Све приче о Космету, уз непомен Маћедоније, јесу као хистерисање домаћина којем гори имање, у часу кад је већ изгорело пола села – у пожару који је он запалио и није гасио док није догорело до његове авлије
Шта и гдје још нешто треба да се деси да бисмо схватили једноставну истину: народ (= црква) и држава који су сами предали заветну земљу својих отаца (Маћедонију), и самоизгнали се из ње, не могу се надати било чему другом до нестајању свих својих Баштина. Небеској Србији, Старој Мајци, не треба Космет, кад Маћедоније нема.
Са пола срца се не живи. Пола срца ни Богу не треба.
Зато су све приче о Космету, уз непомен Маћедоније, патетично замајавање, оне су као хистерисање домаћина којем гори имање, у часу кад је већ до тла изгорело пола села – у пожару који је он сам запалио, и сам није гасио док није догорело до његове авлије.
Прилог је објављен као коментар на Стању ствари
Categories: Гостинска соба
Иако поштујем Евсевија и углавном сам сагласан са његовим коментарима, овај пут морам признати да нисам. Лично, нисам присталица кориштења којекаквих аналогија са природним наукама (пола срца-цело срце) или „паралела“ типа домаћина који запали село па гледа како горе куће и чека да дође до његовог дворишта. Поготово не видим никакву сличност са тренутном ситуацијом у Србији (укључујући и Косово и Метохију, Македонију, Српску, Крајину итд.). Никако да схватимо да смо ми окупирани (најмање од 1944.г), и да Србија тренутно нема домаћина него страног намесника/домаћег издајника, који не ради у нашем интересу. Зато ово сејање малодушности (и маловерја) не могу прихватити као поштен став. Праштајте…
Македонци се већ дуго не осећају као Срби. Ми то не можемо да променимо. Можда можемо један део да вратимо коренима али то је то. А и за то је потребна озбиљна пропаганда кроз културу.
За сада је добро да нас Македонци не сматрају непријатељима ни ми њих. И треба неговати пријатељски однос колико је то могуће. Ипак су они НАТО земља без правог суверенитета а и наш је упитан.
Ми нисмо у позицији да имамо мегаломанске снове, штавише ми треба да видимо како да сачувамо ово што имамо сада. Док сањамо о Македонији губимо Прешево и Стару Рашку… Да не говорим о позицији Срба на Косову.
Драги Земљаче,
Ако је Стара Србија била Једно, кад су нас Преци ослобађали из агарјанске окупације (Македонија+Косово и Метохија), и ако је данас „Косово срце Србије!“, шта срцу недостаје?
Наравно да не видиш сличност са тренутном ситуацијом у Србији – пожар о ком говорим потпаљен је пре подруг века. И село о ком говорим више није исто Село – него згариште.
А то што смо данас под другом, грђом окупацијом, ником не даје право да потпише предају у име Србије.
Најмање удбоизабраним и самоизабраним епископима/бискупима, да је потпишу у име Оца и Сина и Духа Светога – у име Небеске Србије.
Или желиш да кажеш да „морамо прихватити реалност на терену“?
Odlican primer kako identitetska politika unistava politiku uopste. Imamo drzavu koja nam nije neprijateljska, a sa kojom imamo zajednickog neprijatelja – Albance. Ali, zasto bi vodili politiku u tom smeru, kada mozemo da napravimo neprijatelja i od Makedonaca. Zasto preko R.Srpske ne bi kontrolisali celu BiH, ako mozemo da odvojimo R.Srpsku, a ostatak BiH prepustimo Hrvatima i tako ih ojacamo teritorijalno, a sebe okruzimo neprijateljima (ovo se dogadja zbog autoritativne vlasti, dakle slabosti unutrasnje politike, koja mora da obmanjuje narod i samim tim da se samoobmanjuje! Npr. Putin se zaglibio u Ukrajini i sada treba da laze sopstvenu javnost da pobedjuje. Da bi to uradio, guta zapadni mamac da preuzme 20% teritorije Ukrajine (i time prepusti 80% Zapadu) koja je nekada bila centar „Partije regiona“, a preko koje je Rusija kontrolisala celu Ukrajinu, ali bolje je dati Zapadu 80%, a drzati sebe i svoj narod u samoobmani! Inace, R.Srpska ulazi u stomak Hrvatske i jedan PVO sistem dugog dometa na zapadu R.Srpske bi kontrolisao vazdusni prosto R.Hrvatske, a time i R.Hrvatsku, a Hrvati nisu glupi, a uz to ima iza njih neko ko nije glup, pa je Dodikova nada u savez sa Hrvatima radi cepanja BiH samoobmana! Bokan je vec govorio glede Marinike Cobanu koliki su nam Rumu neprijetalji, a bio je i onaj lik koji se bavio „rumunizacijom“, objasnjavajuci da se Rumuni Srbi, pa to treba iskoristiti da i od te susedne drzave napravimo neprijatelja.
Dakle, preko identiteta u njegovom primitivnom obliku kao porekla, spoljasnja politika prema drugim drzavama se pretvara u unutrasnju (kulturnu) politiku, sto za posledicu ima razaranje i spoljasnje i unutrasnje politike, a time i potpunu depolitizaciju drustva, pa se vlastita drzava otudjuje od naroda i vidi kao „kolonija“ :)))) Naime, u Srbiji su jedini kolonizatori Srbi sami (kao u hororima, kada se ispostavi da protiv glavnog junaka radi on sam, jer je podeljena licnost https://www.youtube.com/watch?v=_u2xLunefa4) i to u ime evropsko-gradjanistickog ili inđo-maćedonskog identiteta, a u oba slucaja iz spoljasnjosti (ova spoljasnjost je zapravo „razlika“ koju ovaj primitivni identitet ne moze da objasni, pa mora da uvek bude spoljni (spoljno-politicki, jer odbija da je identitet uvek politicki). Zato u Srbiji nema politickih stranaka i politickih programa, vec se borba vodi unutar istog (identicnog), isto ali bolje, a odsustvo (politickih) razlika zamenjuje intenzitet suprotstavljanja oko istog!
Inace, Srbija nije kolonija ni u jos jednom smislu! Ona je deo dominijuma (za divno cudo tako se zove i onaj opskurni program za kradju izbora u SAD :))). Imperija vlada teritorijom i ljudima na toj teritoriji, a dominijum vlada stvarima preko privatnog vlasnistva, odnosno privatizacije banaka, fabrika, zemljista, on ima odnos privatnika sa privatnikom preko arbitraza, a ne sudova, zato je privatn-posednicka vlast Vucica bogom dana za dominijum!
Можда Евсевије није извео најбоље поређење али је у потоњем коментару објаснио Земљаку шта је мислио.
@Јовану Т. бих поручио: како се осећају становници С.Македоније? Сви они добро знају своје корене и како су се презивали раније. За разумевање живота српског народа у Старој Србији (садашњој С.Македонији) Јовану а и свима препоручујем дела Анђелка Крстића – Трајан и Приповетке.
@Inđijsko-maćedonski pokontinent – ти си залутао овде, коментар треба да пошаљеш – Peščaniku.
Не може да се пореди РС и Украјина. Скоро ни по чему. Недавни догађаји а и они из прошлости (од потписивања Дејтонског споразума) показују да је РС под сталним притиском и да губи овлашћења. Пре ће бити да Федерација контролише РС а не обратно. Муслимани хоће унитаристичку државу и раде на томе. РС нема војску тако да ништа од ПВО система.
Фазу рата у којој су сада Украјина и Русија ми смо прошли одавно… Крв је проливена.
@CENTRUM Питајте њих како се осећају. Вероватно као потомци Александра Великог и наследници ВМРОа…
Прво, Космет и Македонију у ма ком савременом контексту стављати у исту раван је неумесно и потпуно ван памети.
У историјском смислу ово што данас због кумунистичко лукаве подвале зовемо Косово и Метохија је уствари масив Старе Србије. Прве праве Србије, која је уствари ткзв Космет плус танки појас око њега који обухвата: Берански крај, Пчињу, Дубочицу, Топлицу и наравно Рашку. Рашка је заправо данашњи север Косова, па даље Ибарском долином до изласка из ње, где почиње Шумадија. У државотворнном смислу Космет је везан за рашку чак рашко-старовлашку област док је са Македонијом био јединствен само кроз ниво оновремене култивисаности.
Жалосно је и душа ме боли шта су дочекале наше светиње на том тлу, жалосно је и за тај део нашег народа, (назови) Македонци су добри људи – али шта вреди кад су изроди и кад су издали српски род?
Друго и, овде су се 10 година водили ратови, у истом рову су били Срби из разних крајева али не и Македонци. Ако не крваримо заједно кад се гине, нисмо исти народ све и да нас иста мајка роди. Времена за поправни и искупљења све мање има. И не треба их примити све и да сутра хоће да се врате, све док жртвом српство не докажу.
Што се Срба са Косова тиче, код њих рат и даље траје и они једини од свих Срба крваре и данас за српство, па какви год били. За разлику од Македонаца немају подидентитете и секундарне идентитете иако су покрајина. Назив Косовари им је наметнут споља, а Косовац се односи само на становништво ткзв Малог Косова. Врло битно, 1945 нису упадали ни у куће по Дедињу нити било где по Србији за разлику од много других крајева. Док код Македонаца има примера да су у склопу Бугараша разна зверства чинили по Србији.
Драги Другомишљениче,
Како уопште можеш да превалиш преко тастатуре да „можда Е није извео најбоље поређење“?!? Како ти се прсти нису згрчили и остали скамењени, док не завапиш за милост у покајању?
Домаћин из аналогије је колективни Србин, организован у националну државу.
Он је запалио пожар, јер је као саборни организам (држава=политичка воља) издао Србе у Македонији – поткрај 19. и почетком 20. века.
Да би издају запечатио Томосом (грчки: одрезак!) у 21. веку – и то у име Оца и Сина и Светога Духа, Амин (амин је изговорио сваки Србин кад је дошао на литургију после Томоса!).
А данас, док му дом гори са свакога краја, колективни Србин виче из свег гркљана – унисоно, и једном и другом гласном жицом (ћаци и антићаци plica vocalis) + лажним гласницама (они које овде зову „амортизери“!): „Не дамо те Косово!“, „Косово је срце Србије!“ и друге мобилизационе патриотске слогане и химне.
Свети оци (Исак Сирин…) сведоче да свака реалност у овом свету има логосну аналогију са духовним светом, односно иконизује оно што се збива на духовном нивоу.
А то што се неким мојим земљацима не свиђају аналогије са природним наукама (о укусима се не расправља), не умањује верност ни истинитост слике. Материјална природа нам је управо дата као учило да се кроз њу учимо Духу.
@Jovan T
Pretpostavljam da se meni obracate u komentaru o RS
„…RS je pod stalnim pritiskom i gubi ovlascenja…“, i? Sta cemo da radimo? Cela poenta je u tome da Srbija i RS nemaju nikakvu politiku. Ono sto sam pisao nacelno o pounutrenju spoljasnje politike preko identitetske, mnogo je banalnije u slucaju R.Srpske. Ona postoji samo kao deo unutrasnje politike u Srbiji, cak dotle da Dodik bez problema dolazi u Srbiju da podrzava Vucica po cenu izazivanja animoziteta prema R.Srpskoj. Sta je Srbija ikada predlozila Bosnjacima i Hrvatima da se napravi kao trojni dogovor. BiH je u politickom smislu Svajcarska, mesavina tri religije, teritorija izmedju dve neprijateljske drzave od kojih jednoj treba da bi dobila stratesku dubinu i postala prava drzava – Hrvatskoj, a Srbiji iz „identitetskih“ i istorijskih razloga. Zasto se ne ponudi neke svajcarski model i da Srbija i Hrvatska budu garanti celovitosti BiH. Pa, ne moze, jer je tlapnja o ujedinjenju neophodna u unutrasnjoj politici i R.Srpske i Srbija, pa ce se zavrsiti gubitkom svega, kao na KiM. Podsecam da su pre pregovora oko KiM, SAD isticale da ne zele R.Srpsku na KiM, dakle ni to, a ne ostanak KiM u okvirima Srbije, dok smo mi isli sa predlogom Olandskih ostrva! Zasto mi nismo imali neku inicijativu, pa isli preko sporazuma oko trzista, skolstva, zdravstva, a ne cekali da nas prizovu na pregovore i onda dobili nezavisno KiM, pa cekali nove pozive (Vucicevo sedenje kod Trampa je primer nesposobnosti da se dogovori ni protokol, a ne da se ide sa nekom politickom idejom) i davali, davali…
Mi uopste nemamo politiku, razumete, ni unutrasnju ni spoljasnju! Bugarska, koja nam je najkraca veza sa Rusijom, ne igra nikakvu ulogu u nasoj politici, naprotiv, odmah se poteze ko je prvi zapoceo rat pre 150 godina, „identitet“ Makedonije, sve to samo da se ne bi nista radilo! Kakva je uloga Rumunije, jos jedne pravoslavne drzave, u srpskj politici (Tito je pravio Djerdap, „Orla“…)? Nikakve politike nema, samo cekanje geopoliticke promene, pri cemu nam Rusi nece dati prednost nad Bugarima u slucaju pomenute Maćedonije, imaju ogromnu muslimasku populaciju, muslimanske drzave su im saveznici, kupci oruzja, mesetari sa gasom i naftom mimo sankcija, tako da je pitanje da li cemo i u BiH imati neku prednost (videti slucaj Jermenije), Hrvatska ima obalu, ako zagusti moze da nudi luke, k’o Grcka, Madjarskoj, Kinezima, Rusima…Sta je nasa politika, gde je ijedna nasa inicijativa ???? Nema je, jer mi razumemo politiku u devetnaestovekovnom smislu kao vladanje nad teritorijom, a ne kao uticaj i ostvarivanje interesa. Mi uopste ne mozemo da razumemo kako se ostvaruje interes (uglavnom, jer ga ni nemamo) bez faktickog prisustva, zato se i lupa da smo kolonija, a samim tim ne razumemo kako ostvariti interes kod nekog ko ti nije prijatelj! Zato i imamo likove poput ovog koji odredjuje gde je meni mesto (trenutno na „Pescaniku“, sutra na „Banjici“, ako se **** ukaze prilika), a koji je u stanju da slusa samo sebe u formi istomisljenika – kada se slaze sa nekim, zapravo se slaze sa sobom! I, sada ce taj lik, koji proizvodi podele u svojoj sredini, da ocara Maćedonce :))))))
Na stranu sto ovo nema nikakav politicki izraz u vidu neke stranke sposobne da makar izadje na izbore, jer niko nece da baca para na organizaciju kojoj je cilj „Maćedonija“! U isto vreme srpska „duboka drzava“, anonimne birokrate iz svih sfera koja se ne menjaju promenom vlasti, nastavlja pregovore oko EU integracija, vezuje ekonomiju, finansije, institucije za EU, prenaoruzava vojsku NATO oruzjem…
Elem, Srbiju ocekuje hrvatsko-slovenacki put – ulazak u nezeljenu zajednicu (u njihovom slucaju jugoslavije, u nasem EU) da bi se doslo do samostalnosti. Pitanje je da li smo mi vise sposobni da vodimo tako dugorocnu politiku, a jos je veci problem, slican kao i sa Jugoslavijom, za Slovence i Hrvate ona je bila sredstvo, za nas cilj, da li smo u stanju da razlikujemo to dvoje!
Ево нам опет Високог Дегера коме је реч ‘идентитет’ црвена застава као што је Дон Кихоту то реч ‘лепенски’, с том разликом што je њу овај други сам измислио. Логичка подлога је да је не-Србин, рођен и одрастао међу Србима, али нити то може и хоће да буде, нити може да избрише оригинално порекло. Зато би најбоље било када би сви били индивидуалне јединке, без корена, историје и меморије, тј. управо оно што Харири и Давос пропагирају. Још да им одузму и све материјално што имају па да немају ништа и да буду потпуно срећни.
Наивности типа ‘да Србија помоћу Српске контролише целу БиХ’ а слично и за Русе и Украјину не треба ни коментарисати. Интересантно, то је управо била логика Амера и Енглеза да се у посебној бошњачкој држави не би зачео прави муслимански радикализам а не онај типа ИСИС који је креиран од стране ЦИЕ и Мосада . По тој логици су Срби могли да контролишу целу Југославију а у ствари је она организована тако да непринципијелна коалиција контролише Србе, који су свуда били мањина осим у суженој Србији.
Друга реал-политичка ствар је интересантна за оне који имају кокошије памћење и не виде даље од носа. Њима је већ промењена свест и размишљају у комунистичком оквиру. Каква Македонија, какво Косово? То су комунистичке административне одреднице које никада нису постојале. После рата је Косово прво креирано као административна област под војном управом, да би кувањем жабе она постала аутономија, држава у држави слично је било и са осталим републикама укључујући и Македонију.
И Косово и Македонија су увек били део Србије, који је једно време био под отоманском окупацијом и ослобођени 1912. Од свих предлога за решавање шиптарског! (НЕ косовског!) проблема, једино Предлог (за суштинску аутономију и реинтеграцију Косова) др Онорија, као прву тачку предвиђање укидања комунистичке аутономије и фокусирање на суштинју проблема.
Драга Главо снена,
Да Космет и Македонија нису у истој равни, равни Једне Србске Земље, нећете ме убедити.
Можете да покушате да кажете то оном Милиону Јунака који су 1912-1919. бујицом своје крви опрали Стару Србију Мајку од агарјанске нечисти. И рашчистили пут архитектама Новог Светског Поретка – да саграде Краљевину СХС (и Македонаца, јелте – а затим по принципу solve-coagula ово у чему данас живимо). И архитеткама, теткицама које су данас, после приватизације, задужене за одржавање зграде.
Можда ће њих Милион боље од мене разумети Вашу геополитичку лекцију (географију Македоније свакако боље знају од мене – сваку су стопу њену својом крвљу окропили).
И можда Вашем сањарству на концу признају да су били у прелести. Под подмуклим утицајем отрова великосрпске пропаганде, то јест.
Србин Македонац из моје алегорије био је онај први чија је кућа накрај села планула.
Он је био први бели пијун жртвован у партији (и за Партију), ког помену поп-Дарко Ристов. У партији шаха са црним Ђаволом.
Ако то нисте схватили из историје (не учи се у чколи), прочитајте Григорија Божовића. И пустите сузу над њим, и над собом.
Без те једне сузе, свака суза која се данас лије над Косовом је крокодилска.
Јер и Небеска Србија је првом сузом заплакала над Маћедонијом.
@Inđijska…
„Шта да радимо?“ Вероватно не би требало да наставимо путем ка унитарној БиХ већ да идемо супротним. Додик иде и у Мађарску, Израел, САД, Русију… То је итекако активна спољна политика, за разлику од Вучићеве која је везана за Брисел.
Ми нисмо у позицији да њима било шта понудимо, сваки договор ће бити полако поткопаван као што је Дејтонски или игнорисан као несрећна ЗСО.
Швајцарска није заснована на крви и вишевековним сукобима.
Ми не можемо да имамо иницијативу, слаби смо и немамо кичму тј. наши политичари. Већином уцењени и продани.
Не бих потцењивао нашу политику из 19ог века, камо среће да нам је данас један Јован Ристић.
Не ради се овде о томе да ми немамо интерес и политику.
Ми немамо националну елиту. Имамо компрадорску коју не занима национални интерес. Понекад одглуме због пропаганде.
Евсевије, наравно да јесам читао Григорија Божовића, и он је једини писац, код којем сам после читања књижевног дела имао утисак да сам и сам проживео те неизмипљене приче. Твој је проблем што мединалног Македонаца видиш као Златета из Слатине а он је уствари много ближи Тодору Александрову. Просечном Македонцу је национални јунак Даме Груев и Питу Гулу а не Сталета Кијевљанин или Суљ капетан.
Дакле мој прадеда је ту Македонију ослобађао, која иначе географски почиње тек од Демир Капије. Србија је од пишљиве касабе Ускуба направила Скопље пар екселанс европски град. Помињеш Косово, ево прошао сам и Косово и Македонију, и препоручујем и теби оди и преброји грађевине које је Краљевина Србија изградила по сиромашној Македонији и упореди са онима које је подигла по иначе богатом Космету, Приштина нема зграду ни као Куманово а не као Скопље. Добили су слободу, добили су напредак, добили све а како су захвалили, да не кажем вратили. Како их кумунисти тако лако одродише? Ево Црногораца има разних усташа али има и Срба и то тврдих ево и данас.
Ако добро загледа, они су номинално Македонци али су им све најцио алне личности бугарашке и сам ВМРО покрет за који плебисцитарни верују да им је породио државу и нацију је суштински бугарашки. Дакле они су добрим делом непријатељи и не треба их својатати.
@Jovan T
Dodik ide u Madjarsku, istu onu sa kojom smo bili saveznici 1941. pa se ministar spoljasnih poslova Pal Telehi ubio kada su prekrsili saveznistvo i napali nas, pa nas bacali pod led, iz koje je (uz Austriju) dolazilo oruzje za Hrvatsku i Sloveniju pocetkom devedesetih, koja je otvarala prihvatne centre za izbeglice iz Vojvodine pocetkom dvehiljaditih, Izrael ciji su intelektualci bili glavni promoteri genocidnosti Srba u BiH, SAD… dakle moze se i sa neprijateljima, pa mi nije jasno zasto ne mozemo sa neprijateljima sa kojima smo ziveli u istoj drzavi. Prijatelje drzi blizu, neprijatelje jos blize!
Ne kritikujem ja „nasu“ politiku iz 19. veka, vec tvrdim da ne razumemo savremenu. Bavimo se identitetom i iz njega izvedenim objedinjenjem, ne ujedinjenjem, umesto interesima. Teritorijama, umesto uticajem! Kada nemate nikakve interese (inter-esse je medju-bitak, ono iz-medju drzava, kao sto je sa Makedonijom interes zajednicki neprijatelj, umesto pretenzija i na Makedoniju), onda je normalno da pobedjuje licni interes unutar elite, posebno ako se doda da mi vec dugo idemo u EU i NATO! Rekao sam Vam zasto niko nece dozoliti R.Srpsku u trbuhu NATO-a!
@Inđijsko… Једноставно са неким народима и државама треба наћи заједнички језик а са некима је то немогуће јер су нам интереси дијаметрално супротни. Нисмо ми ништа посебно заостали у том смислу. Не морам да вам причам о Хрватској превише јер очигледно познајете историју. Хрвати нас не воле одавно, ми смо ипак са њима правили државу коју су они уништили два пута и успешно извршили геноцид. Ми једни другима не верујемо и то је то. Са Хрватима је дипломатија могућа само из позиције моћи да ми можемо да диктирамо услове и то да будемо пажљиви да нас опет не преваре.
Проблем је то да ми не умемо да одредимо ко су нам потенцијални савезници већ од свих правимо архинепријатеље. И У томе се слажем са вама.
Ствар са идентитетским питањем као нпр. са украјински или црногорским је да се праве вештачке нације у чији оснивачки мит је уткано то да су им бивша браћа непријатељи те се оне самим тим окрећу против њих и постају слуге туђих интереса ткз. прокси. Путин је то неуспешно покушао да реши и направио још гору ситуацију. Ми смо барем у ЦГ успели да колико толико санирамо штету.
Схватам ја вашу поруку и ви јесте у праву. Међутим ја сматрам да Србија има интересе само нема ко да их заступа. Што се тиче 19ог века, ја мислим да је то идеалан пример за нас како су се наши политичари снашли у тешким ситуацијама и кроз дипломатски рад спасли државу.
Такође, сумњам да наши непријатељи схватају политику у модерном смислу. Они итекако шире територије. Или то желе.
Погледајте и Азербејџан и Јерменију коју сте помињали, једни су остварили интерес (деветнаестовековни) а други не. Као и ми и Арбанаси.
Ух, проведох један дан у одсуству, па се изненадих количином коментара и жустрошћу „полемике“… Како год, мој коментар Евсевију је био од добре намере, али очигледно није тако схваћен. Мој је грех. Ипак, не могу се отети утиску да је Евсевије „ухватио прилику“ да се мало „надгорњава“, па да нам „доказује“, па да нам свима мало „објасни“ (пошто не схватамо), затим да нас „убеди“, као и да тврд стоји да га нико неће „убедити“ у супротно. Забога, овде нико никог не „убеђује“, ваљда можемо изнети и неко мишљење. Само се питам одакле му идеја да подржавам некакво „потписивање“? Или одакле му идеја како желим да кажем да „морамо прихватити реалност на терену“? Мој коментар је био управо супротан томе – једноставно нисам за сејање малодушности (и маловерја). Да се разумемо, живим ја ту муку и дно до којег смо дошли или доведени, својом или туђом кривицом, није ни битно. Не треба мени Евсевије (пишем га увек великим словом), да ми докаже како је „све црно“. Али то исто причају и аутошовинисти, другосрбијанци, титоисти, комуњаре, социјалисти, постмодернисти, леви интелектуалци, итд., само са друге стране. Међутим, циљ им је исти – да нас уведу у малодушност и маловерје. Е сад, знајући Евсевија, наћи ће он неки цитат, или нешто слично, да ми „покаже где ми је место“. Штета, а баш сам мислио да је он један од оних са којима се може разговарати и без „надгорњавања“. Праштајте.
Драги Земљаче,
Ни помислио нисам, нити инсинуирао, да ти подржаваш потписивање „Томоса“ и „Охридски споразум“, или издају у било ком смсилу.
Дапаче, рекох да сасвим поштујем то што ти се не свиђа моја слика, малана згуснутим бојама и тамним нијансама – о укусима се не расправља, а истина је, као и лепота, у очима посматрача.
И нисам хтео да се „надгорњавам“, него само да се одбраним од (благе али љуте) оптужбе да сам насликао лаж (=да је то бешчашће, „непоштен став“).
@Јован Т.
„Швајцарска није заснована на крви и вишевековним сукобима.“
Уффф, какав фаул у нападу!
Проверите Ваше знање…
Драги мој Сањару,
Драго ми је да си ишчитао Григорија Божовића, и верујем да ће то родити добрим плодом, једног дана кад сазри у теби.
Слава и твоме прадеди.
Али грешиш кад сањаш да ја савремене Македонце идеализујем; ја на њих гледам као на јужне шокце.
Види о томе детаљније овде:
https://stanjestvari.com/2026/02/12/zavjetni-narod-ili-vlast-lisena-smisla/#comment-209325
@Били Где је Швајцарска Сребреница? Јесу ли Швајцарци једне вере робовали под другима? Јесу ли им отимали децу? Кад су последњи пут ратовали?