Ђурђе Црнојевић је 22. октобра 1499. године својеручно, ћирилицом, исписао своју опоруку. Сенат каже да је оригинал писан својеручно „на српском језику“, па га треба превести на латински
Горан Комар
Горан Комар: Политички пакао Црне Горе
Како изаћи из политичког пакла Црне Горе, из непрекидних, на дневном нивоу, самозаплитања? Чак прљања лика народа коме припадамо?
Горан Комар: Подршка професору Кривокапићу!
И последњи немири и последњи догађаји показали су да од искорака „на прву“ нема никакве користи. То је управо показао предсједник Владе Црне Горе проф. Здравко Кривокапић
Горан Комар: Радимља и око ње
Њихов положај није производ случаја, већ осликава ситуацију на бројним хумским некрополама наткриљеним Крстом
Горан Комар: Зашто вам смета што у Херцег Новом већински живе Срби
Не можете истицати демографски састав црногорског града као непожељну чињеницу, одговара др Горан Комар посланику СДП-а Рашку Коњевићу
Горан Комар: Требињско-новски свештенички род Аврамовића
Најзнаменитији међу свештеницима Аврамовићима био је архимандрит отац Леонтије, савински игуман из прве половице 18. вијека
Горан Комар: Подсјећање на својеручне записе црногорских митрополита 17. вијека
Тако је и Црна Гора као најмања државна формација себе прибрајала српском корпусу. Јавне декларације Црногораца и њихових владара током 17. и 18. вијека јасније су него других дјелова српског народа
Горан Комар: Архивима против кривотворина
На кривотворине у историографији одговорити изношењем у јавност велелепног ћириличког архива српског народа који јужне Србе ставља на првенствено мјесто
Горан Комар: Поглед на перспективе предстојећих политичких избора у Црној Гори
Победа се по мом осјећају може остварити само неодложним стварањем нове националне (српске) политичке организације коју ће водити нова лица
Горан Комар: Православље у Босни и Херцеговини у средњем веку и данас
Од споменика у Херцеговачкој Придворици до Завештања госта Радина – са др Гораном Комаром разговарао др Владимир Димитријевић
Горан Комар: С нашег мора и с нашег мраморја
Разговор са др Гораном Комаром, истраживачем српског споменичког наслеђа, за „Печат“ водио Владимир Димитријевић
Владимир Димитријевић: Србин Србима на части захваљује
Благодарим на почасти која је истински подстицај за неког који се понекад умори од борбе, на развученом и са свих страна нападаном фронту
Горан Комар: Три епизоде или Печат Бога на крсном биљегу у Црној Гори
Код нас се често фокус помјера са унутрашњих субјеката на вањске, а заправо доминантан је аутохтони револуционарни корак и порив
Личности 2019. године: Владимир Димитријевић и Горан Комар
Остати на бранику вере и нације најмањи је заједнички именитељ који повезује личности 2019. године. Образлажућа слова написали наши проф. др Зоран Чворовић и др Александар Живковић
Горан Комар: Отворено писмо члановима Парламентарне скупштине Републике Италије
Имам потребу да Вам се обратим поводом нацрта Закона о слободи вјероисповјести Владе Републике Црне Горе
Горан Комар: Књига о древним сведоцима постојања
На српском катастарском и гробаљском земљишту лежи највећи део ових споменика. Дакле, у портама српских цркава и манастира. Уколико наша црква донесе одлуку о заштити стећака, највећи део тог осебујног наслеђа ће бити сачуван
Горан Комар: Каквога епископа хоће Црна Гора?
Господин предсједник владе Црне Горе не зна да је то епископ пећки. И да су сви црногорски епископи пећки. Он не може знати, а ипак говори о Цркви
Горан Комар: Детаљ из хрисовуља Ивана Црнојевића манастиру Св. Николе на Врањини – српски цареви и српски језик
У самом уводном дијелу, Иван Црнојевић евоцира давања манастиру српске господе: „светих српских царева који су гдјешто записали и приложили том светом храму“
Горан Комар: У вези са српским морем
Када се у Боки говори о српском мору, тада се казује ноторна чињеница о вишевјековном историјском трајању бокешких искључиво српских општина под патронатом Млетачке републике
Горан Комар: Спаљивање књига
Српска историја, измакнуто, чува се у Хиландару, Дубровнику, Венецији. У Срба – само измакнуто. На српском матичном тлу – погорјело
Горан Комар: О имену језика – поводом 300 година оснивања Топаљске општине у Херцег Новом
Комплетна администрација Топаљске општине вођена је са српском језику ћирилицом и општина је све вријеме свог постојања плаћала скупе услуге преводиоцима из породице Фонтана
Горан Комар: Стање ствари у Црној Гори
Црној Гори требају нова лица у политици. Замјена свега што је проистекло из старих постброзовских структура. Политичка лица Црне Горе су, ево, незамјењива и опиру се напуштању сцене и ако сама виде да је то неминовно
Горан Комар: Ћирилички натпис на Хладиоским брдима код Устипраче (Ново Горажде, Република Српска)
„Моја мајко! Послеђена (Божјом) милошћу“ Током истраживачке кампање у регији Подриња, између Фоче и Вишеграда, која се одвија током последњих неколико година, истраживан је и стари ћирилички натпис у селу Хладила код Устипраче (територија општине Ново Горажде). Током истраживања, најприје… Read More ›
Горан Комар: Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820.
Постоје докази да се епископ Венедикт Краљевић 1816. године опирао унији, али је исто тако истина да је 1818. године у Бечу дао писмену обавезу да ће радити у томе правцу. Двадесет деветог новембра 1818. дао је епископ у Бечу… Read More ›
Горан Комар: Др Ћиро Трухелка – затирач српске историје и писма у БиХ
Током деценија излажења Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине, др Ћиро Трухелка је изнио оштрицу прозелитске акције која је у самом темељу затирала православно наслијеђе ове земље. Он је донио и форсирао тезу о особеном босанском писму одјелитом од ћирилице… Read More ›
Горан Комар: Архиђакон Стефан, вијенац мученички – вијенац славе и државности
Стефан Немања по Божјем промислу, од цариградског двора узвишен, намјери да свој народ уведе у круг византијске-европске цивилизације, али не само државном самосталношћу, него, прије свега, српским улогом у васцијелу хршћанску православну културу. Син му Растко, након 1191. године, подигавши… Read More ›
Горан Комар: Оцеубиство или Црна Гора је срушила Цркву на Ловћену
Рушење гробне капеле митрополита Петра II на Ловћену је потакнуто из дубоког мотивационог система пројављеног комунистичком револуцијом, који је по својој узрочности потпуно истовјетан ломљењу (мацама) надгробних крстова очева и дједова једног бокешког рода који нећу именовати. Или, ритуалном укопу Бога у… Read More ›