У Црној Гори већ делује Митрополија црногорско-приморска, на чијем челу је митрополит Јоаникије
Нови митрополит Методије (Фото: Снимак екрана)
Епископ будимљанско-никшићки Методије изабран је за митрополита будимљанско-никшићког одлуком Светог Синода Српске православне цркве, потврђено је порталу РТЦГ.
Ту одлуку донео је Свети Синод Српске православне цркве (СПЦ) на заседању у Београду.
Очекује се саопштење након седнице Синода. У овом тренутку, није сасвим јасно да ли ће Епархија будимљанско-никшићка добити статус Митрополије, јер о томе постоје различите информације, пише РТЦГ.
У Црној Гори делује Митрополија црногорско-приморска, на чијем челу је митрополит Јоаникије.
Овом одлуком, Црна Гора добија два митрополита.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Александар Живковић: Гуслар међу рокерима (Журнал, 17. 5. 2025)
- Александар Раковић: Именовањем епископа Методија за митрополита срушен сан црногорских сепаратиста (РТ Балкан, 18. 5. 2025)
Categories: Гостинска соба
„Амфилохије се вјероватно преврће на небу јер је све оно што је посљедњих пар година живота и мандата радио било усмјерено ка утемељењу аутономије МЦП под кровом СПЦ. Иако је на почетку свог мандата у Црној Гори Амфилохије био ништа мањи Србин од данашњег Јоаникија, и ништа мањи поборник лика и ђела некадашњег Ђуришића и данашњег Караџића, временом је схватио, као и његови преци из Мораче када су подизали један од најстаријих манастира на територији Црне Горе, “да се треба везати за Цетиње а не за Београд”. Током литија, иако су оне биле инспирисане Ђукановићевим антисрпством и накарадним законом, покојни митрополит и његов портпарол Перовић, отац Гојко, ширили су екуменизам, занемарујући сестру Србију и мајку Русију. Вучић и Путин су за Амфилохија били диктатори и комуњаре, а државотворност и самобитност Црне Горе неупитна ствар која је тражила и адекватно рјешење позиције православне цркве. Не на вулгаран, партијски и насилан начин, како је покушао Ђукановић, већ кроз дијалог и политику унутар цркве и свештенства. У ту сврху Амфилохије је формирао и Епархијски савјет као инокосно тијело које је покривало само четири јединице СПЦ са територије Црне Горе, а кад год се помињао Темељни уговор Амфилохије је истицао како ће бити потписан на Цетињу и како ће га потписати митрополит црногорски а не патријарх српски. Испало је да се Амфилохије касно сјетио. Његова смрт је не само зауставила те процесе, већ је ствари вратила на 91-92. Београд и Москва су одмах кренули у офанзиву. Епархијски савјет је преко ноћи укинут као тијело противно устројству СПЦ, а за новог митрополита је промовисан Јоаникије Мићовић, блиједа сјенка претходника. И у интелектуалном и у црквеном погледу. Методије је унапријеђен у владику, а његову популарност код пастве су врло брзо препознали надлежни органи званичног Београда и Москве. Тиме је управо преко СПЦ у Црној Гори, црквених првака и већине свештенства, инсталиран најважнији канал за ширење малигног руског утицаја и идеологије “црвеног православља”. Са Путином као врховним поглаваром. Тај канал је много опаснији јер је далеко утицајнији и агресивнији од партијских постројби неког Мандића, Кнежевића, Јоковића и сличних дајковића“, пише Ивановић.