Поводом привођења нашег Зорана Николића из Ваљева, доносимо ову оду коју је њему посветио Евсевије Петровић

Зоран Николић после одбијања предлога за притвор (Фото: Снимак екрана/Инстаграм)
Боже мили, на свему Ти вала!
Какав јесте Николић Зоране!
Какав бјеше јучер у тавници,
у тавници ваљевској проклетој!
Та тавница кућа необична:
у тавници крвца до кољена,
од јунака кости до појаса;
у њој врве ћаци и биакрепи,
ишчадија Маркса и Енгелса,
ћаци хоће очи да попију,
а бјакрепи образ да нагрде,
да без душе оставе јунаке:
да јунаци одрекну с’ истине
и кољена јуначка преклоне,
пред онијем књазом од ћација
који богу фармасонском служи.

Извор: Недељник
Ал не дâ се Николић Зоране!
Већ он моли Бога Великога
да му даде силе и мудрости,
да он згази змије и бјакрепе.
Бог је њега брзо услишао,
од тавнице врата отворио,
вериге му са руку скинуо;
сину свјетлост у тамној тамници,
те посрами змије и бјакрепе,
остави их саме у смрад тами
једни другим да очи попију,
а образ су давно погубили.
Гледа Зоран ваљевској чаршији,
свијетла чела, пресвијетла образа,
сви га грле, над злом побједника.
Гледа Зоран и по Стању ствари,
неће л’ кога угледати свога:
ал на Стању још више ћација
но што их је у МУП-у ваљевском,
са све судом и смрадном тамницом,
и подземљем комуњарског гробља
(ко их плаћа, може ли се знати?:
по их плату од кесара прима,
зато вичу: „Бољега немамо!“;
а по плату у вјечности чека,
надање их неће преварити).
Никог свога, до Бога једнога!
И једнога грешног Јевсевија
који Брата грли око врата,
из далека на груди привија
и кличе му: Достојан! Достојан!
Те му шаље поклон и поздравље,
земни поклон и од Бога здравље!
Песма је објављена као део читалачког коментара на Стању ствари
Categories: Гостинска соба
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.
Ал’ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
Гаврило
Свој коментар започех стиховима засужњеног Архангела Гаврила. С разлогом. Дух Свети се не може засужњити. Кушач је кушао Спаситеља четрдесет дана. Нас куша много дуже. Али смањеним интензитетом. „Да се Власи не досете.“ Да се жаба скува.
На нама је избор. Коме се царству привољети. Царству Слободе, Истине и Љубави или оном другом: империји зла, лажи, корупције…
Срећна ти Слобода јуначе!
Драги Зоране, срећне ти ране јуначе.
Дивна песма.
Упрти свој крст
Упрти свој крст брате
Наше те молитве прате
Наша је љубав уза те
Упрти свој крст брате
Упрти свој крст брате
Уз Христа иди у свате
Не дај с пута да те сврате
Упрти свој крст брате
Упрти свој крст брате
Уске нам стазе од Бога дате
И ријечи што давно знате
Упрти свој крст брате
Момчило
Једначите ми кантар радости и благодарја – загрљај и сузе моје деце јесу тег лакоте смисла мојег постојања, Ваша слова овде на @стањествари, зањихаше тас у равнотежу… Част ми је што сам са Вама, честити људи, на честитоме мрежном србском слову…