Драматичне промене заиста не очекујем. Оно што очекујем у овој ситуацији јесте да се поштују мере које су на снази, рекао епидемиолог и члан Кризног штаба

Предраг Кон (Фото: Бета/Влада Србије/Слободан Миљевић)
Први пут објављено 29. 12. 2021.
Међународни дан припремљености за епидемије обележава се 27. децембра. Тим поводом Предраг Кон рекао је зa РТС да је глобални одговор апсолутно неопходан, присуство корона вируса било где на планети обезбеђује његов опстанак, његове мутације и враћање. Зато СЗО и инсистира на масовној имунизацији читавог света равномерно. Кон каже да не очекује драматичне промене на седници Кризног штаба, која ће бити одржана сутра.
Нико није био спреман за пандемију која је пре две године задесила планету, и све променила, успорила, преокренула, угрозила. Преко ноћи се набављала заштитна опрема, респиратори, лекови, ишчекивала се па куповала и вакцина.
Зато су Уједињене нације прошле године одлучиле да 27. децембар буде Међународни дан припремљености за епидемије.
Да ли је могуће бити корак или неколико корака испред вируса? Колико су важни добра комуникација, стратегија, међудржавна сарадња? За Дневник говори епидемиолог Предраг Кон.
Ову годину завршавамо са бољом епидемијском ситуацијом него прошлу, али је извесно да је испред нас још једна година у којој ћемо се борити против корона вируса. Када је све почело, да ли сте мислили да ће овако дуго трајати, и да ће бити овако?
Не може да се каже да сам мислио да ће, прво, имати овакав потенцијал. Ово је прва пандемија изазвана корона вирусом, то је дефинитивно у историји човечанства, а да ће при крају 2021. бити овакав интензитет, нисам очекивао.
Предраг Кон: Уместо ковид пропусница за цркве – СПЦ да се на правилан начин обрати верницима
Међутим, чињеница је да треба ту убацити све оно што је развој донео, и технологију, и брзе комуникације, брзо реаговање на нивоу света, брзо долажење до вакцине, у смислу да је развој одраније коришћен, па се брже дошло до вакцине. Све то је развукло епидемију, последица тога је значајно мања смртност, а с друге стране и натезање, продужавање ове ситуације.
Долазак епидемије свака земља дочекала је на одређен начин, и свака се бори на свој начин, али ипак, и ова епидемија показује да је у тој борби неопходно јединство и уједначена стратегија, од поштовања епидемијских мера до имунизације? Да ли је то што нема уједначености и један од разлога што све ово и даље траје?
Глобални одговор је апсолутно неопходан, присуство вируса било где на планети обезбеђује његов опстанак, његове мутације, и враћање. То је суштина. Зато СЗО и инсистира на масовној имунизацији читавог света равномерно.
Ако имате поједине земље које се сасвим солидно штите, са високим обухватом, и имате континент који није досегао, тј. сада евентуално досеже двоцифрен број, ви ћете непрекидно имати вирус који циркулише и мења се, зато и јесте ово глобални одговор.
Прокоментаришите то што глобално нису признате све вакцине у свим земљама, што је и политика умешана у борбу, а циљ би требало да буде победити вирус, а не преко вируса водити геополитичке ратове?
По Међународном здравственом правилнику, то није нигде потпуно регулисано до краја онако како ви говорите и очекујете. Свака земља има регулаторна тела, било да су у земљи, било да се ослањају на неко регулаторно тело, као Европска медицинска агенција. Ми имамо домаћу Агенцију за лекове, врло смо високо развијени по том питању, што је нама обезбедило регистровану и руску и кинеску вакцину, и остале, самостални смо, и то је са наше стране добро планирање по мени.
С друге стране, није било очекивано да у међународним размерама вакцине које признају земље које су чланице УН и СЗО неће признати друге земље, то се десило – могло је да се претпостави, али до сада оваквих искустава није било.
На Међународни дан, када се планирају борбе против пандемија, где је Србија данас. Колико је важно имати одређену стратегију и макар неке дефинисане циљеве у борби против вируса?
Ја могу само своја искуства да изнесем, готово да не постоји догађај у току читаве пандемије о ком се није промишљало још 2006, укључујући политичка превирања, потенцијални криминал, злоупотребе.
Углавном су сви закони о ванредним ситуацијама везани за Министарство унутрашњих послова, тако и код нас, то није профункционисало у току ове пандемије, што само показује да није довољно увежбано, вежбање и припремање, деск тејбл вежбање, на столу или на терену – такве припреме су неопходне, иначе људи не знају да се све ово што смо доживели заиста може очекивати на самом почетку природне катастрофе, ово јесте природна катастрофа иако нема разарања као у земљотресима, поплавама.
Омикрон је ту. Видећемо шта ће донети нова седница Кризни штаб. Шта би морале да буду нове мере у овом тренутку?
Драматичне промене заиста не очекујем. Оно што очекујем у овој ситуацији јесте да се поштују мере које су на снази. Концерте на трговима, а што је планирано, не може да подржи ниједан епидемиолог нити лекар из Кризног штаба. Јасно је да је притисак велики, сматра се да треба да се допусти, не могу да прејудицирам.
Морам да кажем, ризик је неупоредиво већи за оне који иду а нису вакцинисани, заштићени или преболели, ако нису примили трећу дозу, постоји ризик. Носите маске, без обзира на то што на отвореном није обавезно. Вирус се неупоредиво брже преноси, четвороструко брже за недељу дана.
Опрема: Стање ствари
(РТС/НСПМ, 27. 12. 2021)
Categories: Гостинска соба
Кон приноси мацот или жрец приноси лепиње.
Врач Предраг Ернестов Кон 1955. из Загроба (бивше Србиново) је титоистички потпуковник.
Врач Ђуро Павлов Мацут 1963. из Гвозда (бивши Вргинмост) је син титоистичког пуковника Павла Николина Мацута 1915-2008.
Година 2009-2021. у Ендехазији су обзнањена дела:
[1. Macut Djuro, Dijabetes u žena, Zagreb, 2009;
2. Macut Petar, Ů sjeni križa, samokresa i noža: katolički tisak u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Split, 2016;
3. Macut Petar, Ůstaška mladež: povijest organizacije koja se brinula o podmlatku Ůstaškog pokreta, Zagreb, 2018;
4. Macut Ivan, Filozofija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Zagreb, 2018;
5. Macut Ivan, Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Split, 2021].
Данас 2025. у Јозефштату (бивши Београд) ликвидатор Србства Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна је поставио Ђуру П. Мацута за поглавника „Владе Републике Србије а.д. у ликвидацији“.
Јавна кабала.
Колико поглавбник мрзи Србе да за председника владе, поред председника
скупштине Србије, именује баш овог а чије име не могу ни да споменем?
МАСКО МОЈА
Маско моја, заштито највећа,
с тобом душа сигурност осећа.
Маско моја, мој најбољи друже,
ти ме чуваш када ме окруже,
ти вируси, те страшне аждаје,
носићу те догод ово траје.
Носићу те и кад ово мине,
само да се ластиш не откине.
Маско моја, увек са мном буди
да ми болест не пренесу људи.
И нека су два метра далеко,
јер заражен сигурно је неко.
Зато маску нека стави свако
ти вируси преносе се лако.
Маско наша, наш једини спасе
душа само у тебе узда се.
Маско лепа, украсу највећи,
с тобом ћемо корону избећи.
Требало би свако да те носи
јер непријатељ невидљиви коси.
Маско дивна, ко те смисли само
њему ћемо и душу да дамо.
Ако закон каже маску стави
ставићу је па нек’ ме удави.
Јер закон је одредила струка,
да нас не би стигла нека мука.
Иза маске вирус ме не види
и не мора човек да се стиди,
могу цело тело да откријем
ако лице правилно покријем.
Достојанство шта ми треба више,
кроз маску се безбедније дише.
Нема везе што се с маском кувам,
само да свој животић сачувам.
А уз све то, ако маску носиш,
политичке санкције не сносиш,
поштују те к’о правог човека
јер им ниси никаква препрека.
Нека, нек’ те маска понижава,
боље него да те боли глава,
важно да ја закон испуњавам,
и за сваки случај с њом и спавам.
Боље мало загушљивог даха
него мрети сваки дан од страха.
А слобода, да ли ми и треба,
кад без маске остајем без хлеба?
И у цркву улазим смелије,
осећам се много лагодније,
јер не морам да будем у вери,
преподобност по масци се мери.
Допуштају и нове каноне
да кроз маске љубимо иконе.
Према томе све је како треба,
ма, маска је сишла право снеба.
Сад видимо да смо глупи били
што пре нисмо маске измислили.