Онога је Ричард Бартон а овога би могао Џорџ Клуни. Клуни треба у првом дијелу филма да говори српски а у другом црногорски. У првом „бре“ и „чочек“, а у другом „ђе“ и „чоче“

Џорџ Клуни (Архивска фотографија)

Сада када је све готово, када је све јасно и када берићет куца на сва наша врата, остало је само још једно питање: Ко ће да га глуми? Онога је Ричард Бартон а овога би могао Џорџ Клуни. Клуни да глуми Кљунија. Џорџ да глуми Жоржа.

Клуни за улогу има све, и стас, и глас. Фали му само сат. Не онај премијерски, него онај ручни. Да се разумијемо, има Клуни сат, али његов дјелује некако отрцано и јефтино. Треба водити рачуна о свему, ђаво је у детаљима. У сјају и шаренилу.

Добар и скуп сат, зна се, неопходан је за статус и ауторитет. Не би ни Кљуни то споради себе, него споради ауторитет. А и да појача бљесак под смркнутим обрвама. Па да се буде друштво са члановима свијета који гледају ужареним очима. Не би било лоше да се ту има која пара или златна полуга, јер је сјај тог жара директно пропорционалан количини тих полуга.

Фото: mans.co.me

Влада то треба да среди. То око сата. Одијела нека изнајме, боље него да се купе, не може влада баш да банкротира. Има Клуни одијела, није проблем, али спрам овога нашег, дјелују ко да их је купово на распродаји у Мали магацин. Нека купе и цревље, и кравату. Да се купи и каиш, да не спадну гаће. Влади, а не Клунију. Јер ако влади спадну гаће, онда ништа од филма.

Треба купити и кошаркашку лопту да вјежба скок шут и слободна бацања. Јер биће сцена у филму са кошаркашког терена. Са другарима. И кумовима. И јаранима. И шоковима. И електрошоковима.

Ето фино. То кад се среди, Клуни може да почне са припремама за улогу. Да се мало исправи, подигне главу, удрчи се, научи да гледа са висока. Да узвије вјеђе, састави шаке како треба, прави гримасе и друге ситнице.

Извор: montenegro.org.au

Онда ход. Научити га да хода ситнијим корацима. Да не запне ђе за какву електрану. Или луку. Дужи кораци сударали би га са тјелохранитељима. Какав би то филм био да се Клуни нон-стоп судара. Ђа са тјелохранитељима, ђа са овима са обје стране приморја. На крају би се сударио и са самим собом али ми нећемо драму, хоћемо филм.

Онда говор. Клуни говори амерички. Кљуни не говори али га савршено разумије. Боље од свих Клунија, кљунића и кунића. Ту може бити малих проблема јер Клуни треба у првом дијелу филма да говори српски а у другом црногорски. У првом бре и чочек, а у другом ђе и чоче.

Дакле, одијело, сат, гримасе, лежеран говор, положај руку, уфирцан ход. И ето пола посла. Клуни ће то све да савлада, без бриге. Толики су савладали па ће и он.

Влада Клунију да нађе смјештај. Не оно кад се једно другоме смјешта и намјешта него оно кад се спава. Има ту експерата за спавање. Можда Свети Стефан. Ако није изнајмљен. Ако је ваљо Рокију, и Рокијима, ваљаће и Клунију.

Извор: Изјаве.нет

Може бити да Клуни воли да му се запјева. Влада има онај авион, па нека пошаљу по музику. Пјевачице после склањати да се Клуни превише не уживи у улогу кад му заигра брчић. И да се зове онај кувар. Нећемо ваљда допустити Амал да му кува.

Е сада, онај тежи дио. Бојим се да ће, иако врхунски професионалац, имати великих проблема. Психичких. Да уђе у лик. Треба у једној особи одглумити толике ликове. Савладати толике контроверзе. Толике метаморфозе. Толику пусту савјест.

Од косовског осветника до еврокопљаника. Од дувача у српски тамјан до евројуришника. Од дубровачког тобџије до папског повјереника. Од модерног демократе до црногорског Секу Туреа. Од начертаног деспота до попа дукљанина. Плус неимар. Плус бизнисмен. Плус банкар. Плус утемељивач. Плус мисионар. Плус религиозни реформатор и ентузијаста. Плус референ дум дум. Не би три Клунија.

Архивска фотографија

А душа, шта ћеш, патриотска. Никшићки голубија. Лирска. Са свиленим преливима. Не би Лубарда. Вабљена слатком пјесмом морских сирена. Како одатле до тврдих слојева грубости, осионости и разметљивости. Тешко Клунију. Не куни нас Клуни.

Ко Раскољников, далеко било. Злочин и казна. Плус Понижени и увријеђени. Плус Бијеле ноћи. Плус Браћа Карамазгови.

Молим да нико не јавља Џорџу шта га чека. Нека мисли, улога ко улога. И масне паре. Увијек су у питању масне паре. Само не код Кљунија. Код њега је патриотизам. Ех, то блажено уточиште свих узвишености и врлина.

Плашим се за Клунија. После улоге, то више неће бити исти човјек. Запашће у тешку депресију. Запитаће се онако уздрман – шта сам ја несрећник радио у свом животу. И Амал би онда запала у депресију. Она је адвокатица, можда би могла, док је тун, да ради као приправница код неке овдашње колегинице. Нашло би се, зар, нешто.

Летимичан преглед писања штампе о Амал Клуни (Извор: Гугл)

Е да, остаје питање ко ће да пише сценарио. Па зна се. Као и сва сценарија. Служба. Служба за писање и реализацију сценарија. Приликом писања водити рачуна да се избјегну догађаји из младости. И из зрелог доба. И из зријелог. А поготово из златног. Клуни ће то надокнадити својим непоновљивим талентом и шармом.

Питате се, ако избацимо све догађаје, о чему би онда био филм?! Па о нама. И о путу који то није.

Categories: Гостинска соба

Tags: Џорџ Клуни, Бојо Пижурица, Мило Ђукановић, сатира