Ни у мишју рупу се нећемо сакрити, и кукавичлук нам ништа неће помоћи. И покорну главу сабља сече – ако је српска

Председник Србије Александар Вучић држи заставу Србије у ГС УН (Фото: Ројтерс/Eduardo Munoz)

У чему је тајна Вучићеве политике?

Тајна Вучићевог одржања на власти је проста: он свима даје све, осим свом народу. Њему даје ништа у омоту паризера и шипак у виду јетрене паштете. Американцима је дао Косово и Метохију, Немцима и Бриселу нуди литијум, Кини је предао Бор и Мајданпек, Русији не уводи санкције, оружје се продаје Украјинцима, а са пропагандистима и спин мајсторима из Израела је одавно у најлепшим односима. Подмићује, шени, пузи, а србијанским пензионерима и лумпенима се показује као велики патриота који само што није увео редовно служење војног рока (можда „Блекрока“, који стоји иза „Рио Тинта“), и који само што није… Шта? Прогласио окупацију Косова и Метохије? И Миломира Марића послао као комиту да четује по Старој Србији? И Јовану са „Пинка“ да оснује, као Надежда Петровић, ново Коло српских сестара и наоружа новог Лазара Кујунџића, Вулина, да крене на Велику Хочу?

Александар Вучић и водитељ ТВ Пинк Јована Јеремић (Извор: Фејсбук Д. Баљошевића)

Велика је срамота, али и велика истина – Србија умире у понижењу, зато што је нисмо достојни. Што каже Његош – као гуске све нешто ћукамо. Весели се, српски роде, док авети коло воде!

Наравно, свима је све јасно.

Чак и званичној Русији, чији су се спољнополитички лумени на Балкану својевремено уздали у Мила Ђукановића, па се после ишчуђавали како Црна Гора оде у НАТО.
Сад им је ипак јасније него онда.

Шта кажу Руси?

Познати руски патриотски сајт „Цариград“ објавио је, ових дана, следећу анализу:

„Председник Србије Александар Вучић јавно је одбио позив председника Русије Владимира Путина да учествује на самиту БРИКС-а у Казању. Рекао је да има много других важних обавеза. Вучић је, намерно шаљивим тоном, рекао да је у овом тренутку „у плану” шеснаест састанака са шефовима других држава и влада на маргинама Генералне скупштине УН.

Писмо 22 српска интелектуалца Путину: Одузмите Вучићу орден Александра Невског (2020)

Настала је бура у српским медијима. Вучићеве речи су доживљене као његово званично и демонстративно окретање према Западу и окретање леђа Русији. Српско издање Нова.рс назвало је Вучићеве речи „храбрим потезом“ против Путина. Али овај „трик“ је био унапред припремљен. За почетак, подсетимо да је пре неколико недеља у Србију дошао директор ЦИА Вилијам Бернс, а резултати његовог састанка са Вучићем нису пренети у медијима.

После Бернса, у Београд је стигао још један посетилац. Крајем августа посета француског председника Макрона Србији, како пише Нова.рс, показала је „политику седења на две столице председника Вучића“.

Сви знају да Србија индиректно снабдева Украјину својим оружјем, а српски лидер избегава да о томе јавно говори. У јуну ове године Фајненшел тајмс је писао да је Србија, према његовим проценама, од почетка рата у Украјини посредно преко других земаља у ту земљу извезла око 800 милиона евра муниције.

Време: Зеленски захвалио Вучићу – да ли Србија наоружава Украјину?

Сада, када се у српским медијима заталасало око Вучићевог одбијања да оде на самит БРИКС-а, он је објаснио да је наводно погрешно схваћен и да још није донео одлуку да ли ће ићи на самит БРИКС-а, али ће је донети до 15. октобра. Али ово је увредљиво и за Русију. На Путинове јавне позиве нико не одговара фразом „Размислићу о томе“. Штавише, реч је о председнику Србије Вучићу, који традиционално путује у Москву да тражи подршку од Путина уочи изборних активности у Србији.

Укратко, није сасвим јасно у којим се државним канцеларијама у Београду крије прави однос српских власти према Русији. При томе се посебно мора истаћи да се политика званичног Београда не може преносити на истински братске односе Срба са Русима, који су засновани на јединству вере и заједничке историје.

Било би веома корисно када би председник Вучић разјаснио ово питање током посете самиту БРИКС-а. Време је да се одлучиш, брате!“ (овде)

Стварно?

Како да се одлучи?

Авај, време седења на две столице је прошло. Крвави се догађаји спремају, ратови светова само што нису, а Срби морају бити уништени, јер се нису поклонили Звери из бездана. Чак и овакви, слаби и никакви, они су претња антихристовим злочинцима којима се жури да покоре човечанство.

Владимир Димитријевић: Вучић није следбеник старинских протестаната већ „хришћански циониста“?

Ко верује да ће Вучић, коме више од заборављеног Небојше Стефановића пристаје Стефановићев надимак, пружити било какав херојски отпор окупацији, тај је или пензионер са 20 хиљада динара пензије или је оболео од коруптивне деменције – плаћа га, а ко би други, систем у коме си патриота онолико колико служиш Врховном Слуги сваке могуће лажи и издаје. Чак и ако прогласи окупацију, то ће опет бити вербална магла да би остао на власти док компањони не стекну баснословно – надкосмичку добит од лажи зване ЕКСПО.

Он о себи, Србија о њему

Наравно, Вучић, Шћепан Мали у покушају, већ пише неки чланак о себи за будућу Српску енциклопедију, где каже: „Александар Вучић је на чело Србије дошао у најтежим тренуцима 21. века, када је кренуо сукоб НАТО пакта и Русије, који је по сваку цену требало избећи. Овај политички геније је, угледајући се на Милана Стојадиновића, изабрао тактику НИ РАТ, НИ ПАКТ, и показало се да мајка таквог као Вучић више не рађа.“

Тако би он о себи. Али, критеријуми наше, праве, заветне Србије су други и другачији, и његова издаја неће и не може бити заборављена. Заслужни носилац Стефановићевог надимка је продао и предао све што има, а што се тиче вештине владања, и моја покојна баба би могла да влада као квазисвемоћни он – јер, њему су челници НАТО Империје у руке дали све, ако буде слушао.

З. Чворовић, В. Димитријевић: Вучићева кловнократија или Србија за владе Шћепана Малог

Вучић има војску, полицију, УДБУ, КОС (све је то исто, мада се зове БИА и ВОА), све медије, све паре, све навијачке групе, све „жестоке момке“, судство, здравство, образовање, пољопривреду, камионе, тракторе, авионе, летеће аутомобиле, метро, ЕКСПО, тенкове, производњу оружја, муниције, путарину, грађевину, Марића и Пинк, и све, све… Плус део званичника СПЦ, који га је, онако кабасто – генијалног, одликовао орденом Светог Саве за улогу Вука Бранковића.

И упркос томе стално је у страху – од 2012. ником од опозиције није смео да изађе на медијску црту, да са било киме ко не мисли као он прича о било чему, а уз то је, иако има сву власт и моћ (добро, привидно, али званично има) Србију увео у стање биолошког изумирања невиђено у новијој историји.
Па зашто?

Зато што…

Зато што смо ми овакви. Сви бисмо да будемо Срби, а да нас ништа не кошта. Или, као у случају Вучкових гаулајтера, да још и примамо Јудине сребрњаке зато што смо кловновски патриоти. А Бог не подноси лицемерје: или си врућ или се леден. Млаке избљувава из Својих уста. (Отк. 3,15-17)

Вучић је оличење млакости достојне да буде избљувана – али, наше, а не само његове млакости. Наше, а не само његове, духовно – моралне беде и јада.
Зар сви не осећамо да пливамо у својим бљувотинама, и да се давимо у лажима које представљамо као истину?

Зоран Кинђић: Или Вучић или Србија – свако је пред избором или царства Зла и Таме или царства Добра и Светлости

Али, светскоисторијски процеси су такви да нас неће оставити на миру. Не толико због нас, колико због наших предака, који су свакој антихристовској сили били кост у грлу. Удариће да нас коначно сломе и сатру, да нас нема.

А ми се спремајмо.

Ни у мишју рупу се нећемо сакрити, и кукавичлук нам ништа неће помоћи. И покорну главу сабља сече – ако је српска.

Све нам је прорекао велики песник Дис:

Помрчина притиснула наше дане,
He види се јадна наша земља худа;
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!

Наслов и опрема: Стање ствари

(Правда, 14. 9. 2024)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Вучић, Владимир Димитријевић, КиМ, Срби, Србија