Узмимо ковид. Реакција је била брза, разбивши табу о заједничком изласку на тржиште ради позајмљивања новца. Жалосно што нам је била потребна пандемија за то, изјавила некадашња потпредседница ЕК
Федерика Могерини (Фото: Снимак екрана)
Говорећи 18. новембра 2024. на Београдској безбједносној конференцији na тему „Свијет послије избора у САД и ЕУ“, на питање водитељке је ли Европа спремна за нове околности, Федерика Могерини, некадашња висока представница ЕУ за спољну и безбједносну политику, данас ректор Колеџа Европе и директор Европске дипломатске академије, рекла је (од 49:38 на снимку):
„Мислим да Европа, ЕУ, може бити спремна, ако хоће, што је прилично оптимистичан одговор. Била сам у Европској комисији кад је Трамп први пут изабран, неколико мјесеци по референдуму за Брегзит. Тада, љета 2016, непосредно прије избора Трампа, сљедећих неколико мјесеци сви су говорили да је то почетак краја Европске уније – и друге државе ће иступити, и Трамп ће потпуно „убити“ ЕУ.
Неколико мјесеци потом, марта 2017, лидери преосталих 27 држава су се окупили и рекли: сад је кључни тренутак, морамо остати уједињени пред оним што долази, и почели смо одбрамбену сарадњу с НАТО-ом, и постављати основе за европску одбрану. У уговорима је то већ постојало, али никад није „активирано“, да кажемо. Према мом мишљењу, кључ за способност Европске уније да реагује на крупне изазове, с каквим се срећемо данас, је у заједничкој перцепцији јавног мњења озбиљности и хитности заједничког дјеловања, Кад год постоји исто схватање размјера неког феномена, одмах постоји и способност да се реагује.
Узмимо ковид. Као Италијанки, првих седмица фрустрација је била велика, али чим је перцепција размјера пријетње постала иста, реакција је била брза, заједничка, и веома релевантна, разбивши табу о заједничком изласку на тржиште ради позајмљивања новца, што је раније било невјероватно и непојмљиво, иако су многи покушавали. Жалосна страна тога је што нам је била потребна пандемија да бисмо то урадили, али смо, заправо, проширили овлашћења Европске комисије изван граница оног што је дато у споразумима, без измјена споразума, јер је било потребно и јер је постојала политичка воља.“
С енглеског посрбило и преписало: Стање ствари
Прочитајте још
- Извештај Политике о говору Ф. Могерини у којем је изостављен део о ковиду (Политика, 18. 11. 2024)
Categories: Гостинска соба
Као што нисмо чули да су ухапшени, Могеринијева и остали другови чланови Комисије и даље су на слободи.
Конкуренција није мала, ми смо томе живи крајпуташи, али тешко да је у историји човечанства постојала већа квазиполитичка спрдња од еU, њених тела и органа. Огољени јад и беду, растумачене до нивоа пластичности, понајбоље представља управо домицилно Министарство за еUропске интеграције у 9 тачака на својој страници „Најважнији појмови о ЕУ“ ( https://www.mei.gov.rs/инфо-сервис/укратко-о-еу.236.html). Осим што до у танчине расветљава ову трUлеж ово је вероватно и најкорисније потрошен (или једини корисно потрошен) им новац из буџета којим су задужени чукнунуци наших чукунунука.
Изјава Могеринијеве у том смислу прави је драгуљ који нам, овог пута жутим петокракицама на крају тунела, осветљава пут у еU јаму коју сами себи не копамо али у њу упадамо.
У овом тексту међутим постоји још један прикривени драгуљ чији сјај, барем што се нас – постхумних путника у еU тиче, није ништа мање покакан по нашим погнутим главама од претходног. Док нам први јасно говори где идемо други нам говори где се заправо налазимо.
Ради се наиме о домаћину Осмог путника, о организатору тзв. „Београдске безбедносне конференције“, о твртки која са нама и у нама живи већ 27 година, а зове се „Beogradski centar za bezbednosnu politiku“.
Ако се са њима ипак некако већ нисте сусрели немојте да вас име завара. Имају и мисију и визију и циљеве, и тим. Ево рецимо: Uправни одбор.
Ако сте се икада запитали у који би UО могао отићи човек који је „оd 2004. do 2018. godine bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“ (https://bezbednost.org/istrazivac/rodoljub-sabic/) на правом сте месту.
Одговор на питање којега би UО опет па могао бити предесдник човек који је je devet godina radio u Stručnoj službi Zaštitnika građana Republike Srbije, доктор са ФПН али и свршеник Diplomatskе akademijе Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, аутор policy papirа „Strengthening Ombudspersons in Central and Eastern Europe“(https://bezbednost.org/istrazivac/luka-glusac/), такође можете потражити овде.
Кога су заштитили, шта је иза њих остало у реченим органима заштите и ко би сада могао у њима бити да нас штити – е то овде нећете наћи.
Поменимо још једног члана UО (https://bezbednost.org/istrazivac/filip-ejdus/ , https://proglas.co.rs/filip-ejdus-biografija/ ). U geografskom fokusu njegovih interesovanja su Zapadni Balkan, EU, rog Afrike i Bliski Istok. U svojim istraživanjima on se bavi time kako identiteti, sećanja, emocije i racionalnost utiču na bezbednosnu politiku. Njegova najnovija knjiga je „Kriza i ontološka nesigurnost: teskoba Srbije zbog secesije Kosova“ (Palgrave Macmillan, 2020). On je takođe osnivač i ko-urednik časopisa Journal of Regional Security. U svojim istraživanjima javnih politika bavio se demokratskim upravljanjem i reformom sektora bezbednosti, kontrolom konvencionalnog naoružanja, bezbednosnom politikom EU itd.
Итд?!? ‘Ђе рече итд? Па није ти ово нека обична мустра него још и … član upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji, kopredsedavajući Regionalnom studijskom grupom za stabilnost u jugoistočnoj Evropi pri Konzorcijumu obrambenih akademija i instituta za bezbednosne studije Partnerstva za mir унд vanredni profesor studija bezbednosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Е сад око те тескобе због сецесије овде се може наћи и доста ведријих тема да човек мало разгали душу. Иде то од спољне политике Србије (Koji su prioriteti spoljne politike Srbije? Da li su u skladu sa osnovnim vrednostima liberalne demokratije?) затим Kako i zašto je potrebno ubrzati evropske integracije односно Zašto ne postoji alternativa ovom procesu? те Koje su koristi za Srbiju od saradnje sa NATO-om? преко разних IZAZOVА, RIZIКА I PRETNJI до саме безбедносне политике Србије у којој у делу ROD I BEZBEDNOST можете наћи и заиста несвакидашњи и неочекиван приступ темама из наше родне свакодневице.
У тексту Onlajn narativi protiv „rodne ideologije” u Srbiji (https://bezbednost.org/publikacija/onlajn-narativi-protiv-rodne-ideologije-u-srbiji/, септембар 2023) под слоганом We (will) walk три истраживачице и један истраживач откривају како су се U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija.
Нешто даље, и даље стоји autorski tekst profesorke Fakulteta za evropske pravno političke studije dr Zorice Mršević „Žene, rodni odnosi i klimatske promene“ (https://bezbednost.org/publikacija/zene-rodni-odnosi-i-klimatske-promene/ , крај 2022). Овде је лепо и стручно објашњено не само Koji je položaj i uloga žena u klimatskim promenama? већ је и заштокаковано услед чега су Žene više pogođene klimatskim promenama.
Не верујете?
“Veća je verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u Francuskoj, Kini i Indiji ili u tropskim ciklonima u Bangladešu i na Filipinima, nego što je to slučaj sa pripadnicima muškog pola.” Ali to nije nešto što se događa “negde daleko od nas”, u nekim drugim zemljama ili na drugim kontinentima. “I u Srbiji je zabeležen veći uticaj klimatskih promena na zdravlje žena nego muškaraca, te je tokom toplotnog talasa između 16. i 24. jula 2007, stopa smrtnosti starijih osoba povećana čak za 76 odsto u odnosu na prosečnu stopu smrtnosti, a mortalitet žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca” (Stanković, 2020, decembar 7).
За зимско доба које је пред нама посебних родних препорука за položaj i ulogu žena нема али се као опћенито решење сугерише Aktivizam žena што, на прву лопту и не звучи лоше али оде доста северозападније, од Дана заљубљених оде малтене у Ноћ вештица: „Potrebu hitne borbe zastupaju mnoge javne ženske figure, poput glumica Džejn Fonde i Elen Pejdž, klimatske aktivistkinje poput Grete Tunberg i Vanese Nakate; koje su pomogle da se globalni ekološki pokret proširi”, a žene liderke i diplomatkinje “poput Kristijane Figueres znatno su pomogle da se u borbi sa klimatskim promenama postignu iskoraci u institucionalnom smislu. Konkretno, Figueres je bila jedna od najzaslužnijih (lidera/ki) koji su uticali na donošenje Pariskog sporazuma” (Iršević, S. 2021).
Што би реко наш народ: какав UО, какве „rodne ideologije” и какав родни утицај tropskih ciklona u Bangladešu – такви и донатори, или обратно. Ако се ипак случајно намерите на страницу DONATORI (https://bezbednost.org/o-nama/donatori/) naći ћете informacije o izvorima finansiranja organizacije. Спремите калкулатор али немојте поредити са буџетом ваше општине, града или небилог вам Дома здравља или Опште болнице.
Замислите да се то događa “negde daleko od nas”, разумите да је то само пролазна Kriza i ontološka nesigurnost. Тeskoba једна, такорећи, zbog secesije.