Када вас неко буде питао да ли имате да кажете нешто у четири ока – будите храбри и подигните руку
Фото: N1
Што се тиче овог 74-годишњака којег су тукли у полицијској станици због чега му је ампутиран тестис: могао бих да се кладим да га није тукао ниједан од ових полицајаца/инспектора који су завршили регуларне школе. Убијају ови са викенд-факултетима. Неко потписао неку надстрешницу, неко ударио у јаја… Свеједно – квази/кобајаги/интелектуалци и имитација правника/инжењера/инспектора. Живимо у имитацији државе. У њој ништа није стварно, осим председника. И постоји једино она стварност коју он одобри.
Гледао сам данас један сјајан дански филм. Наслов на енглеском је The Day Will Come. Погледајте га. Одличан је. Прича говори о једном данском прихватилишту за дечаке у којем су их шездесетих година прошлог века убијали од батина и шиканирали на разне друге начине. И једина стварност која је постојала у том дому за дечаке била је она коју је креирао Управник.
Одгледајте филм. И када пустите сузу и отплачете своје… Када вас неко буде питао да ли имате да кажете нешто у четири ока – будите храбри и подигните руку. Јер, истина и отпор у диктатури може да успе само ако сви заједно подигнемо руку и кажемо шта не ваља.
Драгана Милојевић Срдић (1950–2010) испред воденог топа на протесту 9. марта 1991. (Фото: Фејсбук)
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Дејана Златића)
Categories: Гостинска соба
Отпор диктатури може да се појави само у занедници свесних људи који знају ко су и шта хоће.
Усијање
Између чекића и наковња
Спремам се за покајање
Бриде образи – навиру сјећања
Осјећам црвено усијање
Опрости Боже
За сва клецања
Сузе се множе
Али нема јецања
Узесте образ и част
Али вам душу не дам
Залуд вам моћ и власт
Ја у небо гледам
У име свете слободе
Гушим жаљење
Умјесто воде
Точим крв за каљење
Момчило
Тако је, треба им казати…