава њихову скривену сродност?
Милош Црњански: О преносу Његошевих костију и капели на Ловћену
Аустријанци су на разрушеном гробу спремали ломачу да одатле нарочито засветле Црној Гори и да гробу нестане и трага а камење растуре
Драган Лакићевић: Ранко Јововић, „последња суза Марка Миљанова“
Живети је било лепо, али није било лако. Велика горчина обузимала је песника и његове речи. Језик је био израз срџбе и недостатка љубави
Надежда Винавер: О „Ратним друговима“ С. Винавера или Књига сећања, љубави и захвалности
Пред нама остаје човек који ратује за своју земљу и с којим је сав народ, у збегу, у болести, пропасти, и жалости
Григорије Божовић: Оклопник без страха и мане
Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу. Кад дође овамо, па никога од нас не нађе – ће гу врате натраг
Поново објављен зборник „Косово – у усменој и средњовековној књижевности“
Књига обухвата 14 саопштења са научног скупа одржаног пре три деценије у Крушевцу
Станислав Винавер: Ратни другови (2)
Народ је пред војском, за војском, са војском/ И покрај војске./ Шта је пошао тај народ?/ Куда је пошао тај народ?
Станислав Винавер: Ратни другови
Фића је сматрао/ И сад, као некад у учитељској школи/ Да нас прожима десетерац/ Да се ми бијемо/ За народну песму/ Да припадамо потпуно народној песми
Политика: Отписани класици се враћају у лектиру
Национални просветни савет је критикован због искључења дела Ивана Гундулића, Владана Деснице и Десанке Максимовић из школског програма
Владимир Димитријевић: И епска песма „Бој на Мишару“ неподобна
Ми, заостали просветари, строго кажњавамо децу кад преписују. Спречавамо их да тако постану будући министри
Љиљана Браловић: „Човечице“ – роман о женама каквих више нема
Уз помоћ речи се најлакше шире унутрашње тескобе. Писање ми је и задовољство и потреба и мелем и награда
Представљање књига Слободана Јовановића „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“
Поводом 150. годишњице рођења Слободана Јовановића у Институту за европске студије представљене су његове књиге „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“
Желидраг Никчевић: Ранко Јововић (1941-2020), суза међу звијездама
Ранко Јововић је идеологизованом говору окренуо његово монструозно наличје, да би се чуо непоткупљиви глас људског протеста
Драгољуб Жарковић: Чудновата времена – политичка и књижевна заставштина Борислава Пекића
Неко с другог спрата лупао је у окно – на мотци порука: „Тише, пишем!“
Никола Маловић: Још нам само освештани ход помаже да не нестанемо
Ако ми не истрајемо у одигравању чуда, помоћи ћемо зацртаном плану – да нестанемо
Мирослав Здравковић: Деведесет година од рођења Борислава Пекића
Бојим се да Борислав Пекић није био никад актуелнији, чак ни када је умирао пред Видовдански сабор опозиције
Никола Маловић: Побуњени народ у Црној Гори мора да истраје до краја
Ако себи и свом клану мисли добро, Мило Ђукановић овакво понашање дебото побуњеног но мирног становништва не смије да толерише, а ми ако мислимо да опстанемо морамо истрајати до конца
Никола Маловић: Смрт НИН-ове награде
НИН-ов жири наставио је да жирира и по бабу и по стричевима из иностранства
Саша Илић добитник НИН-ове награде за роман о „џезу, љубави, Југославији и актуелном тренутку“
Роман „Пас и контрабас“ Саше Илића проглашен је за Нинов роман године за 2019.
Петиција групе писаца: Бојкот НИН-ове награде
Група српских писаца упитила је уочи проглашења 66. добитника НИН-ове награде отворено писмо јавности под насловом Бојкот НИН-ове награде
Слободан Чуровић: Над Црном Гором лебди баук новокомунизма, у њој се черечи српски језик
Над Црном Гором лебди баук европског новокомунизма и опаке латинизације, што је болно видљиво на сваком кораку, каже Слободан Чуровић
Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије
Према речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима
Промоција књиге „Идентитет српске књижевности“ Ненада Николића
Ова књига је и упозорење о „духовној ситуацији нашег времена“, истакао на промоцији проф. др Мило Ломпар
Промоција Изабраних дела Исидоре Секулић
Рецепција овог издања код читалачке публике, за врло кратко време, према речима оца Љубомира Ранковића, уверила га је „да овај народ још има соли“