Француски амбасадор Ален Дежаме предао је 4. јуна 1999. Кофију Анану предлог споразума који није потписала српска делегација у Рамбујеу. Тај текст је само означен у тачки 11 а) резолуције под шифром „С/1999/648“
Први и за сада једини научни рад у свету, на тему подметања дела Резолуције 1244 СБ УН написао је професор међународног права из Грчке Панајотис Г. Харитос. Назив рада је „Статус Косова и Метохије према међународном праву“, који је професор Панајотис представио на међународном научном скупу Српске академије наука и уметности – Одељењу друштвених наука који је одржан у Београду у периоду од 16. до 18. марта 2006. године. Међународни научни скуп је одржан под називом „Косово и Метохија – прошлост, садашњост, будућност“.
Дана 12. фебруара 2007. године редакција дневног листа „Глас јавности“ је, уз редован број, поклонила читаоцима научни рад проф. Панајотиса Г. Харитоса под горњим насловом на 16 страница. На насловној страни додатка пише „Међународно право и српске тапије на Косово и Метохију – Србија је дала сагласност само на привремени војни и цивилни боравак УН на делу њене територије“. Испод овог наслова налази се копија писма са прилогом текста француског амбасадора Алена Дежамеа од 4. јуна 1999. године и ознака шифре у горњем десном углу „С/1999/648“ – 7. јун 1999.
Тачка 11 а) Резолуције 1244
Пошто сам проучио научни рад уваженог професора, одлучио сам да проучим сву доступну литературу, која се директно или индиректно односи на Резолуцију 1244 СБ УН, као и на сатанизацију српског народа од стране осведочених непријатеља такозваног цивилизованог запада и Америке. То је период који је претходио распаду СФРЈ, као и време рата у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и оружане агресије НАТО савеза на СР Југославију. Такође сам проучавао литературу објављену по окончању оружане агресије НАТО савеза на СР Југославију, до данас.
Ову књигу сам приредио како би читаоци сазнали пуну истину о превари коју је Савет безбедности Уједињених нација учинио над српским народом. Цитирао сам ауторе који су се својим знањем и делима доказали у свету. Основни критеријум у одабиру цитата била ми је истина и само истина. Чињенице о личностима и догађајима имале су апсолутни приоритет над мојим емоцијама.
Из Увода аутора
Михајло Т. Макић је судија у пензији и публициста из Деспотовца. Грађу за књигу прикупљао је 15 година, да би је 2022. године и објавио под насловом „Тајна шифра ‘С/1999/648’ у резолуцији 1244 СБ УН – подметање и последице њене примене“. Прву презентацију је имао на Међународном сајму књига у Београду октобра месеца 2022. године, у организацији Канцеларије за Косово и Метохију.
Године 2025. из штампе му је изашла и књига „Косово и Метохија – неотуђиви део Србије“, коју је представио на Београдском сајму књига октобра 2025. године.
Преузимте целу књигу (PDF)
Categories: Гостинска соба
Највећа грешка у 1244 односи се на клаузулу да нема повратка на пређашње стање, мислећи се на пуну контролу Србије и културну аутономију за Косово, како је оновремено Милошевић говорио – него да ће се решење налазити у оквиру фолоскуле „суштинска аутономија“, што се негде разуме као аутономија из времена усташе Броза, где се Косово само номинално називало покрајина а суштински је било република, у многим деловима чак више република неголи сама Србија.
Имајући у виду побуну подржану од већинског дела арнаута која је резултирала потпуним етничким чишћењем у областима које је освојила УЋК још 1998 ход, затим потпуно етничко чишћење из 1999 свих градова, па невиђене злочине касапљења људи и сечења органа за трговину, па дивљање 2004 и на крају завршно етничко чишћење које се одвија задњих година где свим могућим инструментима протерују Србе, отимају им станове, локале у северној Митровици, гасе им економску основу
, једина плата је потпуна реторзија. Просто Арнаути су нескривено намерили да истерају последњег Србина и на домак су тог циља, и зато једини одговор мора бити протеривање последњег Арнаутина, не бирајући средства. На жалост ми као народ нисмо склони ситном раду, остваривању циљева на дуже стазе али умемо да у рату решимо ствари. Тако да ако дође до такве прилике Арнаутина треба одузети право живота на Косову, а казна за све зло и патње мора да буде излазак преко Косова на Јадранско море у залеђу српског Скадра