Централно банкарство и ратовање су врло уско повезани. Прва модерна, велика банка и централна банка, Банка Енглеске, основана је актом парламента који каже да је њена сврха „водити рат“, каже немачки економиста
Паул и Макс Варбург (Фото: Фејсбук)
Гост познатог америчког новинара Такера Карлсона био је немачки економиста Рихард Вернер, професор на Универзитету у Винчестеру. Вернер је претходно поднео оставку на место професора у Саутемптону, да би касније тај универзитет добио на суду под оптужбом да је био дискриминисан „као Немац и хришћанин“ (одштета 2,5 милиона фунти). Аутор је књиге о економском развоју Јапана Princes of the Yen. Разговор је на снимку од 2:04:14.
Такер Карлсон: Какав је став банака према рату? Шта банке мисле? Описали сте банке као највећи механизам контроле људског понашања у једном друштву, по мом мишљењу.
Рихард Вернер: Нарочито централне банке. Што је банка већа, то је већа моћ.
Такер Карлсон: Али њихова моћ сеже изван њихових односа са другим банкама. Њихова моћ одређује много тога што се дешава у вашој земљи. Да, и нису под контролом гласача. То је вандемократска институција која је случајно најмоћнија. Желео бих да знам како се то десило. Али, какав је њихов однос према рату?
Рихард Вернер: Па, централно банкарство и ратовање су врло уско повезани. Као што сам рекао, прва модерна, велика банка и централна банка била је, наравно, Банка Енглеске. Акт парламента којим је основана Банка Енглеске каже да је њена сврха „водити рат“. Знате ли зашто су Федералне резерве основане? Било је журбе да се оснују 1914. године.
Такер Карлсон: Те године је почео Први светски рат.
Рихард Вернер: Управо тако. Уништена је Европа. И опет, оснивање Федералних резерви је урађено уз подвалу. Двадесет трећег децембра 1913. године (пред Божић по грегоријанском календару, нап. СтСт), кад су се сви разишли кућама за празнике, а затим је уведен и порез на доходак. То је такође везано за Банку Енглеске. Основана је заједно са позивом за оснивање нових пореза, у истом акту. Порез на доходак није постојао пре оснивања Федералних резерви. Централна банка Сједињених Држава, ФЕД, основана је непосредно пре рата.
Такер Карлсон: Која је била улога централних банака током тог рата? Најважнијег рата у последњих хиљаду година.
Рихард Вернер: Да. Па, САД и Немачка су биле у рату, што је врло тужно. Многи Американци су немачког порекла, а Немци стварно нису желели да ратују са Немачком, али то се десило.
Дакле, имамо две земље у рату. Тужно је, војници гину у рововима. А њихове економије, организоване као ратне економије, на врху тих ратних економија су централне банке. Дакле, ко је био кључни играч у немачкој Централној банци, Рајхсбанк, која је била 100% у приватном власништву? То је био неко по имену Макс Варбург. А ко је био на врху, заправо оснивач, Федералних резерви, и ко је био кључна особа тамо? То је био неко по имену Паул Варбург, његов брат. Али наравно, војници морају да убијају једни друге, а ове две земље…
Такер Карлсон: Чекај, чекај. Немачку Централну банку и америчку Централну банку водила су браћа, док траје рат између САД и Немачке?
Рихард Вернер: Да. Морам да се оградим. Нису били званични гувернери, али су били кључни људи.
Погледајте цео разговор:
С енглеског посрбила: Ивана Спасојевић
ИЗМЕНЕ: Име Ричард Вернер исправљено на Рихард Вернер и Пол Варбург на Паул Варбург (јер су Немци); формулација „Двадесетог децембра 1913. године, када никога није било тамо“ промењена у „Двадесет трећег децембра 1913. године (пред Божић по грегоријанском календару, нап. СтСт), кад су се сви разишли кућама за празнике“ (30. 10. 2025. у 22:46).
Categories: Гостинска соба
Prva stvar koja se da primetiti je da su braća Pol i Maks Warburg jevrejskog porekla, kao, uostalom, i druge najpoznatije bankarske porodice poput: Goldman Sachs, Lehmans i Kuhn Loebs iz New Yorka; Rothschildi iz Pariza i Londona; pariški Lazardi; Izrael Moses Seifs iz Rima…, sve međusobno isprepletane brojnim poslovnim i bračnim vezama. A dalje, kako to vole reći, “antisemitski” teoretičari zavere: svi kockari u kazinu na kraju budu na gubitku, jedino kazino nikada nije na gubitku. Kad tzv. Gojski narodi ratuju, jevrejski bankari uvek pobeđuju. To su za njih tzv. „Win-Win“ situacije. Oni vuku konce iza svih većih ratova i revolucija. Centralne banke su strukture u privatnom vlasništvu (jevrejskih) „gospodara novca“ koji najbolje profitiraju u veštački izazvanim kriznim situacijama uvećavajući svoj špekulativni kapital i moć, s tim da je cilj svetskih ratova (jedna) Svetska vlada. Za upravljanje svetskim istorijskim procesom jevrejska finansijska oligarhija je izabrala strategiju koja se naziva »politika ravnoteže sila«. Njena suština je – u istovremenom finansiranju nekoliko država koje su približno jednake prema snazi, koje bi potencijalno mogle da ratuju jedna sa drugom. Zahvaljujući tome oligarhija je uvjek mogla da nahuška jednu državu protiv druge i da prema bilo kojoj državi primeni pretnju ratom sa strane druge države. To je jedan od vidova »Zavadi pa vladaj«. Sve revolucije, i svi ratovi nisu posledica nekih objektivnih uzroka. Ratovi i revolucije – to su sredstva preuređenja sveta u rukama svetske bankarske oligarhije i njihovih okultnih struktura.
Мислим да наслов није тачан, јер:
Макс – Тек од 1924. године је (само) члан надзорног/саветодавног одбора њемачке централне банке Reichsbank.
Брат Пол – председник Воодров Вилсон га је именовао за члана Федералног одбора гувернера (Федерал Ресерве Боард). Служио је у том својству од 1914. до 1918. године.
Имам утисак да се оваквим чланцима жели управо супротно – „прекрити“ као плаштом, стварни утицај неких људи. Чак и ових истих, поменутих у чланку. И све је то важно 1 посто у односу на осталих 99 посто – да смо или треба да будемо, вјерници своје Цркве и патриоте овог нашег измученог народа. Па шта Бог да.