Добро би било када би бенефит остао резервисан за стручне текстове, а када бисмо је у другим ситуацијама заменили са корист, добит, повластица, привилегија, олакшица
Рада Стијовић (Фото: А. Васиљевић)
У моду је ушла нова реч – бенефит. О било којој теми да се говори или пише, без бенефита се, изгледа, више не може. По речима тренера ФК Вождовац, „велики бенефит су јаки противници“, фудбалски клуб је „извукао велики бенефит из квалитетних утакмица“, министар здравља говори о „бенефиту од развоја здравственог туризма“, новине доносе чланке о „бенефиту од железничке инфраструктуре“, о законској одредби која „носи велики бенефит за запослене“. Бенефит се увукао чак и у хороскоп – њега доноси, пише у новинама, „краљ свих планета, Јупитер“.
Реч бенефит није само именица. Она се јавља и у атрибутској служби. Тако читамо о бенефит картицама које Београд поклања пензионерима, о бенефит концертима, бенефит свиркама, бенефит вечерама итд.
Реч бенефит се јавља и као термин. У Речнику социјалног рада читамо: „Бенефит је форма исплате у новцу или издавање ваучера за који се може добити новац. Постоје и бенефити у облику услуга или роба пре него у новцу (нпр. храна, саветовање, помоћ у кући и сл.)“. Термини се у стручним текстовима не дирају нити замењују, али, ако бисмо говорили речником обичних људи, бенефит бисмо у оваквим текстовима могли заменити речју надокнада, накнада, па и надомештај: постоје надокнаде у храни, помоћи у кући и сл. У радовима у којима се употребљава термин бенефит анализа боље би било рећи анализа бенефита. То је као да кажемо корист (добит) анализа уместо анализа користи (добити).
Морамо, ипак, рећи да ова реч није сасвим нова у српском језику. Она у њему постоји више од сто година у свом изворнијем, латинском облику бенефиција (отуда бенефицирани радни стаж). Срећемо је углавном у стручним радовима, где јој је и место. Добро би било када би и бенефит остао резервисан за стручне текстове, а када бисмо је у другим ситуацијама заменили са корист, добит, повластица, привилегија, олакшица (нису све ове речи истог значења, али се у свим овим значењима јавља реч бенефит). Уместо о бенефит концертима, свиркама и вечерама, далеко је лепше говорити о добротворним концертима, свиркама и вечерама. Сетимо се и помало потиснутих турцизама, који су данас више део разговорног језика, али у неким ситуацијама могу добро доћи: вајда и ћар (и глаголи овајдити се, ућарити и сл.).
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
Categories: Гостинска соба
У српском је прихваћен облик био бенефиција, и у рогобатном писању правника и економиста била је присутна и раније.
То наша новокомпонована „начитана“ интелигенција (начитана са мобилних телефона) хоће да се покаже како су „изображени“, тј. „едуковани“, како владају енглеским језиком и „стручном“ терминологијом. Па тако, користиће свуда и на сваком месту углавном енглеске речи – и где треба и где не треба, али највише тамо где не треба, желе да се прикажу као високо учени мудраци.
Међутим, прави мудраци најпре прочитају све песмице од Чика-Јове Змаја и макар по једно дело свих српских значајних приповедача, романописаца и песника који су писали или пишу српским језиком. Потом се удубе у свет науке за коју су се определили. И њима нису потребне речи попут „бенефити“, „едукација“, „девастација“, „персоналити“…, или оне посрбљене као што су „препознати“, „исти“ итд.
Корити некога због туђица би могао језички чистунац. Туђице служе као показатељ под чијом смо управом. Бенефит није раширила моја баба, већ су услове за то направили сами језикословци њиховим примерима и правилима, а спровели у дело образовани у државним установама по истим правилима.
Чак и патријарх Порфирије је недавно искористио ову реч у једном говору.
Неписменом народу коме је поврх свега сасвим свеједно што је ћирилица скоро потпуно уништена и више воли да пише писмом исконског непријатеља, можеш свашта потурити . То није од јуче ( коми фо – мико фо, чини ми се поп Ћира и поп Спира). Болест се само захуктала. Не постоји ни Устав ни закон који може затуцани народ, који нема свести да припада некад часном и храбром народу и који не хаје за милионе својих предака који су животе дали искључиво и једино због тога што су били православни и писали ћириличним или старословенским писмом привести спознању. Часни наши преци, на жалост „ џабе сте кречили“ и реке крви пролили за неке имбецилне потомке којима је пуна мешина, дрога и проституција на сплавовима животни приоритет. Родиле су се генерације које су поклекле пред нечастивим. Част „ малом стаду“ које још увек одолева.