Oпозиција je у време патријарха Павла имала најнормалније „место за столом“. Сад како је не знам, не знам више ни ко су господа народни посланици, али верујем да би били подједнако примљени када би дошли у храм
Патријарх Павле (Фото: Profimedia)
Много се ових дана, и површно, говори о односу Блаженопочившег патријарха Павла са властима и опозицијом свог доба. Уместо усијане полемике, нудим једну више анегдоту, која баца додатно светло на тај однос.
Година је 1994, радикали су у опозицији Милошевићу због санкција Србије Републици Српској. Једне недеље патријарх Павле је служио литургију и први помен протосинђелу Јовану Рапајићу, теологу, богомољцу владике Николаја, а за време рата исповеднику Драже Михаиловића и шефу 1944. године формираног Верског одсека Равногорског покрета. Јован Рапајић је стрељан од партизана маја 1945. у Фочи.
Организатор помена био је бивши равногорац Радослав Браца Павловић са својом екипом интелектуалних сабораца која се окупљала око часописа „Држава“.
Александар Живковић: Колико смо се удаљили од патријарха Павла
Потписани је од професора Светомира Бојанина чуо за овај догађај, а како сам у то време углавном ишао на патријарашке службе, тим радије сам отишао у Цркву Светог Архангела Гаврила у Хумској улици.
После службе је следила даћа и разговор о Јовану Рапајићу (тада се из Америке вратио и његов други саборац Ратибор Ђурђевић) у парохијском дому. Још да додам да је суботња Политика донела обавештење о догађају.
И да пређем на ствар: после службе видим како иду ка капији порте двојица посланика СРС, Александар Вучић и Стево Драгишић. Мало су застали на излазу и то искористим и позовем их да дођу у парохијски дом. Био је то за њих страни свет, за Брацу Павловића нису ни чули, Шешељеви четници су били из неког другог филма. А са патријархом Павлом нису имали прилике да се упознају. Осетио сам да се мало плаше како ће бити примљени, па сам их довео до старешине храма. Он, наравно, господу народне посланике најлепше прими и посади Вучића са десне, а Драгишића са леве стране патријархове.
И све је било „како требује“, остали су и на даћи и на разговору. Пишем ово, само да кажем да је опозиција имала у време патријарха Павла најнормалније „место за столом“. Сад како је не знам, не знам више ни ко су господа народни посланици, али верујем да би били подједнако примљени када би дошли у храм.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
По питању текста Александра Живковића: Како је Вучић упознао патријарха Павла и о причицама о равногорцима
Јој,јој. јој..због оваквих прича „рекла казала“ и „причао ми овај“ ми и јесмо у овој бедној ситуацији. Давно сам слушао руског старца који је прошао Совјетски Савез и који је учио:“Децо бежите од прича типа „ишао Стаљин па наиђе на Матрону. Па она му прорекла то и то….! Бежите од таквих прича и од оних који такве приче причају и преносе. Ту нема православља и ту су отворена врата за сваку ђавољу подвалу и то посебно за подвале од служби. То је НКВД одлично користио да разне њихове људе и идеје инфилтрира у Цркву под „чудотворцима“, „молитвеницима“, „свецима“,итд. Православље, живот Цркве и спасење верујућег народа се никад није заснивало на таквим причицама већ на испуњавању Божијих заповести, на учењу Отац Цркве, на чувању догмата и канона!“ А ако ови некад и буду свеци и чудотворци, то ће Бог, а не народ да пројави.
Дакле, у складу са оним што сам чуо од старца и у складу са оним што моје очи виде ја знам две ствари:
Патријарх Павле је монашио , рукополагао, хиротонисао Буловића и Перића, али и оног настраног из Врања иако је одлично знао ко су и шта су. И не само њих! Десетине и стотине екумениста је тад рукоположено, замонашено и хиротонисано. У време Павла Светосавље је потиснуто из наше СПЦ и у нашу србску народну цркву је лукаво убачен јелинистички приступ вери, стран Србима, а близак Латинима. У његово време као никад раније су отпочели живи контакти са римокатолицима, а екуменизам је гајен тако да се разбуктао до неслућених размера. И то је оно што је за мене релевантно, а крпљење ципела, вожња аутобусом, лифт ради-не ради, штедња струје мене ич не занима. Ја не улазим ни то, да ли ће и кад Павле бити ово или оно. То је Божије, није моје. Моје је да зарад спасења, пазим и гледам шта се чини и који су резултати тога чињења. А резултате тог чињења управо кусамо. Никад више живих светаца, теолога, доктора, спаситеља,фол јустиноваца, а ми као народ и Црква никад ниже били нисмо. Е тако се према Павлу и другим „живим и ђедама свецима“ овог времена односим. Само на основу чињеница и резултата, а не бајки и причица, посебно ако исте, по старчеву упозорењу најчешће долазе од служби.
Исто је и према Дражи и равногорцима. Живим скоро деценију и по тик до Равне Горе и знам на прву од људи из тог времена шта је ту све било, како су међусобно села палили и клали с, а понешто се и прочита само треба филтрирати и упоређивати изворе да би знао где је вода квалитетнија!. Рехабилитација Драже и дизање споменика, певања песама под шатрама долазе и од Додика, Вучића, Тадића, манитога Вука, Шешеља (сиц!), а сад и од Вулина! Боже прости као да је гранд звезда. А што поменуте комуњаре сотоњаре не рехабилитирању Недића, Љотића, Пећанца!?(сиц) Исто тако резултате Булајић равногораца смо видели деведесетих (част изузецима). А зар није могао Булајић (УДБА) да узме и да у својим филмовима подели главне улоге тих мрских антикомуниста и велико Срба Недићу и Љотићу!? Јесте, могао је, али шта ако се онда једног дана кад пропадне СФРЈ управо из/иза тих улога антикомуниста пројави и провири Љотићев, Недићев, Пећанчев дух!!! Шта онда!? Зато, не дирај и не отварај боцу да дух не изађе, но је закопај дубоко, што дубље. јер с Дражиним духом може и 27.март, а може и 05. октобар, а с Недићевим, Љотићевим и Пећанчевим духом не може ни 27. март, ни 05. октобар. Но има још! С равногорским духом може и сендвич, и пива, и Јагодина, и Кикинда, а може и оно „Студенти корисни идиоти!“ А с Љотићевим и Недићевим духом иде, браво децо, дај људи да се укључимо, да се саберемо, да то оправославимо и да скидамо с врата ове издајнике и слуге душмана. Да скидамо разне Вучиће, Бакиће, војводе и секретаре, наследнике тите и стамболића, све њих који су се огрнули србским обележјима , али им дух није србскии!!!
А што се тиче Драже и равногорца.. Може ту да се отвори стотине боца, идеологије и Духа нема!!!
Зато тито и Дражо, Јунаци Павлове улице, Мирко и Славко, Партизанска ескадрила и Халијард, Неретва и Равна Гора само ради, штанцуј, комбинуј. То су форе у којима службе уживају! А Герман!? Шта је с њим!? Ћути. За њега вичи црвени патријарх! Знаш како нас је израдио за моштима Цара Душана! Ћути, преко Германа ће Срби доћи до Викентија! А преко Викентија до Гаврила! А преко Гаврила до Варнаве! А Варнава и Конкордат!!! Ћути, како ће онда папа у Србију!? Зато вичи: Герман црвени патријарх, а за оног вичи живи светац!!
То је мој став, а сад свако има на вољу и Слободу од Господа да чини како мисли да треба. Од Бога вам здравље, духовно, а онда и умно и телесно.
@Мирослав Вујанић
„Патријарх Павле је монашио , рукополагао, хиротонисао Буловића и
Перића, али и оног настраног из Врања иако је одлично знао ко су и
шта су. И не само њих! Десетине и стотине екумениста је тад
рукоположено, замонашено и хиротонисано. У време Павла
Светосавље је потиснуто из наше СПЦ и у нашу србску народну
цркву је лукаво убачен јелинистички приступ вери, стран Србима,
а близак Латинима.“
Патријарх Павле је само извршио оно што му је била обавеза –
да предложене кандидате (од) АС хиротонише, макр и да није
гласао за њих на АС.
Он је само први међу једнакима!
Да ли смете да тврдите да их је Павле предложио и да је лично
гласао за предложене кандидате, или је био против или уздржан?
Да ли сте имали увида у записнике са тих АС, где су и када су горе
побројани ликови предложени и изабрани за епископе, и поименични
увид (записник) о исходу гласања?
Да ли је Павле био “за“, “против“ или “уздржан“?
Што се тиче хиротониосања, Патријарх Павле је само извршио оно
на шта је био оабавезан – да буде у послушању АС, и од тога није одступио.
Патријарх Павле није заступао нити промовисао јавно – речју и делом –
потискивање Светосавља, па је неодмерено то приписивати Њему.
Драган Славнић
без злурадости, али ме радује танак одговор односно немање јаке и конкретне аргументације посебно што се тиче ‘живог свеца’
Дакле:
Драган Славнић: “Патријарх Павле је само извршио оно што му је била обавеза –
да предложене кандидате (од) АС хиротонише, макр и да није
гласао за њих на АС.
МВ: По том принципу могли су ови из АС и Броза да предложе за епископа Светосавске Цркве, а овај то мора да уради. Не мора!!! Уосталом одакле уопште таква мисао и идеја да мора!
Што се тиче записника и писаних трагова. Ако ћемо искрено увид у записнике немају ни епископи. И ко то зна шта се тачно задњих тридесет година иза кулиса дешава у нашој Цркви!? Ту и тамо преко одређених и искрених процуре поједине информације, но већина тога остаје скриване од народа. па и сам избор патријараха задњих тридесет година је под суњом.
МВ: Да ли је Павле знао за склонитости Пахомија!? Из проверених извора, знао је. И то је кључ! А што се тиче твоје аргументације ови предложили, он само извршио. Што се тиче Буловића и Перића, блаженопочивши епископ бачки Никанора није им дао да приђу ни певници знајући ко су, чији су и каквог су духа. Зато су они лепо пут рашко-призренске па преко Дечана и рашко призренске, дакле и преко Павла све до монашења, рукополагања, хиротонисања па све до патријаршијског трона.
Драган Славнић:Павле није заступао нити промовисао јавно – речју и делом –потискивање Светосавља, па је неодмерено то приписивати Њему.
МВ: Какав је ово аргумент. Није ни удба јавно постављала своје у Цркву!? Није, јавно, али јесте деловала тајно. Ја нећу да кажем да је Павле био удабаш јер то не знам, само кажем да ти та аргументација“јавно није чинио“ не значи ништа. Но оно шта конкретно знамо
и шта је резултат оног што тврдим јесте протеривање Догматике једног Светосавца Јустина Ћелијског и наметање деци Светог Саве будућим свештеницима србским догматике једног јелинисте глобалисте и јеретика Зизијуласа!!! Треба ли бољи аргумент или да идем даље!!!??? Ево. Народ се враћа Цркви но уместо вери молитви, посту, исповести причешћу по србском предању, народ се учи овако: Вера и Црква то је наша србска традиција. А традиција то ти је оно славиш Славу, светкујеш Божић посебно Бадњи дан(сиц)!!!, крстише дете, венчаш се у Цркви и ето те православац Србин. То је мој Славнићу дело удбе и оних “свтаца“ који су последњих тридесет година водили нашу Цркву, а резултат су содомити на челу народа Светог Саве!
Но то је била поставка само за оне слабе широке народе масе, а за оне који су хтели искрено да се врате и приступе Цркви била је друга удба тактика. Ту су уместо србских, спремљени јелински старци (част изузецима). Па пуне књиге и Светачки Образи Пахомија, Порфирија, Пајсија, ових оних, а нигде Тадеја, нигде Гаврила Ралетиначког, нигде Саве рукумијског и вазнењеског, нигде Рафаила никољског, , нигде Серафима из Девича, нигде Никанора хиландарског, нигде ни Јустина Ћелијског, нигде !!! Чудно!? Није. Шта ће србском народу они старци који који проповедају светосавски приступ вери кроз пост по типику, молитву, милосрђе, Причешће (на као супа), али и шта ће србском народу сазнање да су многе или све борбе за слободу рода нашег повели управо свештеници!!! Ма јок дај јелинистичко-латинско peace brother, peace!!!, док нас деру. дај љубав и само љубав, а нигде страха Божјег!
Овде треба рећи да није било људи, али на жалост само појединаца, а које су гонили високопозиционирани у мантијама, а међу њима и тај твој Павле, попут оца Жарка ми можда данас о вери и Светом Сави ништа или би слабо шта знали.
И тако брате Драгане, по резултатима ћемо их познати. а њихови резултати су Вучић и БранБич!!! Док су резултати, светосавског приступа вери и светосавских свештеника попут оца Жарка, људи попут Небојше Крстићи!! Бирај који су бољи по род наш!!
@Мирослав Вујанић
Дакле, Патријарх Павле је “одговоран“ што је горе поменуте ликове
хиротонисао за епископе, а имао је нека сазнања о њиховим непримереним склоностима – настраностима, екуменизму…
Можда би Он то и урадио, али није имао право вета на избор кадндидата АС.
Није његова одговорност што их је он (по службености свог положаја)
хиротонисао, већ је њихова одговорност што се они нису покајали због тога,
а могли су, и још увек могу.
Да ли је Христос “одговоран“ што је Јуду хиротонисао за апостола, а као Син
Божији знао да ће га овај издати?
Свакако не!
Одговорност је на Јуди што се није покајао, а могао је, макар и када је Христос
био на Крсту, по примеру покајаног разбојника.
Драган Славнић
Брате, одиста не бих да те више замарам. Остај у своме уверењу и моли се “живим свецима“ од људи, а можда и од удбе прослављеним. Ја ћу чекати на прослављење од Бога и покорити се томе.
Иначе за твоју информацију. Као и све остало, Христос је знао да ће Јуда да га изда. Сем ако Св. Јеванђеље не греши или “живи свеци“ нису казали другачије. И још нешто. За разлику од екумениста, паписта и настраних, Јуда није никог повукао за собом на дно.