Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Димитрија у Марковој Сушици – Марков манастир
Марков манастир (Фото: Снимак екрана)
Марков манастир, са црквом посвећеном Светом Димитрију, налази се у селу Маркова Сушица, на левој обали Маркове реке, око 20 километара јужно од Скопља (Република Северна Македонија). Храм је подигнут 1344/45. године као задужбина српског краља Вукашина Мрњавчевића, на темељима старије светиње, а довршен и осликан у периоду од 1366. до 1371. године заслугом његовог сина, краља Марка, по коме манастир и носи име.
О ктиторству сведоче фреско-прикази краљева Мрњавчевића насликани споља, на трему поред јужног улаза у цркву: краљ Марко са леве стране, краљ Вукашин са десне, док се у средини налази представа Светог Димитрија.
Фреске краља Марка и краља Вукашина (Фото: Снимак екрана)
Архитектонску концепцију цркве чини тип крста уписаног у правоугаоник, са куполом изнад централног дела и слепом куполом у припрати. Зидана је у комбинацији редова опеке и камена, што доприноси њеној полихромији. Оригинални иконостас био је израђен од камених стубова, док унутрашњост храма красе осмоугаони камени стубови који носе конструкцију и додатно наглашавају вертикалну динамику простора.
Полигонална апсида представља кључну архитектонску и богословску тачку храма. У тумачењима сакралне архитектуре апсида поседује дубоко симболичко значење: њена форма у свести средњовековног човека представља небески свод, простор божанске присутности. Оријентација према истоку упућује на есхатолошку перспективу и идеју вечног спасења, док закривљена структура апсиде функционише као медијатор између земаљског и небеског, између историје и вечности.
Марков манастир (Фото: Снимак екрана)
Полазиште за анализу декоративног програма апсиде налази се и у опису архитекте Жарка М. Татића, који је још почетком 20. века указао на уметничке амбиције градитеља. Посебно су значајни мотиви изведени опеком на спољашњој површини апсиде: Дрво живота, крст, као и две варијанте ромбова, међу којима се издвајају ромбови у чијем се средишту повремено појављује мотив крина.
Ови елементи нису пука декорација, већ носиоци слојевите теолошке поруке. Позивајући се на учења Светог Григорија Ниског и Светог Василија Великог, геометријски облици могу се разумети као начин уздизања ума ка божанској лепоти. Ромб, као доминантан мотив, може се тумачити као симбол Светог Оца, док његове четири стране алудирају на четири темељца Цркве и космичку стабилност божанског поретка. Укључивање мотива крина додатно наглашава символику чистоте и богородичног принципа.
Фото: Јасмина С. Ћирић
Апсида се истовремено може посматрати као спољашња пројекција унутрашњег литургијског програма. У дијалогу са иконографским темама олтарског простора – Причешћем апостола, представама Адама и Еве, као и ликовима Светих Јоакима и Ане – она постаје визуелна синтеза Икономије спасења. Архитектура и живопис ступају у органски однос, при чему зид постаје теолошки текст.
У ширем симболичком оквиру, апсида цркве Светог Димитрија може се разумети као слика божанског, нарочито уколико се узме у обзир сакрални пејзаж кањона Матке (Матка – Мати Божја). У том смислу, материјал, архитектура и природни амбијент чине јединствену теолошко-естетску целину у којој опека, кроз геометрију и ритам, постаје носилац визије небеске стварности.
Оштећени портрети Јеленe и Вукашина Мрњавчевића (Фото: Снимак екрана)
Веома добро очуване фреске Марковог манастира извела је група сликара различитог уметничког нивоа, највероватније пореклом из Охрида, ослањајући се на узоре из Солуна и Цариграда. Живопис припада моделу позновизантијског сликарства друге половине 14. века, са наглашеном драматизацијом и наративношћу сцена.
Унутрашњост Марковог манастира (Фото: Снимак екрана)
Др Јасмина С. Ћирић, доцент
Универзитет у Крагујевцу
Филолошко-уметнички факултет
О Марковом манастиру и његовом значају за српску средњовековну уметност 14. века више у епизоди серијала СРЕДЊОВЕКОВНА БАШТИНА НЕМАЊИЋА НА ТЛУ ДАНАШЊЕ С. МАКЕДОНИЈЕ (наратор: доц. др Јасмина С. Ћирић; продукција: СрБТел, Award Film & Videos; продуцент: Жарко Николић; уредник: Биљана Тодоровић Георгиевска; директор фотографије: др Горан Наумовски; тон: Горан Стоилковић; дрон оператор: Јован Лесански; монтажа: Бојан Секуловски; децембар 2023)
Научни рад у вези са значењем апсиде цркве св. Димитрија у Марковом манастиру:
- Jasmina S. Ćirić, „The Symbols In The Brick: The Meaning Behind The Apse Of St. Demetrios Church (Mark’s Monastery) In Markova Sušica Near Skopje”, Липар 83 (2024), стр. 9-23. https://doi.ub.kg.ac.rs/doi/casopisi/10-46793-lipar83-009c/
Прочитајте још
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново
- Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова
- Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Конче
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар