Фића је сматрао / И сад, као некад у учитељској школи / Да нас прожима десетерац / Да се ми бијемо / За народну песму / Да припадамо потпуно народној песми
српска књижевност
Милош Црњански: О преносу Његошевих костију и капели на Ловћену
Аустријанци су на разрушеном гробу спремали ломачу да одатле нарочито засветле Црној Гори и да гробу нестане и трага а камење растуре
Јован Дучић: О Енглезима и Русима
Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан
Богдан Златић: На путу ка Његошу или Чему Видовић у оскудно време
Нико се код нас није бавио Његошем као Жарко Видовић – пришао му је као прави научник, јер је покушао да га схвати и као његов савременик, али и као човек који је преживео калварију судара и распада две цивилизације
Jован Пејчић: Нисмо тикве без корена
Кога за живот, рад и жртву спремају Светосавски и Косовски завет, тај засвагда стоји над пролазним личним, државним и светским комешајима
Драган Крстић: Обретење Лазарево
Лазара, поседника апсолутне аутономије, али и симбола и весника сваке будуће аутономије, носио је српски народ у себи и са собом у својим бескрајним сеобама
Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности
Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности
Весна Капор: Кратка повест лета и слово о Тохољу
Не мора нешто да се забрани: довољно је да се не помиње. Тако се годинама покушавало са књигама Мирослава Тохоља
Преминуо књижевник Мирослав Тохољ (1957-2021)
Књижевник и некадашњи министар информисања Републике Српске Мирослав Тохољ преминуо у Београду у шездесет четвртој години
Драган Лакићевић: Високи Стеван
Поезију је сматрао нечим најузвишенијим и достојним највећег поштовања. А песме је, тако често, звао „записима”
Душко Бабић: Српска књижевност и злодух транзиције
Прихватили смо улогу пасивног губитника, који своје „меке окупаторе“ непрестано уверава да није толико лош и дивљачан
Мухарем Баздуљ: Улога Борислава Пекића у Летећем циркусу Монтија Пајтона или Од „Времена чуда“ до „Житија Брајановог“
Чудни су путеви инспирације, скоро једнако чудни као они господњи
Друга интеркатедарска србистичка конференција: Декларација о канону српске књижевности
Као свест о најбољем у некој књижевности као целини, канон је стабилан – јер се не може мењати произвољним одлукама
Драгана Игњић: Време и чуда Борислава Пекића
У једном интервјуу, двадесет година по објављивању романа, Пекић је рекао да без обзира на позитивне критике, Време чуда сматра моралном погрешком
Филип Томашевић: „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
Светозар Стијовић: Српство у песничком делу Петра Другог Петровића Његоша
У крајњем закључку може се рећи да српска национална идеја нигде није тако изражена као у Његошевом песничком делу
Преминуо песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)
У Београду је 22. 4. 2021. преминуо српски песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)
Вечерње новости: У уџбеницима десетковани садржаји из историје Србије
Сада је овај просветитељ „преживео“ у петом и седмом разреду, у шестом је књижевно дело о њему изборно, а у осмом га нема, каже Оливера Крупеж
Слободан Владушић: Од Старца Милије преко Михиза до данас – чудан човек Бановић Страхиња
Када народ, као и јунак, хоће оно што мора, његово постојање стиче ауру узвишености и трагике
Димитрије Богдановић: Косовска битка у историји и свести српског народа (1986)
Није реч ни о каквом „косовском миту“, него о историјском памћењу и мисли којима сe остварује веза са стварном историјском прошлошћу
Владимир Пиштало: Српске књиге на латиници у Америци су „хрватске“
Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове…
Васко Попа: Косово Поље
Поље као ниједно / над њим небо / под њим небо
Игор Маројевић: Како се постаје двоструки ниновац?
Што се Басара више судара са собом, дато му је да више галами одасвуд. Где год да пак пискара, једнак је псовач и простак. Притом и штагод крадуцне
Бранко Радовановић: О Његошевом и нашем „позитивном нихилизму“
Његош као израз најдубљег колективног осећања одлучује се за Косовски завет и зна да уз Божију помоћ може „бити оно што не може бити“
Светислав Басара добитник Нинове награде
Светислав Басара по други пут је добио Нинову награду, за роман Контраендорфин у издању Лагуне
Милутин Мићовић: Митрополит Амфилохије био мудрац и дијете, јагње и тврђава
Био је спој нашег аутентичног народног човјека и једног васељенског интелектуалца, рекао књижевник Мићовић о митрополиту Амфилохију
Никола Маловић: „Бока Которска“ Милоша Црњанског
Годинама сам гледао како да у едицији Бокељологија књижарске и издавачке куће Књижара Со из Херцег Новог објавим „Боку Которску“ Милоша Црњанског
Слободан Владушић: Црква и хуманизам
Живимо у време када је постало очигледно да хуманизам без Бога и вере у Богочовека не може постојати
Четврта трибина „Хандке у Србији”: Велики ходач из Велике Хоче
Њега су нападали искључиво због тог српског дела његовог идентитета, а како се то каже, човек је оно што код њега највише нападају, приметио Мухарем Баздуљ
Светислав Пушоњић: После четрдесет година (о роману В. Пушоњића „Болесник нашег времена“)
Поговор роману “Болесник нашег времена“, који је ових дана у издању “Виогора“ први пут изашао после готово четрдесет година откако је написан
Душан Косановић: Дарвинизам или поезија или Из дневника једног Србина из Хрватске
Као што нема нити крепости (aretē) и врлине (virtus) без философије, нема нити чулности (hēdonē) и блаженства (eudaìmōnia) без поезије
Писац Александар Живковић: „Грибоједови“ у Удружењу књижевника Србије
Булгаков пише о удружењу писаца ’Грибоједов’, где није битно да ли сте уопште нешто написали већ је битно да сте се својом подобношћу изборили за чланство, каже крагујевачки писац
Никола Маловић: Три столице из српске књижевности
Прије неголи пријавим ко је све сједао у њој, ваља казати како судбина столице из Књижаре Со још није исписана до краја
Трибина „Хандке у Србији“: Волиш ме, читаш ме
Хандкеа смо већ довољно волели, као што је и он волео нас. Очигледно је сад да Срби овог писца тек треба стварно да упознају
Никола Маловић: Седам огледних реченица
Добар стил тражи аутора који је кадар да направи плетеницу од прије свега занимљиве приче, онеобичене реченице и микрохируршких рјешења у тексту