Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Архиђакона Стефана у селу Конче
Манастир Конче (Фото: Снимак екрана)
Манастир Конче, смештен у истоименом селу јужно од Радовиша, представља значајно сведочанство српске средњовековне духовности и уметности XIV века. Манастирска црква посвећена је Светом архиђакону Стефану, а подигао ју је 1366. године велики војвода Никола Стањевић, једна од истакнутих личности позног доба Српског царства. На његову молбу, цар Урош је исте године потврдио цркву као метох манастира Хиландара, са обимним поседом од више села, што сведочи о економској снази и угледу њеног ктитора. Према свему судећи, Стањевић је управо у Кончу окончао своју световну каријеру и повукао се у монаштво.
Црква је изведена у типу уписаног крста са куполом, са наглашеном симетријом у подужном и попречном правцу. Централни простор надвишен је куполом ослоњеном на четири зидана ступца, док источни део завршава пространа петострана апсида. Унутрашња организација простора одликује се јасноћом конструктивне логике и складом пропорција. Посебну особеност представља систем сводова у угловима, који доприноси стабилности горње конструкције и динамици унутрашњег простора. Зидање је изведено претежно од крупног камена повезаног дебелим слојевима малтера, уз умерену употребу опеке, што је карактеристично за регионалне градитељске праксе друге половине XIV века.
Фото: Снимак екрана
Спољашње фасаде рашчлањене су декоративним слепим аркадама, пажљиво пројектованим у прецизним односима мера. Очувани делови указују на изворну пластичност архитектонске декорације и на некадашњу малтерисану површину зидова. Иако је храм током времена доживео извесне преправке, основни облици су очувани, посебно на јужној фасади. Од некадашњег манастирског комплекса данас су видљиви остаци конака и средњовековне одбрамбене куле.
Фреско-сликарство сачувано на појединим стубовима сведочи о високом уметничком нивоу живописа. Посебно се издваја представа Богородице са Христом уз анђела са крстом, као и фигуре архангела Михаила и Гаврила, изведене у духу позновизантијске сликарске традиције. Представа Богородице садржи и специфичан епитет „Хиландарина“ што додатно потврђује да је црква била метох Хиландара (и реч је о јединој сачуваној фресци где је Богородица означена таквим епитетом).
Фото: Снимак екрана
Манастир је имао и меморијалну улогу: у њему је последње године живота провела и ту је сахрањена Катарина Бранковић Кантакузина, ћерка деспота Ђурђа Бранковића.
Манастир Конче представља важну спону између српске ктиторске традиције и позновизантијских уметничких токова, сведочећи о културном простору који је у XIV веку повезивао српске земље у временима сумрака ромејског Царства.
Др Јасмина С. Ћирић, доцент
Универзитет у Крагујевцу
Филолошко-уметнички факултет
О манастиру Конче и његовом значају за српску средњовековну уметност 14. века више у епизоди серијала СРЕДЊОВЕКОВНА БАШТИНА НЕМАЊИЋА НА ТЛУ ДАНАШЊЕ С. МАКЕДОНИЈЕ (наратор: доц. др Јасмина С. Ћирић; продукција: СрБТел, Award Film & Videos; продуцент: Жарко Николић; уредник: Биљана Тодоровић Георгиевска; директор фотографије: др Горан Наумовски; тон: Горан Стоилковић; дрон оператор: Јован Лесански; монтажа: Бојан Секуловски; децембар 2023)
Одраз Катарине Кантакузине Бранковић
Посебан савремени одјек историје овог места остварен је у оквиру изложбе Одраз, одржане у Конаку кнегиње Љубице 5. новембра 2025. године, где је доц. др Јасмина С. Ћирић имала задатак да кроз уметничко-историјски концепт овековечи личност Катарине Кантакузине Бранковић. Тај пројекат је представљао дијалог између историјске личности и савременог визуелног израза, указујући на трајност културног памћења и на могућност да средњовековно наслеђе настави да живи у модерним интерпретацијама.
„Фотографија има моћ да заустави тренутак, али у овом пројекту она чини више — отвара пролаз у време. Изложба фотографија Одраз Софије Мишчевић није тек документ савремености, већ визуелна анамнеза – сусрет погледа данашњих жена са сенкама оних које су некада ходале између зидина манастира и владарских дворова средњовековне Србије.
Фото: Софија Мишчевић
Кроз фотографски језик, савремене хероине преузимају ликове својих духовних претходница: владарки, властелинки, монахиња и књижевница које су својим делом и постојањем уткале печат у културу једног доба.“
Јасмина С. Ћирић, Извод из текста каталога изложбе фотографија „Одраз“ Софије Мишчевић, Конак кнегиње Љубице, 5–8. новембар 2025.
Прочитајте још
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново
- Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова
- Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар