Знатно прије еманципације Јевреја у Енглеској, крштени припадници успјешних јеврејских породица склапали су бракове с енглеским племством

Извор: Хенри Маков
Јесте ли знали да је Сајмон Кауел, строги шеф жирија у многим музичким такмичењима, напола Јевреј?
Енглески Јевреји не истичу јавно своје поријекло, али су изузетно утицајни. Мало је познато да је и енглеска аристократија у великој мјери напола јеврејска, и да су, по ријечима Леслија Пајна, „Јевреји тaко блиско повезани с енглеским племством да је скоро немогуће да се једној од те двије класе нанесе штета, а да она друга прође неоштећена“.
То потврђује и британски критичар друштва Илер Белок, који је Британску империју описивао као партнерство између јеврејског финансијског система и британске аристократије. У својој књизи Јевреји из 1922. године каже:
„Послије Ватерлоа (1815) Лондон је постао финансијско тржиште свијета и центар за обрачун плаћања. Интереси Јевреја као дилера финансијама и интереси велике трговачке заједнице држава и градова све су се више преклапали. Може се рећи да су у задњој трећини деветнаестог вијека постали дословно истовјетни.“
Британска империја била је посредник за масонерију и Јевреје. Енглески и амерички империјализам црпли су своју живост и вјештину из перверзног хтијења банкара кабалиста да наштампаним новцем купују стварна, конкретна добра. Банкари илуминати (тј. енглеска „Круна“) претворили су у колоније Енглеску, Америку и читав свијет. „Јеврејска завјера“ била је Британска империја сад препакована у Нови свјетски поредак, односно „глобализам“.
Брак ради новца
Подсјетио бих на Пајнов текст о „инфилтрирању Јевреја у енглеску аристократију“.
Пајн говори отворено као мало ко данас. Каже да „на сваког Ротшилда или Дизраелија, за које су сви чули, долази по десет случајева јеврејских веза које су сад полузаборављене“. Разлог је у „прикривању јеврејског поријекла“.
Јеврејски новац и енглеска аристократија дословно су склапали бракове. Расипно племство женило се кћеркама богатих Јевреја.
Пајн с презиром говори о енглеској аристократији:
„О човјеку се обично не мисли добро ако се ожени ради новца… Од давнина насљеђивано имање вјероватно ће се продати не нађу ли се велике суме. До њих се долази браком с јеврејском насљедницом…“
Карактеристичан је примјер Петог грофа од Розберија, који је оженио једину кћерку и насљедницу барона Мајера де Ротшилда и касније постао предсједник владе.
„Она је задржала јеврејску вјеру, али су јој дјеца образована као хришћани… Удруживања јеврејских дама и британских лордова углавном су овог типа, гдје жена обезбјеђује велике количине новца, а аристократa доноси титулу и имање од старина. Дјеца тако стичу шаролик скуп предака.“
Пајн очигледно не гледа благонаклоно на такво скоројевићко поступање:
„… неспорно је да је британско високо племство разводњено јеврејском крвљу и да међу својим најстаријим и породицама с највишим достојанством има мноштво веза с онима који су до прије свега неколико генерација били становници гета.“
Сматра, пак, да би ослабљелој енглеској елити оваква заштита могла затребати против „револуционарних снага“:
„Моћ новца је огромна, а пошто су скоро сви либерални листови под јеврејским утицајем, уколико би снаге револуције кренуле на припаднике енглеског високог племства, врло вјероватно би се суочиле с најодлучнијим отпором њихове јеврејске аристократске сабраће.“
Лесли Пајн нема потребе да се брине због „снага револуције“ јер су оне творевина јеврејског новца ради концентрације моћи и богатства, што ће постати најизразитије у виду Новог свјетског поретка.
Крађа сопства: Енглеска аристократија је јеврејска
Године 1941. Фридрих Вилхелм Ојлер, водећи стручњак нацистичке Њемачке за јеврејски родослов, објавио је дуг текст под насловом „Продор јеврејске крви у енглеско високо друштво“.
Ојлер се питао како је тадашња Енглеска постала „сила заштитница јеврејства“ и поред сразмјерно малог удјела Јевреја у тамошњем становништву.
Тврдио је да је пренаглашаван економски и интелектуални утицај Јевреја, а занемариван продор јеврејске крви у енглеску аристократију.
Као аргумент је наводио да су знатно прије еманципације Јевреја у Енглеској, која је наступила крајем деветнаестог вијека, крштени припадници тржишно и финансијски успјешних јеврејских породица склапали бракове с енглеским племством.
Дословно свих сто четрдесет осам страна његовог текста представља каталог преобраћених Јевреја и потоњих бракова с не-Јеврејима, од четрнаестог вијека, доказујући да је енглеска аристократија дословно „крвљу“ запечатила „вјенчање с јеврејством“.
Овај навод из књиге Алана Штајнвајса Изучавање Јеврејина: академски антисемитизам у нацистичкој Њемачкој (2006, стр. 107) има важне импликације.
Нови свјетски поредак је наставак Британске империје, која је одувијек представљала грабљивост, похлепу и сатанизам разнородне касте Јевреја масона (кабалиста) званих илуминати.
Ако је Ојлер у праву, без претјеривања се може рећи да је енглеска елита криптојеврејска, што се слаже са закључцима Леслија Пајна.
„Јеврејска завјера“ је Британска империја. Исто важи за Америчку империју и Нови свјетски поредак.
„Јеврејска завјера“ је „Естаблишмент“, заснован на моћи централног банкарског картела са сједиштем у Лондону.
Пол Киденек: Лондонски „Четам хаус“ или Империјална мафија англоамеричког естаблишмента
„Јеврејска завјера“ може заиста бити Британска империја, а „Јевреји“ могу заиста бити припадници масонске енглеске аристократије који се сматрају Јеврејима, и често то и јесу. Сматрају се једним од изгубљених племена Израела и правим „изабраним народом“. Ријеч „брит“ изгледа потиче од ивритске ријечи за „пакт“ или „савез“ (тј. јеврејски савез с Богом). Чланове енглеске краљевске породице обрезује јеврејски мохел.
Импликације на Други свјетски рат
Имајући речено у виду, историју је потребно поново писати. Почнимо с Денкерком (мај 1940), кад је Хитлер дозволио да се триста тридесет хиљада енглеских и савезничких војника извуче, наводно као мировни гест.
Хитлер је морао знати исто што и Фридрих Ојлер. То су знали сви. Хитлерова званична жеља за прављењем „сјеверњачког“ пакта с Енглеском нема смисла. Знао је да Енглеска није аријевска нација, у погледу елите.
Енглеска је била бастион јеврејске илуминатске моћи. Да је Хитлер био искрен, инвазија Енглеске била би му највиши приоритет. Заробио би 330.000 војника у Денкерку као залог за погодбу. Умјесто тога, пустио их је да побјегну и спроводио енглеску политику нападом на Русију.
Како сам покушао показати у свом циклусу о Илуминатима, Хитлера су створили јеврејски илуминати. Доведен је на власт да учини управо оно што је учинио, уништи Њемачку и утре пут јединственој свјетској влади. И он, и Стаљин, и Рузвелт и Черчил били су илуминати Јевреји и склапали тајне договоре (нпр. „Стаљиново саучесништво у Операцији Барбароса“).
Хенри Маков: Свијет воде сатанисти под контролом банкарског картела Ротшилда
Хитлер је прогонио Јевреје јер су илуминатима они били потребни трауматизовани и испраног мозга ради успостављања Израела, и као пијуни будућег Новог свјетског поретка.
Истовремено, нацистички прогони служили су за дискредитовање супротстављања њиховим јеврејским пијунима и обезбјеђивање њиховог имунитета као жртава, светих крава и недодирљивих. То илуминатима омогућава криминализацију слободе изражавања, ради сопствене заштите.
Погледајте дјеловање марана, криптојевреја, комуниста и масона. Потпуно је исто као Хитлерово: прикриј право сопство и истинске циљеве; инфилтрирај се, подривај и на крају уништи хришћанску цивилизацију. То укључује подривање сваког појединца, народа и скупине, укључујући Јевреје који нису илуминати.
Историју је потребно разумијевати у појмовима ове сатанистичке завјере.
С енглеског посрбило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар