Као Црногорци изјаснило се 256.436 лица (41%), 58.956 (9%) као Бошњаци, 30.978 (4%) као Албанци, 12.824 (2,06%) као Руси, 10.162 лица (1,63%) као муслимани. Православних је 443.394 лица (71%)
Илустрација: МОНСТАТ
Према коначним резултатима Пописа становништва у Црној Гори у 2023. години, 256.436 лица изјаснило се као Црногорци (41 одсто), 205.370 или 32 одсто као Срби, 58.956 или девет одсто као Бошњаци, 30.978 или четири одсто као Албанци, 12.824 или 2,06 одсто као Руси, 10.162 лица или 1,63 одсто изјаснили су се као муслимани, речено је на представљању коначних резултата пописа.
Као православни су се изјаснили 443.394 лица (71 одсто), да су исламске вероисповести изјаснило се 124.668 њих (19 одсто), католичке вероисповести 20.408 лица (три одсто). Атеиста и оних који нису желели да се изјасне укупно је око четири одсто.
Такође, на попису се 269.307 изјаснило да говори српским језиком као матерњим или 43,18 одсто, док је црногорски матерњи за њих 34 одсто или 215.299.
Босански језик је матерњи за 43.470 лица или њих око шест одсто, албански је матерњи код 32.725 лица или пет одсто, док два одсто пописаних или 14.731 говори руски као матерњи. Српскохрватски је матерњи за 12.999 или два одсто пописаних.
Пописано је 623.633 лица са уобичајеним местом боравка у ЦГ и 44. 017 оних који имају држављанство Црне Горе а на раду су, боравку или школовању у иностранству, рекао је на конференцији за медије директор Управе за статистику Црне Горе (Монстат) Мирослав Пејовић.
Он је додао да је пописано укупно 667.650 лица.
„Држављанство Црне Горе има 565.804 лица или 90,7 одсто, држављанство ЦГ и неке друге државе има 10.691 лице (1,71 одсто), а страних држављана са уобичајеним местом боравка у Црној Гори има 46.878, или 7,52 одсто“, рекао је Пејовић.
Од оних који имају држављанство стране државе, најбројнији су држављани Руске федерације (13.550 лица), затим Републике Србије (13.031) и Босне и Херцеговине (5.050 лица). Одмах после држављана БиХ, долазе они са држављанством тзв. Косова којих има 3.053.
Особа мушког пола према попису има 306. 807 или 49,2 одсто, а женског 316.826 или 50,8 одсто.
Просечна старост становништва је 39,7 година.
Ово је најтранспарентнији попис до сада, од припреме до завршне фазе са примењеним највећим нивоима контролних механизама, рекао је на представљању резултата пописа директор Монстата Мирослав Пејовић.
„Попис је поставио нове стандарде када је контрола и транспарентност у питању. Успешно смо одговорили свим изазовима који су пратили ову акцију у готово свим њеним фазама“, рекао је Пејовић.
Управа за статистику (Монстат) представила је део коначних резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори, који је спроведен крајем прошле године.
Нова влада Црне Горе одложила попис становништва за месец дана
Како је претходно најављено из Монстата, на конференцији за новинаре представљени су резултати становништва према полу и старости, држављанству, националној, односно етничкој припадности, вери, матерњем језику и језику који се уобичајено говори.
Директор Монстата Мирослав Пејовић рекао је раније да ће наредних дана уследити сукцесивно објављивање података о другим карактеристикама становништва.
Грађани су имали право и могућност да од 1. до 7. октобра провере своје податке о етничко-културолошким карактеристикама прикупљених пописом становништва, домаћинстава и станова путем специјалног софтвера.
Попис у Црној Гори реализован је од 3. до 28. децембра, а део његових коначних резултата објављује се десет месеци касније.
Опрема: Стање ствари
(РТ Балкан/Искра, 15. 10. 2024)
Categories: Гостинска соба
Године 1916. на Цетињу Црна Гора је заувек умрла безусловном капитулацијом пред Австроугарском.
Године 1931. у „Црној Гори“ би 360.044 становника и 339.955 Срба као 94,42 одсто становништва.
Година 1941-1945. у „Црној Гори“ титоисти или црвене усташе су починили великомонтенегрински геноцид над србским народом и културоцид над Србском Православном Црквом ради трајног наметања Монтенегрије или Црвене Хрватске и ватиканске нације монтенегрина или црвених хрвата.
Године 1948. у Монтенегрији би 377.189 становника и 6.707 Срба као 1,78 одсто становника.
Година 1931-1948. у Монтенегрији би раст 4,76 одсто или 17.145 становника и пад 98,03 одсто или 333.248 Срба.
Године 1948. у Монтенегрији по расту становника би требало да буде 356.137 Срба тако да нација монтенегрина је успешно истребила (побила, протерала, преверила) скоро све или 98,17 одсто или 349.430 Срба за 17 година 1931-1948.
Тотални сербоцид.
Ваља имати на уму да је попис одлаган неколико пута. Сасвим извјесно су одлагања пописа мотивисана политичким разлозима.
Да је попис извршен 2021.године, након што је величанственим литијама пробуђено српство у Црној Гори, број Срба би био веома близу броју говорника српским језиком а број говорника српским вјероватно већи.
Зато у задњих пар година имамо агресивну антисрпску кампању, инжењеринг уз бројне видове притиска (гдје се након „дашка слободе“ 2020.године вратило стање гдје се „пожељније“ изјаснити Црногорцем него Србином, посебно ако сте упослени у јавном сектору), једно слуђивање и распамећивање нације и имамо стање какво имамо.
Но добро, тако је како је. Оно што је важно, након деценија сатиеања српства, имамо заокрет, потискује се хипокризија и отклон од својих коријена, све више се и оних који су кренуи странпутицом, враћа свом изворишту. Тај процес је спор, не иде по мојим жељама, имамо и имаћемо чињења и злочињења оних који раде на растакању српског котпуса, но ипак иде то у добром смјеру. Ко зна, можда је и боље овако, тиха вода бријег носи.