Други светски рат

Стефан Каргановић: Поздрав из НДХ или На чијој су страни Хрвати били

На првој разгледници на немачком пише: Немачка побеђује на свим фронтовима у Европи. На другој: Два народа, једна борба. На трећој разгледници стоји цитат Адолфа Хитлера

Павел Тихомиров: У Србији не постоји култ Другог светског рата, народе Југославије представља Хрватска

Докле год се у Србији не постигне друштвени консензус у вези са тумачењем трагедије 1941-45. године, у име народа Југославије ће иступати Хрватска

Мирослав Здравковић: И тако, Јасеновац је био дивно место за живот, а Хрвати најбројнији у партизанима…

Структура погинулих по годинама указује нам на српски карактер борбе против фашиста: у 1941. чак 88,5% погинулих били су Срби, 79,2% у 1942, у 1943. било 63,4%, у 1944. 55,5%, и 59,7% у 1945.

Војислав М. Станојчић: Пола милиона Хрвата антифашиста или За лаж увек спремни

У народно-ослободилачком покрету Хрватске било је укупно 110.000 бораца, а Павелићевих усташа 330.000. Како је Колинда дошла до „више од пола милиона Хрвата, бораца против фашизма“

Драгана Трифковић: Тамна је ноћ или о Обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској

Игнорисање историјских чињеница од стране Запада, представља континуитет антируске и антисрпске политике који се није променио за протеклих 80 година

Председник Немачке Валтер Штајнмајер у Пољској замолио за опроштај за страхоте Другог светског рата

Обележавање 80. годишњице од избијања Другог светског рата почело је 1. септембра у Пољској где су Франк Валтер Штајнмајер и председник Пољске Анџеј Дуда заједно пошту цивилним жртвама Другог светског рата

Александар Боцан-Харченко: Совјетски Савез желео заједничку борбу са западним Савезницима

Трећи рајх је покренуо иницијативу да се 23. августа 1939. закључи Уговор о ненападању и тајни додатни протокол о разграничењу утицајних сфера. Совјетска страна била је приморана да донесе тешку одлуку

Вељко Ђурић Мишина: Прва књига о жртвама поражене стране у Другом светском рату

Ни после више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, у нашој историографији нема сагласности ни о приближном броју жртава, наводи аутор Милорад Белић

Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо 

Анатолиј Карлин: Отровни митови Запада о Источном фронту

Јасно је да се на целом модерном Западу Источни фронт посматра као поприште масовних јуриша и руског иживљавања, док је главни ток рата решен у Северној Африци, на Атлантику, и по плажама Нормандије

Душан Ковачев: Русофобна бапска прича Ненада Чанка

Хронични недостатак аргументације за русофобне ставове ЛСВ, политички лидер ове странке покушао је да надомести бапском причом из бунара породичног предања. Главни доказ „непочинства“ Црвене армије у Војводини, који је умео да наведе, је била бабина прича како јој је један руски… Read More ›

Петар В. Шеровић: Да ли се уопште треба чудити

Уколико изаберемо да потиснемо истину о родоубиству почињеном над Србима у тзв. Независној Држави Хрватској и коначно је препустимо личном и колективном забораву, онда бирамо да кријемо истину о језивом злочину који готово да нема паралеле у савременој историји

Петар В. Шеровић: Прилог за разумевање историјске улоге генерала Милана Ђ. Недића у Србији под немачком војном управом

Не сме се губити из вида да је генерал Милан Ђ. Недић све време био на челу домаће управе која практично није имала никакве реалне атрибуте власти. Будући свестан велике ограничености маневарског простора и крајње неизвесног исхода свог ангажмана, усмерио… Read More ›

Жарко Видовић: Дани великих надања

Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према… Read More ›

Герман Садулајев: Бундестаг

Герман Умаралијевич Садулајев, велики руски писац, поводом наступа ученика из Новог Уренгоја, Николаја Десјатниченка у Бундестагу, који је говорио о својој жалости над „невиним немачким војницима“ пострадалим под Стаљинградом, а који је узбуркао руску јавност 

Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном… Read More ›

Јегор Холмогоров: Победа Русије над хитлеровском Немачком просечном Западњаку делује противприродно

Тако глупо звучи данашњи ламент да „не бисмо победили без савезника“: напротив, у много већој мери је тачно да савезници, чак и поред све моћи Америке, не би победили без нас. Победа 1945. године и наши војници у Берлину представљали… Read More ›

Јован Ранисављев: Како смо у Бачком Јарку признали злочин који су починили титоисти

Као монархиста, српски родољуб, и конзервативац из Бачке (за оне који не могу да схвате, нека ме зову српски националиста), осећам се позван да прокоментаришем откривање споменика настрадалим, умрлим и ликвидираним Швабама Бачке и Баната у Бачком Јарку, али не… Read More ›

Београд: Трибина на тему ,,Распеће српског народа у Другом светском рату“

Позивамо вас, да у среду, 14. септембра 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Распеће српског народа у Другом светском рату“.

Немања Девић: Тродимензионални грађански рат

Рођен 1989. године у Смедеревској Паланци, Немања Девић је основне и мастер студије завршио на Филосoфском факултету Универзитета у Београду, где је сада докторанд. Још као матурант објавио је књигу са пописом свих жртава Другог светског рата у једној локалној… Read More ›

Душан Буковић: Случај генерала Милана Недића

У тешкој и судбоносној ситуацији у којој се нашао српски народ трагичне 1941. године, појавили су се и Брозови троцкисти, који су покренули тз. буржоаско- демократску револуцију и ову претворили у троцкистичко-пролетерску. Остаје отворено питање: какав је удео имао лорд Виктор… Read More ›