Црна Гора може да позатвара сва поглавља, али никад, ни у теорији, неће моћи да приступи Европској унији док год снаге на које Москва има утицај, а то су Срби, буду у влади

Дукља (Фото: Н. М.)

Средином октобра сам послом ишао у Црну Гору, а то не чиним често, свега 2-3 пута годишње. На путу од Херцег Новог до Подгорице мијењао сам у колима станице не бих ли налетио или на какву полетну музику или на какав полезан разговор. Не би мени било досадно и без радија, узмем тада па рјешавам књижевне алгоритме, али кад је већ постојао радио у колима пожелио сам да уши напуним што квалитетнијим програмом, а не да то буду емисије са ћаци водитељима који организују гласање о томе да ли је бољи бурек са сиром или бурек са месом. Не би они такви постојали да нема људи који се јављају и гласају, али кад имамо гинисовски одлив мозгова то што је у Србији и Црној Гори остало може да се нагна и да гласа да ли је бурек са сиром уопште бурек…

У једном тренутку моја су ушеса препознала глас оца монтенегринског новинарства, обер шовинисту, који је на властитим таласима правио увод у емисију чији је гост био челна личност странке која се најдуже у Црној Гори залаже за приступање Европској унији. Повод је била посјета предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Црној Гори и оно што се могло чути на конференцији одржаној у Боки Которској, у једном ризорту.

Причало се у студију о поглављима која је на путу за ЕУ Црна Гора већ затворила, што је толико досадно да може да занима само оног ко се гребе о политику као ономад што су власници сребрних и златних новчића рендали ивице, крадуцкали, послије чега је уведена ужанца да све кованице морају да имају цртице по ободу.

Елем, као особа која бојкотује монтенегринску сцену зато што је осовљена на неистинама разних врста у функцији антисрпске идеологије, тек случајно имам прилике да из радијске нужде на путу чујем о чему су разговарала ова двојица суверениста по личном убјеђењу, слијепи да суверенизам и независност Црне Горе постоје колико и цвијет маслачка на вјетру.

Дукља (Фото: Н. М.)

Гост у студију је говорио да процес придруживања тече споро, да ће до краја ове године бити затворено у врх главе пет поглавља, а да нас чека још преко двадесет. Порадовала ме та математика, јер ми се у колима чинило како може да цркне монтенегрински магарац до зелене траве, али је политика курба, нешто мања од геополитике, па је предвидјела оно што се догодило Бугарској и Румунији, које су експресно примљене у ЕУ, само зато да на њих не би била стављена шапа руског медведа.

Отац MNE новинарства цитирао је Фон дер Лајенову, која је у Боки изјавила да је: циљ да Црна Гора уђе у Европску унију заиста надохват руке. Предсједница Европске комисије тако нешто није рекла на балканској турнеји, провјерио сам на сајту увијек правдољубиве Радио слободне Европе, ни у Албанији, ни у Босни и Херцеговини, ни у Србији.

Гост у студију позивао је на опрез, јер брзина затварања поглавља, читај: укидање чак и козметичке независности, зависи и од клетог фактора у Влади, алудирајући на Србе, јер они стално подмећу клипове у точкове, што је посебно било видљиво средином мјесеца октобра када су се неки српски лидери и неки свештеници СПЦ и 300-ак Срба из Боке окупили у Морињу да протестују што тамо и даље стоји – иако је суд донио званичну пресуду – незаконито постављена спомен-плоча на којој пише да је ту био логор-казамат за Хрвате са Дубровачког ратишта. Јесте, био је затвор, али у њему нико није страдао. То што Срби помињу кидање носева и ушију и вађење… у Лори, и што не престају да помињу Јасеновац веома је увредљиво за Хрватску страну која може успорити и отежати, причали су Црногорци у студију, пут у Европску унију. Гост је отворено говорио како треба предузети мјере да се реметилачки фактор, мислећи на Србе, уклони из Скупштине, ако не прије, а онда на следећим изборима.

Свак ко је слушао разговор могао је да се запита а како мислите да уклоните представнике народа у чијим је устима већински српски језик? Да није било литија, да Мило Ђукановић није направио фаталну грешку доношењем Закона о слободи вјероисповијести, што је на увијен начин казан Закон о одузимању имовине СПЦ, не би се ни оволико Срба нашло у Скупштини.

Гост је у студију рекао да са тим приступним преговорима и затварањем поглавља постоји двојака цака. Поглавља се уз стотину муках једног дана могу и затворити, али да тек онда настаје нови проблем и кита нових знакова питања изнад главе, зашто, зато што свака ЕУ држава појединачно мора да одобри улазак Црне Горе, Босне или Србије свеједно, али може и да одбије!

Помислио сам, ово што чине наше слуге на власти може да ради само купљен човјек.

Отац MNE новинарства надовезао се на казано и похвалио поузданим информацијама које има из неких ЕУ кругова, од којих је сазнао да Црна Гора може да позатвара сва поглавља, али да никад, ни у теорији, неће моћи да приступи Европској унији док год снаге на које Москва има утицај, а то су Срби, буду у влади.

Дукља (Фото: Н. М.)

Шта су ова два човјека говорила у етру Црне Горе? Да је нужност уклонити Србе из власти. Са Србима у власти, Црна Гора Европску унију гледат неће. А како се то може неутралисати воља народа под условима чак и фингиране демократије, нису елаборирали. А, може, на разне начине, јер демократија не постоји. Македонци су ономад на референдуму одбили да им се мијења име самосталне и суверене државе, па се данас ипак зову Сјеверна Македонија. Румуни су на изборима добили Калина Ђорђескуа за предсједника, али није ваљао Колективном западу, па су га замијенили демократскијом фигуром.

Од шовинизма обневидјели, водитељ и гост, ширили су антисрпску и антируску пропаганду као да причају како ће обрати лозе, а не неутралисати народ који је створио државу чији су код конвертовали као да Петар Други Петровић Његош никад није постојао, као да Горски вијенац никад није написан. Истина, нису они позивали ни на какво насиље, ни на сјечу кнезова, Боже сачувај, али није ово први пут у историји да гледамо, или слушамо, исти сценарио. Водитељ и гост радовали су се одласку црногорске чизме у Украјину, Урсула фон дер Лајен је у ономе обалном ризорту похвалила вољу Црне Горе да у украјинске кампове пошаљу наше иће, свјесна да Европа иде у рат до конца. Него тога нису били свјесни водитељ и гост. Или можда јесу, али је то, да их човјек пита, можда она цијена коју свака самостална и суверена држава јака као цвијет маслачка на вјетру мора да плати. Ја не бих, али су Срби у Парламенту Црне Горе прије пар мјесеци гласали да црногорска чизма може да иду у Украјину. Било је уздржаних, али – о, кукавно српство угашено – није било српских гласова против!

Никола Маловић: Издати „Горски вијенац“

На ове моје ријечи, биће да уредник и гост трљају руке, ево како се Срби разједињавају изнутра, браво вам га браво. Разумијем ја предсједника Парламента. Између чекића је и наковња. Ако не гласа, гледаће га попријеко Урсула, а ако гласа Урсула ће знати да ће га се његови гнушати. Неке ствари се не раде. Не шаље се војска на Русију. Не, са овога тла, које Русији толико дугује. Да ли су Срби у власти могли друкчије? Ако су били у дилеми да ли ће сносити велику историјску одговорност, нека поднесу оставке. Поштено је рећи – зауставите политичку ферату, ја овдје силазим. Под условом да су станице за излазак уопште предвиђене итинерером…

Сврха.

Отац MNE новинарства и његов гост виде, дакле, у Србима главну опасност по будућност Црне Горе, а будућност Црне Горе виде у Европској унији. Не искључују могућност да ЕУ прими Црну Гору у анакондин загрљај, што је моја метафора, мимо приступних преговора и фамозних затварања поглавља, ако то буде политичка одлука Брисела.

Ови људи су генији, мислио сам у колима, све дубље у Црној Гори, док су ми тунели око Никшића ометали радио-везу.

Наравно да и Србију и Црну Гору могу да приме кад хоће, али неће, а примили би нас истог тренутка када бисмо ми рекли је*ите се, окрећемо се за 180 степени, што смо се придруживали – придруживали смо се. Океј, неко би попио метак, него би био свргнут са власти, али све је то за људе који се курвају са ђаволисом.

Никола Маловић: Црна Гора заиграла шоту с врагом, Србија се спрема да се ухвати у НАТО-танц

Оно што водитељу и госту није пало на памет је дебото ово: кад би ЕУ примила Црну Гору са све Србима који су гласали да  MNE чизма стане на украјинско тле, што би се догодило? Догодило би се исто оно што се догоди када бул-фрог, једна збиља гадна и велика жаба устима ухвати миша и не пушта га док га цијелог не прогута, или оно што би се догодило са том истом жабом док је нека већа змија не угуши дављењем и не пропусти је кроз пробавни тракт. По Србе који држе до тога да су светосавском гранчицом окалемљени хришћани – најгоре је да их задави Европска унија. Оно у што ни водитељ ни гост не могу да повјерују јесте да ће Бог помоћи. Истина, ако буде имао коме.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 24. 10. 2025)

Categories: Гостинска соба

Tags: Дукља, Никола Маловић, Црна Гора