Камен је у срцу, прионуо телу, / издижемо белег, што га враг свак руши, / да Владики Другом вратимо капелу, / разгоримо лучу што тиња у души
Његошева капела на Ловћену (Фото: ИН4С)
Сабрали смо земље, проветрили срца,
приступамо најзад најпречему делу,
дижемо се с песмом, к’о да искра врца,
уз молитву струна новимо је белу.
Камен је у срцу, прионуо телу,
издижемо белег, што га враг свак руши,
да Владики Другом вратимо капелу,
разгоримо лучу што тиња у души.
У Ловћена јеци што у веке бије
умукле су муње, стишала се туча,
са венцем у кљуну орао се вије
и пали се пламен, микрокозма луча.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар