Помислио сам, овај може да буде и лудак и геније. Рекао сам му да узме књигу и сједне на столицу, те почео да га очитавам без гледања: вријеме које неко проведе у листању књиге у књижари информативно је по себи
Continue reading „Никола Маловић: Мали у књижари“
Видовдан је расксрница на коју смо навикли
За све вријеме рада на Кули од шуферина – како се у Боки каже за шибице – слушао сам Радио љето. Тако се звала емисија удружених обалних радио станица, од Словеније до на крај етра Социјалистичке Републике Црне Горе
На мало простора тешко је дати много савјета, али је један златан. Не одлазимо. Тамо гдје је боље, тамо је двапут горе. Ако не одемо ми, мораће власт. Ако одемо – власт ће јахати до краја наших живота, и запатиће политичку династију
Continue reading „Никола Маловић: Не одлазимо – ако не одемо ми, мораће власт“
Бока Которска није била дио Црне Горе године 1918, него се попут многих других покрајина поражене Аустроугарске царевине директно ујединила са Србијом. И опет би
Continue reading „Никола Маловић: Бока Которска се ујединила са Србијом“
Да би купили магнет и рекли да су били у Венецији, Дубровнику, Котору, Крфу… хиљаде организовано доведених туриста исисавају шуштанцу из обалних градова, чинећи их пластичним и лажним, с оригиналним историјским кулисама које нико не пориче
Нека тема сторије пред нама отуд буде Panis nauticus – како је римски историчар Плиније Старији звао тешко стечени хлеб помораца
