Нудимо договор Албанцима с Косова и Метохије на добробит свих грађана који тамо живе, али ако то подразумијева међународно признање – тога бити неће, рекао Бакић

Јово Бакић (Извор: Данас)

Професор Филозофског факултета у Београду и кандидат за посланика Студентске листе Јово Бакић поручио је да ће му, ако буде министар полиције у новој влади Србије, приоритет бити да утврди шта се збивало између (пораженог) режима Александра Вучића и оног некадашњег у Црној Гори, односно да докучи везе Вучићеве власти с „кавачким“ и „шкаљарским“ криминалним клановима.

Бакић је у интервјуу Вијестима, првом за црногорске медије након што је Студентска листа у недјељу тријумфовала над Вучићем, рекао да мисли да Црна Гора и Србија немају отворених питања, а да односи нису какви би требало да буду због тога што су бивше власти двију држава играле на карту „завађања народа“.

Он је, између осталог, истакао да ниједна земља неће бити угрожена од Србије и њене нове владе, да ће јој циљ бити добросусједски односи, додајући да актуелна црногорска власт има симпатије Студентске листе.

Изборни пораз Александра Вучића од‌јекнуо је и у Црној Гори, која је много пута током његове четрнаестогодишње владавине била мета прљавих потеза и кампања, посебно у посљедњих неколико мјесеци, у, испоставиће се, терминалној фази његове власти. Какви су, према Вашем суду, били односи Београда и Подгорице до ноћи у којој је пао Вучић, а какви се надате да ће бити надаље?

Односи нису били онакви какви треба да буду. Био сам, као човјек који воли и Србију и Црну Гору, јако разочаран свиме што се дешавало. Убијеђен сам да ћемо ми са Студентске листе врло брзо поправити те односе и довести их на ниво на ком морају да буду. Јер ми смо истински браћа, независно од тога ко се идентификује као Црногорац, а ко себе препознаје као Србина. Ми смо браћа и ништа друго не можемо бити до браћа. У својој породици имам и Црногорце и Србе, и волим и једне и друге. То не смије да буде клица раздора. Морамо да будемо двије нормалне државе, које имају најбоље могуће односе, јер све друго није нормално.

Монд: Криминалне банде у срцу држава на Балкану

Како ћете рјешавати отворена питања у односима двију држава – уколико сматрате да постоје?

Најискреније – не мислим да постоје. Мени се чини да послије промјене режима у Црној Гори, сва питања која би се могла назвати идентитетски – објективно не постоје. То више није онако као што је било, јер су два режима – Ђукановићев и овог чије име не желим да поменем – играли на ту карту: да се уведе под‌јела, да се завади народ. Онда кад је Мило нестао, требало је вјештачки стварати под‌јеле. То неће бити наша политика; наша политика ће бити да се Црној Гори помогне да буде што боља, а очекујемо и да Црна Гора помогне Србији да буде што боља.

Ми смо двије државе које дијеле историју, два народа – или како ко жели: да то буде један народ или два народа, потпуно је свеједно – која дијеле историју. Једноставно, свака лоша ријеч међу тим народима или међу тим републикама толико је безвезна, толико је то глупо, да може да користи искључиво некима који немају часне намјере.

Убијеђен сам да сви на Студентској листи имају часне намјере према Црној Гори и да ћемо ми заиста, као двије братске републике, гурати даље. Према томе, ту не смије да буде несугласица. Јер ја бих изневјерио све што јесам – под условом да се за било шта будем питао – ако бих радио на раздору Србије и Црне Горе.

Како ће се Студентска листа односити према неким питањима која су отварале овдашње партије блиске Вучићу или које су важиле за такве – као што су, нпр., питања уставног нормирања српског језика као службеног и увођења двојног држављанства са Србијом?

Пазите, ја бих волио да постоји двојно држављанство. Најискреније. Мени је отац из Црне Горе, а мајка из Србије. Мој покојни отац је Морачанин, а моја покојна мајка је Поморавка. Према томе, Морача и Морава су се у мени спојиле и потпуно је ненормално да не постоји могућност двојног држављанства. Али ако Црна Гора на томе не жели да инсистира – нећу се противити. Ако је то државна одлука Црне Горе – у реду. А лично бих волио да је то нешто што се подразумијева, јер сувише су блиске везе. Ево, ја вам за себе говорим…

Што се тиче овог другог, за српски језик – знате да су сви ти језици – зовимо их како хоћемо – један те исти језик у граматичком смислу. Да ли ћемо га звати српско-хрватски, српски, црногорски или како год хоћете – то је исти језик. Остало су националистичке препирке у којима не желим да учествујем.

Академик Радомир Н. Саичић: Студентска листа доноси промену система вредности, треба нам правна држава

Први на Студентској листи, г. Илија Срдановић, казао је у интервјуу Вијестима уочи избора, да ће Студентска листа бринути о правима Срба ван Србије. Како пронаћи границу између бриге о Србима ван Србије и мијешања у унутрашња питања држава у којима Срби живе? Поједини у Црној Гори сматрају да се из Београда не води брига о Србима, него да се он мијеша у унутрашња питања…

Ту постоје проблеми због величине република, бројности грађана једне и друге земље. Увијек постоји бојазан у Црној Гори да Србија жели нешто да уради. Ја сам господина и мог колегу Илију Срдановића упознао јако добро током ових годину и кусур дана. Он је један добронамјеран човјек који неће сигурно угрожавати интересе Црне Горе.

То кад се каже „брига о Србима изван Србије“– ми имамо то као уставну обавезу. Свака странка у Србији, сваки политички покрет, мора да брине о Србима ван Србије. Али то не значи нужно да ће та брига поткопавати државни суверенитет неке сусједне земље. Ми нећемо сигурно то радити у односу на Црну Гору, а нећемо ни у односу на Босну и Херцеговину (БиХ). Ми ћемо се трудити да са свима имамо добросусједске односе, а да истовремено српска култура буде потпуно заштићена у тим државама. Да сваки човјек који се осјећа Србином може то слободно да каже, да нема никакве лоше посљедице због тога што ће се декларисати и изјашњавати као Србин или Српкиња. То је једина ствар. Ниједна држава неће бити угрожена од Србије у будућности. Ниједна.

Ко би могли да буду партнери Студентске листе у Црној Гори? Шта Ви мислите о, рецимо, Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу?

О ономе кога зову Пипун (Кнежевић), не могу да мислим ништа добро. Већ због самог надимка. Он је показао ко је и шта је, и не може очекивати никакво разумијевање. Онај човјек који је спреман да за неку корист буде слуга режима у Београду, какав год да је тај режим – а овај је био најгори могући, који смо сад свргли на изборима – тај не може очекивати било какву наклоност нас.

Андрија Мандић је већ друга прича. Он је показао неку самосталност. Није ми био симпатичан током своје политичке дјелатности, најискреније да кажем, али је показао да има неко своје „ја“, да има неку личност, па и то треба поштовати.

Разумије се, садашња власт у Црној Гори има симпатије. Ми поштујемо то што су урадили након литија, кад су дошли у могућност да служе народу Црне Горе, и мислимо да је то добар пут. Уопште не желим да лицитирам ко је мени дражи. И Милатовић и Спајић су ми драги, и доживљавам их као браћу.

Без обзира на моје јасно српско изјашњавање, не може ме нико преварити кад се српство користи за политички или неки други ћар. Српство, нити црногорство, нити било која друга национална ознака не смије да буде димна завјеса за нелегитимно богаћење. И у том смислу, ако то не признајем у Србији – не признајем ни другдје. Тако да, што се мене тиче, моје руке су испружене према свим Црногорцима – како год се они национално изјашњавали – и ја у њима видим браћу и сестре.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Милан Кнежевић (@milanknezevic_dnp)

Није тајна да су овдје поједине партије, медији, невладине организације… финансирани или помагани из Београда под мотом заштите права Срба. Међутим, неки од њих предузимали су због тога различите активности које су имале за циљ дестабилизацију власти, опструкције пута државе у ЕУ и сл. Шта ће власт Студентске листе предузети поводом тога?

Ми ћемо се, сасвим извјесно, трудити да сва буџетска давања према било коме буду јавна. Ми у овом тренутку не знамо да ли ћемо моћи да утврдимо каква су буџетска давања и у ком обиму ишла према различитим корисницима ван Републике Србије. Али ћемо се трудити да то утврдимо. А онда ћемо видјети за које сврхе су ти новци трошени. Па ако видимо да је нешто ненамјенски трошено, онда ћемо предузимати одговарајуће мјере.

Оно што је извјесно јесте да сваки динар који је утрошен за промовисање неке културе и Србије у Црној Гори, или за помагање српске културе у Црној Гори, јесте нешто што ми подржавамо и подржаваћемо. Али ако је то ишло у приватне џепове, ако је то био извор корупције – а мислим да ћемо моћи то да утврдимо – онда тај који је злоупотребљавао средства неће бити у прилици да то и у будућности чини.

„Везе“ двију држава биле су протеклих година највидљивије на плану криминала – исти криминални кланови дјелују и овдје и тамо. Како стати накрај томе?

Ако се изашта будем питао – а нисам крио и у Србији, у јавним наступима, да бих желио да будем министар унутрашњих послова – то ће ми бити приоритет над приоритетима. Нећу се смирити док не утврдимо шта се то збивало и збива између бившег режима у Србији и некадашњег режима у Црној Гори. Док не видимо шта су ти чувени „кавачки“ и „шкаљарски“ клан, који је некад био јединствен, па се подијелио… па каква је веза бившег режима у Србији с тим клановима, прво „кавачким“, па онда „шкаљарским“ кланом, због чега се све то одвија, због чега долази смјена у „омиљености“ одређених кланова у режиму.

Па те Скај преписке које ми сад онако на кашичицу добијамо због промућурности истраживачких новинара, на првом мјесту КРИК-а или Вука Цвијића из Радара, а нешто сте и ви у Вијестима објавили… Дакле, то ће бити приоритет над приоритетима, јер чишћење држава које су у неком тренутку биле отете од организованог криминала и гдје је организовани криминал пустио тако дубоко коријење да више не можете разликовати шта је држава, а шта је организовани криминал – јесте услов да направите искорак из стања дивљаштва у цивилизовано стање.

Радар: Скај преписке Дарка Шарића откривају да се надимци Оскар и Чварак односе на Александра Вучића

Тек кад успијете да направите државу у којој постоји владавина права, на чијој основи ниче правна држава, па онда да све то ускладите, да министре, предсједнике држава, влада отјерате у затвор, као што су, рецимо, наша исто браћа Хрвати урадили… Тамо имате некадашњег моћног предсједника владе Санадера, врло угледног у Европи, човјека који говори неколико језика, који је био углађен, прихваћен, али испоставило се да је лопов. И? Оптужили га, осудили га и стрпали у затвор. У Србији то се никад није догодило. Нема министра који је био пред судом, који је у затвору. По томе испада да је Србија једна земља поштених људи, нарочито политичара. Знамо да није тако.

Врло слично важи и за Црну Гору. С тим што су Црногорци почели да се обрачунавају с организованим криминалом, што је јако добро и похвално и сјајно. Док се то не уради, ми не можемо бити цивилизована друштва, не можемо бити организоване државе, него смо дивљаци. Дивљаци којима владају криминалци.

У првом наступу након изборне побједе рекли сте да нова власт Србије неће уводити санкције Русији. Ви сте један од оних који је протеклих година неријетко знао и да похвали спољну политику Србије. За разлику од многих, нисте замјерали Вучићу што „сједи на више столица“, и знали сте да кажете да је таква спољна политика једино добро што је постојало у његовој владавини. Шта је сад с питањем ЕУ – хоће ли нова власт реактивирати тај процес, који је практично замро и само формално постоји?

Свакако ће се реактивирати. Оно што је битна разлика у односу на политику тог човјека чије име не желим да поменем, јесте што је он водио спољну политику Србије искључиво у личном интересу, а ја сматрам да се мора водити у националном…

Оно што је мени важно јесте да заштитимо своје интересе у односу на Руску Федерацију. Озбиљне енергетске интересе везане за Руску федерацију. То је, треба признати, насљеђе режима Коштуница – Тадић, јер су они направили то давање у бесцјење Нафтне индустрије Србије Руској Федерацији. Али, ми сад имамо значајно јефтинију цијену горива. Друга ствар је што се то не одражава на цијену коју људи плаћају на бензинским пумпама, али држава има значајно нижу цијену енергената него државе у региону.

Мислим да ко год је доживио санкције у Србији 90-их година – а ја јесам – не може подржавати санкције било којој земљи. Јер те санкције само учвршћују ауторитарни режим – обично је ријеч о ауторитарним режимима – а заправо не оснажују опозицију која би могла да свргне тај режим… Србија санкцијама једној огромној Руској Федерацији не може ништа наштетити. Али симболички то штети, па чак више самој Србији него Русији. Ја сам лично противник, а и ми у програму то имамо као Студентска листа.

Што се тиче ЕУ, поглавља 23 и 24 (везана за владавину права прим. аут.) – мислим да ће Србија врло брзо испунити та поглавља, а то је био главни камен спотицања бившег режима. Врло брзо ће се видјети колико се ова нова власт – односно људи који су изабрани да служе народу Србије – разликује од оних који су владали над народом Србије и колико је то блиско неким вриједностима које ЕУ има. Проблем ће настати око Косова и Метохије, јер независност Косова и Метохије, иако нас ЕУ приморава да то признамо – ми то не можемо испунити.

Извор: РТ Балкан

Зашто?

Наш Устав каже другачије, а ми смо се обавезали према народу Србије да ћемо Устав поштовати од првог до посљедњег слова… Нудимо договор Албанцима с Косова и Метохије на добробит свих грађана који тамо живе, али ако то подразумијева међународно признање – тога бити неће.

Шта подразумијева договор?

То може да подразумева олакшање живота свим грађанима тамо. Ми смо заинтересовани, наравно, првенствено за Србе, али и Албанци с Космета могу имати неке погодности ако се тако договоримо. Али то никако не значи међународно признање. И то је та црта коју не можемо прећи.

Сва ова поглавља друга ја сам скоро сигуран да ћемо врло брзо испунити, али Поглавље 35, онако како је формулисано и још више онако како се често тумачи, то можда неће бити могуће. Али, ако ЕУ каже –„ево ви одлучите сами, референдумом“, ми ћемо организовати дебате које ће трајати најмање шест мјесеци до годину дана. На слободним средствима масовног општења свако ће имати право да каже шта мисли и да изнесе аргументације због чега би Србија могла или не би могла да буде чланица ЕУ, па послије на референдуму да се то одлучи. Шта год народ жели, то ће бити.

Коментаришући прексиноћњи упад грађана у редакцију Информера у Београду, Бакић је казао да је главни уредник и власник тог таблоида блиског Вучићевом режиму Драган Ј. Вучићевић „заслужио штошта“, али да га не би требало линчовати и јахати.

„Док је још бивши режим био на снази, развијале су се кладионице колико би ко дао да га (Вучићевића) јаше. Томе има разлога. Мислим да је његова телевизија, односно то што се назива телевизијом, забрањена у Црној Гори. Има разлога за то. То је једна духовна тровачница. Он треба да буде заточен више деценија у затвору и да тамо физички ради, да зарађује свој хљеб – први пут на поштен начин у свом животу. А не би га требало јахати“, поручио је Бакић.

Јован П. Антовић, Александар Лазић: Студентској листи – отворите тајне архиве и расформирајте Удбу!

Шта су, осим борбе против организованог криминала, друге двије ствари чије ће рјешавање бити приоритет Студентске листе?

У Србији су то просвјета и здравство, који су девастирани. То је толико жалосно стање… Нема значајнијег националног интереса од здравог и просвећеног становништва. Без здравог и просвећеног становништва не можете ништа да урадите. А ако имате здраво и просвећено становништво, можете свашта да учините.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вијести, 28. 10. 2026)

Categories: Гостинска соба

Tags: Јово Бакић, Студентска листа