Да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насеобине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом
Књига Џона Колмана Династија Ротшилд
Открио сам да, да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насеобине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале и Јевреја у Палестини практично не би ни било. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом. Ротшилд је такође помогао да се оснују две нове колоније, Екрон и Медул. На крају века је постојала укупно двадесет и једна пољопривредна заједница, али Ротшилди нису веровали способностима колониста и инсистирали су директно да надгледају насеобине.
Ротшилди или Рат је најбољи бизнис (поготово ако се игра на обе стране)
У својој књизи У рат сад идемо ми, Хјуберт Херинг сумира цену коју су Сједињене Државе морале платити како би ционисти имали Палестину:
Ми смо рат платили. Платили смо га са 126.000 живота, 234.300 осакаћених и рањених. Платили смо га губитком домова стотина хиљада које је рат ишчупао из мирног света на који су били навикли. Платили смо га незамисливом штетом нанесеном духу нације кроз ударе ратне хистерије. Платили смо га економском конфузијом из које још нисмо изашли. Директан рачун за рат је достигао цифру од 55 милијарди долара. Индиректан никада нећемо моћи да сагледамо.
А шта смо од циониста за то добили? Колико сам успео да сагледам, ама баш ништа. Занимљиво је да Херцл није успео да добије благослов папе Пија X за јеврејску имиграцију у Палестину: Нисмо у стању ово да одобримо. Не можемо да спречимо Јевреје да одлазе у Јерусалим, али не можемо то ни одобрити.
Према Историји ционизма, стране 129-130, овај се разговор одиграо на састанку са папом 1903. године, што значи да је лорд Артур Балфур знао да се католичка црква оштро противи имиграцији циониста у Палестину, и то далеко пре него што је декларацију потписао, али није никога о томе обавестио. Тако је образац двоструке игре већ 1903. године био очигледан.
Јудаизам
Католичко противљење Израелу можда је допринело жару са којим су Ротшилди мрзели Русију и њену велику хришћанску популацију.
Херцл, отац ционизма, умро је са 44 године. Према Историји ционизма, он се никада није претерано добро слагао ни са Ротшилдима ни са ортодоксним Јеврејима чијим се водећим рабинима није допадао његов аутократски стил. Херцл је желе увек да има последњу реч у вези са било чим.
У Херлцу је било, како су то они који су га критиковали истицали, веома мало баш јеврејског. Ово је нешто јасније из његове визије јеврејске државе…
Херцл је замишљао модерну, технолошки напредну и просветљену државу, коју би Јевреји просветлили, али не обавезно јеврејску државу.
(Историја ционизма, стране 132-133)
Тешко да се може рећи како је Херцла занимала Палестина као верска „отаџбина“ за Јевреје, посебно у светлу чињенице да је велики део нових досељеника дошао из Русије и није имао претходне везе са Палестином.
Џон Колман, Династија Ротшилд, MIBA BOOKS, 2017, стр. 167–169.
Приредио: Мирослав Здравковић
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар